Iz senke: Evropa razotkriva svoje ruske špijune

Zemlje Skandinavije, koje su trenutno žarište bezbednosti, sve su vidljivije u obračunu sa građanima koji su umešani u rusku špijunažu.

Stokholm – dva vojna helikoptera prekinula su mir predgrađa Stokholma kasno u novembru ujutro, leteći iznad privatne kuće u uspavanom mestu Kil u glasnom napadu na švedski par optužen za špijunažu u korist Rusije.

“Nisam mogao da verujem kada sam video policiju kako provaljuje u njihovu kuću”, rekao je komšija uhapšenog Stokholmskog para. “Buka helikoptera probudila je celu ulicu, a mi smo samo stajali na našim prilazima i gledali šta se dešava.”

Tutnjava helikoptera u mraku bila je poslednji znak da se špijunske igre evropskih zemalja sa Rusijom sa visokim ulozima sve više igraju na otvorenom.

U raciji je priveden bračni par u dobi od oko 50 godina, koji je sada optužen za prenošenje poverljivih komercijalnih informacija ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU. Oni negiraju ove navode.

Iste nedelje u Stokholmu je počelo suđenje u kojem su učestvovala dva brata optužena za prenošenje GRU zvaničnih tajni švedskih obaveštajnih agencija; optužbe koje takođe negiraju.

Oba slučaja su zauzela naslove u nacionalnim novinama i potresla švedske građane.

U još jednoj zapanjujućoj raciji, ovog puta u susednoj Norveškoj, nedavno je uhapšen čovek, koji se sada smatra oficirom GRU-a, na putu do koledža, gde je delovao pod lažnim identitetom kao brazilski akademik.

A u Holandiji je nedavno razotkriven ruski operater, a nacionalne vesti su se na sličan način osvrnule na detalje razotkrivanja.

Svi ovi slučajevi ukazuju na promenu u načinu na koji evropske države rukovode kontraobaveštajnim operacijama: manje guranja slučajeva pod tepih i više ometanja i krivičnog gonjenja, primećuju stručnjaci.

Čini se da je cilj upozoriti evropske građane na pretnje sa kojima se suočavaju, istovremeno pozivajući Moskvu da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu bude teže da negira postupke svojih obaveštajnih službi, dok brutalna invazija na Ukrajinu ulazi u svoj 10. mesec.

“Evropa je okončala suptilne signale protiv Rusije”, rekla je Karolina Angelis, bivša analitičarka Švedske obaveštajne službe, koja je kasnije osnovala konsultantsku firmu za bezbednost.

Estonija prednjači u osuđujućim presudama

Nedavni izveštaj istraživača Švedske agencije za istraživanje odbrane koji su ispitivali sudske slučajeve špijunaže uz podršku države u Evropi u deceniji do 2021.godine pokazao je da tri baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – čine skoro dve trećine osuđujućih presuda. Samo Estonija je činila polovinu ukupnog broja.

Istraživači procenjuju da je to imalo malo veze sa činjenicom da su baltičke države bile meta istraživanja. Umesto toga, to je jasan znak njihove želje da pokažu koliko je stvarna pretnja špijunažom (pre svega od Rusije, ali i manje od Kine), dok istovremeno pokazuju svoju sposobnost da uhvate i osude špijune.

Među visokoprofilnim estonskim krivičnim gonjenjima uključuje slučaj estonskog vojnika Denisa Metsavasa, kojeg je šef odbrambenih snaga baltičke države nazvao izdajnikom na konferenciji za novinare 2018.godine.

Estoniji uključuje slučaj estonskog vojnika Denisa Metsavasa, kojeg je šef odbrambenih snaga baltičke države nazvao izdajnikom na konferenciji za novinare 2018.godine.

Tokom decenije obuhvaćene švedskim izveštajem, čini se da Rusija posebno agresivnije špijunira svoje evropske susede. Prema rečima Majkla Jonssona, jednog od autora izveštaja, ovo je izazvalo debatu među ciljnim državama o tome koliko otvoreno treba da se bore protiv pokušaja špijunaže Moskve.

Koncept vidljivije kontraobaveštajne strategije počeo je da dobija na zamahu, smatra Jonsson. Nedavna hapšenja u Norveškoj i Švedskoj, kao i osuda švedskog savetnika za špijuniranje za Ruse 2021. godine — najbolje se vidi u tom kontekstu, dodao je on.

Dodajte tome da je Skandinavija trenutno bezbednosna žarišna tačka: Švedska i Finska traže pokušaje da kontrolišu ili spreče ulazak dve zemlje u NATO, dok je Norveška posebno zabrinuta zbog integriteta svoje naftne i gasne infrastrukture nakon nedavne sabotaže sabotaža gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora.

Takođe u Norveškoj se trenutno odvija niz suđenja Rusima optuženim za letenje bespilotnih letelica opremljenih kamerama iznad nordijske zemlje, kršeći norveški zakon koji posebno zabranjuje Rusima da to čine.

“Naše tumačenje je da je postepeno više evropskih bezbednosnih službi zaključilo da je” Estonski pristup “pravi put”, rekao je Jonsson.

Kada ogrtač i bodež postanu javno pozorište

Tri nedavna slučaja navodnog špijuniranja u Švedskoj uključuju neke živopisne detalje.

47-godišnji švedski konsultant priveden je 2020.godine nakon što je prosledio poslovne tajne proizvođača automobila Volvo i proizvođača kamiona Scania GRU  oficiru GRU-a u restoranu u centru Stokholma. U Švedskoj se identitet osumnjičenih skriva radi zaštite njihove privatnosti.

Fotografije primopredaje gde je agent dobio kovertu u gotovini distribuirane su lokalnim medijima, što je navelo oficira GRU-a koji je imao diplomatski imunitet da ubrzo nakon toga tiho napusti Švedsku. Agent je krajem 2021.godine osuđen na tri godine zatvora.

Iako se takva situacija u to vreme smatrala retkošću, naknadno saslušanje dvojice braće optuženih za špijunažu relativno brzo nakon toga moglo bi da promeni ovu percepciju.

Suđenje braći, koje je počelo 25.novembra, a očekuje se da će se završiti kasnije ovog meseca, usredsređeno je na optužbe da je stariji brat ukrao dosijee od svojih poslodavaca, dve švedske obaveštajne agencije, kako bi ih predao mlađem bratu, koji ih je zauzvrat predao GRU u zamenu za gotovinu.

Dokumenti objavljeni pred sudom detaljno opisuju kako je policija posmatrala mlađeg brata kako baca hard disk u kantu za smeće nakon hapšenja njegovog brata i kako su istražitelji preturali po depozitnim kutijama starijeg brata u lokalnoj banci u potrazi za dokazima.

Nedavna racija na kuću u predgrađu na periferiji Stokholma takođe bi mogla da se završi suđenjem koje bi bilo veoma popularno.

Uhapšeni Muškarac, Rus koji se devedesetih preselio u Švedsku i prihvatio švedsko državljanstvo, ostaje u pritvoru, dok je njegova supruga, takođe Ruskinja koja je usvojila švedsko državljanstvo, puštena. Policija napominje da ostaje osumnjičena u ovom slučaju.

“Ovo je opsežna istraga koja će se nastaviti prilično dugo”, rekao je švedski tužilac Henrik Olin novinarima.

U kući osumnjičenih — velikoj, novoizgrađenoj kući – svež sneg je popunio tragove policajaca koji su ne tako davno patrolirali prilazom. Prozori koje je policija razbila kada su ušli bili su zalepljeni plastičnim folijama.

Komšinica je rekla da joj je par uvek bio veoma prijatan.

“Bili su vrlo pristojni, nikada nismo ništa sumnjali”, rekla je.

“Ali možda je u tome i poenta.”