Januš Bugajski za The Geopost: Reorganizacija Arktika

Januš Bugajski, 11.01.2025

Pretnje predsednika Donalda Trampa da će pripojiti Grenland i Kanadu, bilo mirnim putem ili putem vojnog ili ekonomskog pritiska, naglašavaju važnost Arktika za globalnu bezbednost. Oni takođe otkrivaju rastući strah na Zapadu od ruskih i kineskih napora da kontrolišu ključne severne trgovinske rute i obimne arktičke resurse.

Trampov fokus na Grenland je posebno važan jer najveće ostrvo na svetu leži na strateškim morskim putevima između Severnog Atlantika i Arktika, kao i na važnim vazdušnim putevima između Amerike i Evrope. Grenland ima značajne rezerve nafte i gasa, kao i važne minerale kao što su zlato, cink, olovo i ruda gvožđa, kao i retke zemljane elemente kao što su grafit, platina i titan, koji su suštinska komponenta mnogih visokotehnoloških uređaja i vojnih odbrambenih sistema . Svi ovi resursi su privlačni i za Rusiju i za Kinu i predstavljaju fokus koji se nazire u konkurenciji sa Zapadom.

Napori SAD da preuzmu Grenland od Danske nisu novi. Vašington je prvi put najavio takve planove 1860-ih kada su kupile Aljasku od Ruske imperije. Sličan predlog je iznet posle Drugog svetskog rata i odbijen. Sam Grenland je samoupravna teritorija sa visokim stepenom autonomije od 2008. godine, ali podrška punoj nezavisnosti od Danske ostaje neizvesna. Teritorija ima pravo da postane nezavisna putem javnog referenduma, ali mnogi stanovnici strahuju od pada životnog standarda ako Kopenhagen više ne subvencioniše polovinu državnog budžeta Grenlanda godišnje.

Najbolje američko rešenje za Grenland je da ne pokušava da kupi ostrvo, jer će domorodački stanovnici osetiti da jednostavno menjaju jednog kolonijalnog gospodara za drugog. Nezavisni Grenland sa rastućim prosperitetom kroz vađenje i trgovinu sopstvenih resursa je mnogo praktičnije i pozitivnije rešenje. Sjedinjene Države mogu povećati svoje prisustvo na ostrvu kroz velike ekonomske investicije i jači vojni kontingent. Grenland već ima američku vazdušnu bazu i radarsku stanicu potrebnu za otkrivanje raketnih pretnji na Arktiku i nadgledanje svemira. Ulazak u NATO kao nova članica bi osigurao sigurnost Grenlanda i omogućio zemlji da nastavi da održava bliske odnose sa Evropom. Podela između Severne Amerike i Evrope zbog sporova oko Grenlanda služi samo ruskim i kineskim ekspanzionističkim interesima.

Uprkos Trampovim uveravanjima, Kanada neće postati 51. država SAD, bez obzira na to ko zameni Džastina Trudoa na mestu premijera. U stvari, Trampova buka može jednostavno poslužiti da ujedini Kanađane protiv neželjenog stranog mešanja. Najbolje rešenje za Kanadu i Sjedinjene Države je da Otava značajno poveća svoju vojnu potrošnju, koja trenutno iznosi mršavih 1,4% njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). To bi oslobodilo zemlju zavisnosti od američke vojske u vremenima krize. To bi takođe poslalo snažan signal drugim članicama NATO-a da mnogo intenzivnije ulažu u svoje oružane snage. Iznad svega, Kanadi je potrebno mnogo jače prisustvo na svojim ogromnim arktičkim teritorijama kako bi nadgledala i sprečila bilo kakve neželjene upade Rusije ili Kine.Kao deo efikasnije arktičke strategije, Sjedinjene Države takođe moraju da ojačaju svoju vojnu poziciju na Aljasci i svim svojim teritorijalnim vodama u blizini Rusije ili duž Arktičkog okeana. Redovnije vazduhoplovne i pomorske vežbe se mogu održavati u severnom Pacifiku kako bi se demonstrirala američka snaga i dodatno opteretile sve manje finansijske i vojne resurse Rusije. Vašington i njegovi severnoatlantski i severnopacifički saveznici takođe mogu da potkopaju rusku pretnju iznutra pripremajući se za nastanak novih država u moskovskom severnom evroazijskom carstvu.

Nezavisnost Grenlanda i njegov ekonomski rast kroz američke i druge međunarodne investicije takođe će poslati snažan signal samoopredeljenja i nezavisnosti ruskim kolonijalnim arktičkim posedima. Tu spadaju regioni Saha, Nenec, Komi i Sibir bogati resursima, koje Moskva trenutno koristi da bi podstakla svoju ratnu ekonomiju bez koristi za stanovnike. Novonastale države koje se nalaze direktno na Severnom morskom putu mogu da stupe u transarktička partnerstva sa Aljaskom, Kanadom, kanadskom samoupravnom teritorijom Nunavut, Grenland, Danska, Norveška i Finska. Ističući značaj Grenlanda, Tramp je arktički region stavio u centar američke politike, ali sada mora da pokaže konkretne rezultate.

Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu i autor dve nove knjige: Pivotal Poland: Europe’s Rising Power i Failed State: A Guide to Russia’s Rupture