Kako bi mogao da izgleda mirovni sporazum za Ukrajinu?

Izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, posetio je u utorak Moskvu kako bi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o mogućem sporazumu o okončanju rata u Ukrajini.

Nacrt američkih mirovnih predloga procureo je prošle nedelje, ali su evropske sile iznele kontrapredloge, i od tada su predstavnici SAD i Ukrajine vodili razgovore u Ženevi i Floridi, bez otkrivanja bilo kakvih detalja.

KO BI DOBIO KOJU TERITORIJU?

Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kontroliše približno 116.000 kvadratnih kilometara (44.800 kvadratnih milja), ili više od 19% Ukrajine, prema podacima ruske vojske.

To je samo jedan procentni poen više nego pre dve godine, ali prema proukrajinskim mapama, ruske snage su 2025. godine napredovale najbržom brzinom od 2022. godine, uprkos tome što je Kijev naveo da su ljudski gubici Rusije bili visoki. Rusija kaže da je cena za Ukrajinu bila visoka.

Rusija tvrdi da su Krim, koji je Moskva anektirala 2014. godine, Donjecka i Luganska oblast – zajednički poznate kao Donbas – kao i Zaporoška i Hersonska oblast sada legalno deo Rusije. Ujedinjene nacije su proglasile aneksije nezakonitim prema međunarodnom pravu, a većina članica međunarodne zajednice ih ne priznaje.

Rusija takođe kontroliše delove drugih ukrajinskih regiona, kao što su Harkov, Sumi, Nikolajev i Dnjepropetrovsk, ali nije postigla svoj cilj kontrole celog regiona Donbasa.

Prema prvobitnih 28 tačaka američkog predloga, od Ukrajine bi se zahtevalo da se povuče iz jako utvrđenih delova Donbasa koje kontroliše – približno 5.000 kvadratnih kilometara – a ovo područje bi se smatralo neutralnom, demilitarizovanom tampon zonom, međunarodno priznatom kao ruska teritorija.

Prema ovim predlozima, Krim, Lugansk i Donjeck bili bi priznati kao de fakto ruska teritorija, uključujući i od strane Sjedinjenih Država. Ruski teritorijalni dobici u Zaporožju i Hersonu do linije fronta takođe bi bili priznati „de fakto“.

Prema kontrapredlogu evropskih sila, koje su smatrale da je originalni nacrt američkog plana snažno proruski, Ukrajina bi se obavezala da neće silom ponovo zauzeti teritorije pod ruskom kontrolom.

Američki i ukrajinski zvaničnici su naknadno razmatrali niz drugih predloga, a Zelenski je izjavio da su razgovori na Floridi rezultirali „usavršavanjem“ okvirnog mirovnog sporazuma sastavljenog u Ženevi.

Zelenski je priznao da bi neke teritorije koje je Rusija okupirala mogle biti privremeno priznate kao de fakto okupirane, ali je isključio de jure priznanje. Isključio je ustupanje teritorije, za šta kaže da nema ovlašćenja, i pozvao je zapadne saveznike Kijeva da ne nagrađuju Rusiju za njen rat u Ukrajini.

ŠTA JE SA NATO-om?

Jedan od Putinovih centralnih zahteva za okončanje rata jeste da zapadni šefovi država i vlada pruže pisane garancije da će zaustaviti širenje vojnog saveza NATO, predvođenog SAD, ka istoku. Ruski zvaničnici navode odgovarajuće uveravanje koje je navodno dao američki državni sekretar Džejms Bejker sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu 1990. godine.

Originalni američki mirovni predlozi sadržali su klauzulu kojom se predviđa da se NATO neće dalje širiti, da će Ukrajina u svoj ustav uneti obavezu da se ne pridruži NATO-u i da će NATO u svoje statute uključiti odredbu kojom se predviđa da Ukrajina neće biti primljena u budućnosti. Ukrajina bi dobila preferencijalni pristup evropskom tržištu u kratkom roku dok se njen zahtev za članstvo u Evropskoj uniji razmatra.

Evropski kontrapredlog značajno menja klauzule NATO-a sadržane u nacrtu američkog predloga: u njemu se navodi da je članstvo Ukrajine u NATO-u uslovljeno konsenzusom svih članica NATO-a.

Godine 2008, rukovodstvo NATO-a se složilo da Ukrajina i Gruzija na kraju postanu članice. Ukrajinski parlament je 2018. godine odlučio da u svoj ustav uvrsti cilj članstva u NATO.

Tramp je izjavio da je ranija podrška SAD članstvu Ukrajine u NATO bila uzrok rata i naznačio je da Ukrajini neće biti odobreno članstvo.

NATO navodi da je na svakoj pojedinačnoj zemlji da odluči da li će se pridružiti alijansi ili ne.

KAKO BI FUNKCIONISALE GARANCIJE BEZBEDNOSTI?

Ukrajina kaže da joj je potrebna robusna garancija bezbednosti kako bi sprečila još jedan ruski napad. Rusija je zahtevala ograničenje veličine ukrajinske vojske i kaže da Ukrajina treba da bude neutralna.

SAD su skeptične prema garanciji bezbednosti koja bi uvukla Zapad u potencijalni budući rat između NATO-a i Rusije oko Ukrajine.

Ukrajina i njeni evropski saveznici izjavili su da Moskva nije pouzdan garant i da bi neutralnost Ukrajine ostavila Evropu nezaštićenom. Rusija kaže da se Ukrajini i evropskim silama ne može verovati.

Moskva je takođe zahtevala zaštitu za ruskogovornike i pravoslavne vernike. Kijev odbacuje sva ograničenja svojih oružanih snaga, navodeći da ruski govornici već imaju neophodnu zaštitu, jer je ruski Zelenskijev maternji jezik i jezik koji često govori.

KAKAV JE STATUS RUSKOG NOVCA I ZAMRZNUTE IMOVINE?

Početni predlozi SAD predviđaju da se Rusija, koja je pod zapadnim sankcijama zbog rata, ponovo integriše u globalnu ekonomiju i pozove da učestvuje u G8, neformalnom forumu koji uključuje Rusiju i grupu sedam najbogatijih zemalja. Članstvo Rusije u G8 je suspendovano 2014. godine nakon aneksije Krima.

U svojim početnim predlozima, Sjedinjene Države su navele da će sklopiti dugoročni sporazum sa Rusijom o razvoju „energije, prirodnih resursa, infrastrukture, veštačke inteligencije, centara podataka, projekata rudarstva retkih zemalja na Arktiku i drugih obostrano korisnih poslovnih mogućnosti“.

Lideri Evropske unije traže sporazum o planu korišćenja zamrznute ruske imovine u Evropi kao osnove za zajam Ukrajini od 140 milijardi evra (163 milijarde dolara). Ruski zvaničnici su izjavili da bi takav korak bio nezakonit.

ŠTA JE SA NUKLEARNIM PITANJIMA, IZBORIMA I EKONOMIJOM?

Mirovni napori bi mogli dovesti do toga da se Rusija i Sjedinjene Države slože da nastave razgovore o strateškoj kontroli nuklearnog oružja.

Budućnost nuklearne elektrane Zaporožje, koja se nalazi na ukrajinskoj teritoriji pod ruskom kontrolom, je neizvesna.

Mediji su spekulisali da bi Rusija mogla da ponudi američkim kompanijama udele u svom ogromnom sektoru sirovina.

Vašington je pokrenuo ideju o održavanju izbora u Ukrajini. Putin je rekao da je rukovodstvo u Kijevu izgubilo legitimitet nakon što je odbilo da održi izbore kada je istekao Zelenskom mandat. Kijev kaže da ne može da održi izbore dok je pod vanrednim stanjem i brani svoju teritoriju od Rusije./Reuters/