Kako bi moglo da izgleda Putinovo hapšenje

Prošlo je nedelju dana otkako je ruski predsednik Vladimir Putin proglašen za globalnog odmetnika.

Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je nalog za hapšenje za njim 17. marta, optužujući ga da je počinio ratne zločine u svojoj invaziji na Ukrajinu. Od tada su neke od država članica suda razmatrale da li bi Putina pritvorile i predale sudu u Hagu.

Nejasno je da li će Putin ikada biti u potpunosti odgovoran za nadgledanje ilegalne deportacije ukrajinske dece. Međutim, ukoliko uđe na teritoriju država članica MKS-a, one su po zakonu obavezne da izvrše naloge za hapšenje Putina i komesarke za prava deteta ruskog predsednika Marije Lvove-Belove.

Međutim, to možda nije jedini rizik koji nalog predstavlja za Putina, jer se on takođe suočava sa sramotom, poniženjem ili čak smrću od strane neprijatelja u zemlji i inostranstvu.

Sve države koje su članice Međunarodnog krivičnog suda – uključujući sve članice Evropske unije, većinu afričkih država, sve latinoameričke i južnoameričke države osim Kube i Nikaragve, pa čak i Tadžikistana – imaju zakonsku obavezu da uhapse Putina ako on ikada napusti svoje teritoriju, prema Centru za analizu evropske politike (CEPA).

MKS nema sopstvene policijske snage koje bi izvršile svoje naloge za hapšenje i oslanja se na podršku svojih 123 države članice da dozvoli nacionalnim agencijama za sprovođenje zakona da hapse ljude – što u prošlosti nije uvek funkcionisalo. MKS je izdao dva naloga za hapšenje bivšeg sudanskog šefa države Omara al-Bašira 2009. i 2010. godine. Iako je od tada posetio zemlje članice MKS-a, on je i dalje na slobodi.

Dok je nekoliko zemalja članica NATO-a, uključujući Nemačku i SAD, udvostručilo obaveze da će se pridržavati naloga MKS-a za hapšenje Putina, Mađarska, koja je takođe članica 30-članog vojnog saveza, najavila je da neće uhapsiti ruskog predsednika ako uđe u zemlju.

Gergeli Gulias, šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, rekao je 23. marta da, iako je njegova zemlja potpisala Rimski statut, sporazum o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, i ratifikovala ga 2001. godine, u mađarskom zakonu nema osnova za hapšenje Putina. .

Ovo saopštenje dolazi nakon što je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio da bi svaki pokušaj hapšenja Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda predstavljao objavu rata Rusiji.

Sve je više diskusija i o tome da li bi Putin mogao da bude uhapšen ovog avgusta tokom očekivane posete samitu zemalja BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) ovog avgusta u Južnoj Africi, koja je takođe dužna da izvrši nalog.

Putinovi unutrašnji neprijatelji?

Vlad Mikhnenko, stručnjak sa Oksfordskog univerziteta za postkomunističku transformaciju istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, izjavio je za Newsweek da veruje da bi Putin mogao da bude uhapšen i suđeno na sudu u Hagu ako bude svrgnut ili ako ruska elita pristane na njega odredi hapšenje da bi ga zbacio sa vlasti.

„Pošto je Kremlj prvo paranoičan u pogledu Putinove bezbednosti, a drugo veruje da SAD vladaju svetom, Putin neće kročiti na teritoriju države članice MKS-a da bi izbegao bilo kakvu neprijatnost“, rekao je Mihnjenko i dodao da je malo verovatno da će Putin rizikovati. putujući u Dušanbe u Tadžikistanu ili Južnoj Africi.

A ako Putin rizikuje da poseti zemlju članicu MKS-a i „upadne u nevolje“, to bi moglo biti zato što mu siloviki (elitna grupa ruskih biznismena i rukovodilaca) nameštaju hapšenje „da bi ga se otarasili“, rekao je Mihnjenko.

Lako bi se mogla dozvati zamena koja bi čak mogla da obeća da će se „osvetiti“ za gubitak dragog vođe, ali samo za predstavu“, rekao je on.

Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je javno podneo ostavku zbog prošlogodišnje invazije na Ukrajinu, takođe je prošlog meseca rekao za Newsweek da Putin može biti smenjen i da bi na kraju mogao biti primoran da podnese ostavku ako okonča svoj rat protiv Ukrajine kada izgubi Ukrajinu.

„Putin može biti zamenjen. On nije superheroj. On nema supermoći. On je samo običan diktator“, rekao je Bondarev.

Mikhnenko je napravio poređenja sa Slobodanom Miloševićem, koga je 1999. godine optužio prethodnik MKS-a, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.

„Nakon što je izgubio vlast u sopstvenoj zemlji, novi šef srpske države – da bi obnovio odnose sa Zapadom – predao je Miloševića Tribunalu u Hagu“, rekao je Mihnjenko.

„Mislim da bi lideri posle Putina mogli da iskoriste isti trik da obnove veze sa Zapadom.

U ovom scenariju, međutim, Putin možda neće ni stići u Hag.

„S obzirom na Putinove dalekosežne veze širom Evrope i ono što bi mogao da kaže sudijama o korupciji i sumnjivim poslovima između Moskve i velikih zapadnih prestonica, biće mnogo podsticaja da ga ućutkamo pred Hagom“, rekao je Miknjenko.

Osim rizika da Putin bude izručen od strane ruske elite, samo poseta drugim zemljama, čak i onima prijateljskim ruskom režimu, a ne traženje njegovog hapšenja, kao u slučaju Miloševića, može ga dovesti u nevolje.

Bivšeg britanskog premijera Tonija Blera javnost je stavila u „građansko hapšenje” po najmanje pet tačaka za navodne ratne zločine povezane sa invazijom na Irak 2003. godine.

Najnoviji dokumentovani slučaj bio je 2014. godine, kada je Tvigi Garsija, barmen iz Šorediča, u istočnom Londonu, stavio ruku na Blerovo rame i rekao mu da želi da ga uhapsi zbog „ničim izazvanog rata u Iraku”.

Garsija ga je zamolio da ga otprati do policijske stanice. Bler je odbio i pokušao da iznese svoj slučaj pre nego što je Garsija otišao. Blera, koji tvrdi da je invazija na Irak bila opravdana, MKS nikada nije optužen za zločin.

Slično tome, 2001. godine aktivista Piter Tačel pokušao je da uhapsi predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea u Briselu, Belgija, zbog navodnih kršenja ljudskih prava. Napali su ga Mugabeovi telohranitelji i pretukli do nesvesti. Mugabe nikada nije optužen za zločin od strane MKS-a i umro je 2019.

Miknjenko je rekao da je nalog za hapšenje MKS ostavio Putina „izuzetno ranjivim” i „poniženim” u samoj Rusiji.

„Zato je televizija Kremlja veoma utihnula“, rekao je on. „Oni ne žele da obični Rusi čuju Putina, uhapse i izdaju nalog sve u jednoj rečenici jer to uništava njegovu harizmu ‘lošeg dečka’ [i] čini da izgleda kao običan zločinac, despot iz Trećeg sveta.

Kako bi mogao da izgleda ruski odgovor?

Pretnje Medvedeva, koji je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bio je premijer osam godina, o mogućem Putinovom hapšenju podigle su uzbunu. On je rekao da bi bila objava rata ako bi nemačke vlasti pokušale da uhapse ruskog predsednika na osnovu naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda.

Nemačka je jedna od 30 članica NATO-a, zajedno sa SAD, pa Medvedevo upozorenje sugeriše da bi hapšenje uvuklo vojni savez u rat sa Rusijom i pokrenulo Treći svetski rat.

Na pitanje Newsweek, Međunarodni krivični sud je rekao: „Sud ne komentariše navodne političke izjave“. Newsweek je takođe poslao mejl ruskom Ministarstvu spoljnih poslova za komentar.

Rabea Bonnighausen, portparolka nemačkog saveznog ministarstva pravde, rekla je za Newsweek da je „Nemačka, kao i sve države ugovornice MKS, u skladu sa članom 86 Rimskog statuta i članom 2(1) Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, dužna da sarađuje sa MKS (a samim tim i da izvrši nalog za hapšenje).“

Olga Lautman, nerezidentni viši saradnik u CEPA i viši istraživač u Institutu za evropski integritet, napomenula je da su Medvedev i drugi zvaničnici i propagandisti Kremlja uputili više pretnji državama članicama MKS-a ukoliko ispoštuju nalog za hapšenje Putina, koji je ali verovatno bi se pokazao neosnovanim.

„U hipotetičkom slučaju da Putina uhapsi član MKS-a, mislim da Rusija ništa ne bi uradila“, rekla je ona za Newsweek, dodajući da to može zavisiti od određene države članice i uticaj koji Rusija ima na nju mogao bi to da ostvari. .

„Kada je reč o Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji NATO-a, Rusija ne bi ništa uradila jer dobro znaju da nisu spremne za direktnu konfrontaciju sa NATO-om.

Lautman je rekla da bi Rusija mogla da izvrši pritisak na potpisnice u Africi i drugim zemljama koje nisu članice NATO-a kako bi ih primorala da se ne pridržavaju sporazuma.

Ona je dodala: „Lično, Putin je kukavica i mislim da se ne bi usudio da izađe van Rusije i rizikuje hapšenje.

Oleksandr Moskalenko, saradnik za demokratiju u CEPA, ponovio je Lautmanove komentare, rekavši za Nevsveek da Medvedeva “histerija” “nema pravnu osnovu”.

“To je kao da pretite policajcu kome je sud naložio da izvede osobu na sud. Nema ničeg ličnog u postupanju države u ovom slučaju – ona je dobila posao, ima obavezu da sarađuje, a on sarađuje. “, rekao je Moskalenko.

On je objasnio da ako se Rusija ne slaže sa nalogom za hapšenje, mora da se žali Međunarodnom krivičnom sudu, iako ne postoji pravni mehanizam za poništavanje ove odluke.

„Jedan takav mehanizam postoji, ako je nalog za hapšenje izdala druga država, onda se slučaj može pokrenuti pred Međunarodnim sudom pravde Ujedinjenih nacija (slučaj Kongo protiv Belgije). Ali MSP razmatra slučajeve samo ako stranke su države, što MSP definitivno nije“, rekao je on.

Moskalenko je rekao da Putinovo hapšenje „najverovatnije“ neće izazvati novi rat, „iako to pitanje nije pravno već političko“.

“Mnogi ratovi su započeti bez ikakvog razloga. Mislim da ako ruski predsednik bude uhapšen u Holandiji, neće moći da učestvuje u rutinskim procedurama za objavu rata. Takođe, svaka akcija protiv neke zemlje NATO-a znači zajedničku akciju. Odgovor NATO-a“.

On je dodao: „Kao što smo svi videli, Rusija nije ni u poziciji da se obračuna sa Ukrajinom, a kamoli NATO-om./newsweek.com/