Iznenađujuća pobeda Nikusora Dana na predsedničkim izborima u Rumuniji signalizira olakšanje za EU i NATO

Nakon višemesečnih političkih previranja koja su usledila nakon poništenih izbora i zabranjenog nacionalističkog kandidata, Rumuni su konačno izabrali novog predsednika koji će doneti olakšanje Briselu.

Centristički, proevropski i proukrajinski gradonačelnik Bukurešta, Nikusor Dan, sada izlazi na međunarodnu scenu, dok u susednoj Ukrajini besni najveći evropski sukob od Drugog svetskog rata.

„Rumunija je imala jasan izbor na ovim izborima: da nastavi svoj prozapadni kurs ili da se kreće ka ultranacionalizmu i favorizuje Rusiju. Izborom Nikusora Dana, izabrali su prozapadni kontinuitet“, rekla je za RSE Oana Lungesku, saradnica britanskog istraživačkog centra za odbranu i bezbednost, Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

„Odahnuće i EU i NATO, čiji je Rumunija stalni član decenijama. Rumunija ima strateški položaj“, dodala je Lungesku, bivša portparolka NATO-a.

Povratak Nikusora Dena protiv Džordža Simiona

Izborna pobeda Nikusora Dena 18. maja, na kojoj je dobio oko 54 odsto glasova i pobedio 38-godišnjeg ultranacionalistu Džordža Simiona u drugom krugu, izuzetna je na mnogo načina.

Dan se nije ni kandidovao za funkciju u svom prvom pokušaju u novembru prošle godine, jer je tek nedavno preuzeo drugi mandat u Gradskoj kući Bukurešta.

Međutim, kada su ti izbori proglašeni nevažećim zbog navodnog ruskog mešanja, Den je odlučio da se kandiduje za ponovni izbor u maju.

„Nalazimo se u trenutku ravnoteže, najtežem od 1989. godine“, rekao je, misleći na godinu u kojoj je komunistički režim u Rumuniji krvavo svrgnut.

Druga značajna činjenica je da je u prvom krugu Dan tesno pobedio trećeplasiranog kandidata, Krina Antoneskua, za manje od jednog procentnog poena, i zaostajao je za oko 20 procenata za Simionom.

Nadoknadio je zaostatak i pobedio Simiona, ali se sada suočava sa teškim zadatkom smirivanja političkih strasti u veoma polarizovanoj zemlji.

Izazovi za Nikusora Dana

Dan se kandidovao kao nezavisni kandidat i pobedio je kandidate i iz vladajuće koalicije i iz glavne opozicione stranke i njenih saveznika, koje je predstavljao Simion.

To može da znači da se može predstaviti kao ujedinitelj, ali to takođe znači da mora da dobije podršku u Parlamentu.

Ovo će biti posebno važno ako jedan od prvih zadataka Dena bude imenovanje novog premijera koji može da osvoji većinu.

„Nije lako, komplikovano je, jer je parlament veoma fragmentiran“, rekao je za RSE Serđiu Miskoju sa Fakulteta za evropske studije Univerziteta u Klužu.

Predsedništvo je poluizvršna uloga koja ima važne funkcije za spoljnu politiku, kao što su učešće na međunarodnim samitima i korišćenje rumunskog prava veta na EU.

Ko je srećan zbog Denove pobede?

Den je izjavio da želi da održi bliske odnose sa Sjedinjenim Državama, a da istovremeno dosledno zadrži proevropski stav i nastavi da podržava Ukrajinu.

Njegov izbor je pozdravljen u Briselu i drugim evropskim prestonicama, koje Dana vide kao svog prirodnog saveznika među dva kandidata i nekoga sa kim mogu da posluju.

Francuski predsednik Emanuel Makron i poljski premijer Donald Tusk direktno su podržali Dana samo dva dana pre izbora, a podrška – zajedno sa olakšanjem – nastavila se dan nakon što su rezultati objavljeni.

Makron je rekao da je razgovarao sa Danom telefonom i pohvalio Rumune što su „izabrali put demokratije uprkos brojnim pokušajima manipulacije“, dok je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da je zemlja „posvećena snažnoj i bezbednoj Evropi“.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je na društvenim mrežama da su Rumuni „izabrali obećanje otvorene, prosperitetne Rumunije u snažnoj Evropi“.

Trampova administracija je, s druge strane, glasno kritikovala odluku o poništenju prošlogodišnjih izbora – na oduševljenje Simionovih pristalica.

Den je bio čvrsti pristalica NATO-a i nada se da će imati Vašington na svojoj strani, ne samo zato što Sjedinjene Države održavaju ključnu bazu protivbalističkih raketa i oko 1.700 vojnika u Rumuniji.

S obzirom na stalne glasine o planovima SAD da povuku svoje trupe iz Evrope, ovo bi moglo da izazove dodatne glavobolje novom rumunskom predsedniku.

„Svaki predsednik izabran na proevropskoj platformi imao bi nekih problema sa Trampovom administracijom. Ali Nikusor Dan je sve samo ne levičar“, rekao je Miskoju.

„On je više, recimo, umereni konzervativac. To bi mu moglo pomoći u razgovoru sa Belom kućom“, dodao je./Rferl/