Istraga: Srpske kompanije isporučuju Rusiji sankcionisanu tehnologiju dvostruke namene

Srpske kompanije izvoze u Rusiju robu dvostruke namene koja je pogođena sankcijama Zapada zbog upotrebe ruske odbrambene opreme raspoređene u Ukrajini – uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da njegova zemlja neće biti korišćena kao kanal za izbegavanje sankcija SAD i EU.

Predmeti dvostruke namene mogu se koristiti i u vojne i u civilne svrhe. Među primaocima tog izvoza iz Srbije u Rusiju je i IT dobavljač koji je u septembru pogođen američkim sankcijama u, kako je Vašington opisao kao pokušaj da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu oduzme oprema, tehnologija i usluge koje su mu potrebne za njegov varvarski rat protiv Ukrajine. “, prema novoj istrazi Balkanskog servisa RSE/RL.

Carinski podaci iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuju da su srpske kompanije isporučile Rusiji najmanje 71,1 milion dolara sankcionisanih artikala dvostruke namene otkako je Putin započeo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Pošiljke koje su analizirali novinari uključuju vrstu elektronike i druge opreme koju Sjedinjene Države i EU smatraju „visokim prioritetom“ zbog njihove upotrebe u ruskom oružju zaplenjenom na ukrajinskim ratištima.

Od invazije u februaru 2022. Vašington i Brisel su nastojali da ograniče pristup Kremlja zapadnim komponentama koje se koriste u ruskoj vojnoj opremi pritiskajući vlade da zaustave protok takve tehnologije u Rusiju kroz njihove zemlje.

Uprkos pozivima iz Brisela da uskladi svoju politiku sa politikom EU, Srbija je održavala svoje istorijski bliske veze sa Moskvom tokom čitavog sukoba i ostaje jedna od retkih evropskih vlada koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene agresije u Ukrajini.

Međutim, predsednik Vučić je u decembru 2022. poručio komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju da „niko ne može da zaobiđe sankcije Rusiji na teritoriji Srbije”, dodajući da njegova zemlja „ne zarađuje na stradanju ljudi tokom rata”.

Vučićeva kancelarija nije odgovorila na zahtev za komentar o srpskim isporukama sankcionisane tehnologije dvostruke namene Rusiji.

RSE je uputio upite Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine da sazna kako se vrši kontrola izvoza ove tehnologije i da li je neko kažnjen zbog eventualne utaje sankcija, ali nije dobio odgovor na vreme za objavljivanje. .

Od traktora do odobrene elektronike

Srpska kompanija Kominvek osnovana je 2005. godine i do prošle godine se bavila veleprodajom automobilskih delova i opreme. Sajt kompanije i dalje nudi delove za automobile i kamione, sa fokusom na traktore.

Sudeći po zvaničnim podacima kompanije, profit Kominvex-a bio je prilično skroman: u 2018. kompanija je ostvarila profit od 67 dolara, a 2021. od 1.600 dolara.

Međutim, stvari su se dramatično poboljšale sledeće godine kada je kompanija počela da izvozi elektroniku u Rusiju, povećavši svoj profit više od hiljadu puta na 1,5 miliona dolara u 2022.

U novembru te godine – sedam meseci nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu – Kominvek je zvanično promenio registrovano poslovanje na veleprodaju elektronskih i telekomunikacionih komponenti. Zvanični podaci kompanije pokazuju da je Kominvek imao samo jednog zaposlenog u 2022.

Isporuke robe dvostruke namene kompanije Kominvex počele su mesec dana nakon ruske invazije u februaru 2022. i nastavile se najmanje do avgusta 2023. godine, pokazuju carinski zapisi. Izvezena roba uključivala je mikročipove, procesore, diskove i digitalne kablovske komunikacione sisteme.

Carinska evidencija koju je analizirala Balkanska služba RSE/RL pokazuje da je Kominvek od kraja marta 2022. do kraja jula 2023. u Rusiju izvezao robu u vrednosti od 143,9 miliona dolara, od čega je 54,3 miliona dolara bilo u kategorijama elektronike i opreme „visokog prioriteta” ciljanih za izvozne kontrole Sjedinjenih Država i EU zbog njihove upotrebe u ruskom oružju zaplenjenom u Ukrajini.

Vlasnik Kominvexa Marko Svorcan, državljanin Srbije, odbio je da odgovara na pitanja o svojoj kompaniji.

Prema carinskim bazama podataka ImportGenius i Sinoimek, dve ruske kompanije, Bitteria i Velesstor, bile su glavni primaoci Kominveka za ove pošiljke. RSE/RL se obratio obe kompanije za komentar o njihovom poslovanju sa Srbijom, ali nije dobio odgovor.

Bitteria, moskovski IT dobavljač osnovan 2017. godine, bio je među desetinama ruskih kompanija i pojedinaca na meti američkih sankcija u septembru u sklopu napora Vašingtona da „podrije sposobnost Rusije da nastavi svoj rat protiv vođstva Ukrajine“. Kominvekov izvoz u Rusiju 2022. godine vredeo je najmanje 27 miliona dolara i sastojao se od robe koju je proizveo američki tehnološki gigant Intel, koji je više puta ponavljao da je uložio napore da obezbedi da njegovi proizvodi ne stignu u Rusiju kršeći kontrolu izvoza.

Sve osim dve od 15 najvrednijih pošiljki kontrolisane robe dvostruke namene koje je Kominvek poslao sankcionisanom ruskom IT dobavljaču Bitteria sastojale su se od Intelovih proizvoda, prema carinskoj evidenciji koju je analizirao RSE/RL.

Intel je za Balkan servis RSE/RL rekao da „ne podržava niti toleriše upotrebu svojih proizvoda za kršenje ljudskih prava“.

„Ako postanemo svesni da Intel proizvode koristi poslovni partner u vezi sa kršenjem ljudskih prava, ograničićemo ili prestati da poslujemo sa trećom stranom sve dok ne budemo sigurni da se Intelovi proizvodi ne koriste za kršenje ljudskih prava“, objasnila je kompanija u pisanom odgovoru.

Podaci carine pokazuju i da je Kominvek izvozio robu u Rusiju preko Malezije, Vijetnama i Kine.

Samo malo trgovanja

Najmanje još jedna srpska kompanija izvozila je sankcionisanu robu dvostruke namene u Rusiju, uključujući sankcionisanog moskovskog IT dobavljača Bitteria, prema carinskim podacima koje su videli novinari.

Sedište kompanije Soha Info nalazi se u gradu Novi Banovci, oko 30 kilometara severozapadno od Beograda. Između oktobra 2022. i jula 2023. kompanija je izvezla robu u Rusiju u vrednosti od 18 miliona dolara, pokazuju dokumenti.

To uključuje elektronske proizvode u vrednosti od 6,3 miliona dolara koje su SAD i EU klasifikovale kao proizvode dvostruke namene visokog prioriteta jer su korišćeni u ruskom oružju u Ukrajini, uključujući Intel proizvode vredne 4 dolara od 0,3 miliona dolara.

Soha Info je osnovan u junu 2022. godine, samo nekoliko meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, i ostvario je 6,1 milion dolara prihoda u prvih šest meseci postojanja, navodi se u finansijskom izveštaju kompanije.

Vlasnik Soha Info-a, srpski državljanin po imenu Dragan Dragaš, odbio je da razgovara o radu svoje kompanije sa ruskim partnerima kada je do njega došla balkanska služba RSE/RL. On je svoj posao opisao kao “jednostavnu trgovinu” i negirao da se bavio robom sa sankcijama. Zatim je prekinuo razgovor.

Srpski mediji su u avgustu objavili da je druga srpska kompanija, Goodforvarding, izvozila sankcionisanu robu u Rusiju. U odgovoru na zahtev balkanskog servisa RSE/RL, kompanija je saopštila da je osnovana 2022. za izvoz banana u Rusiju, ali da nije u mogućnosti da obavlja komercijalnu aktivnost zbog bankarskih ograničenja. U pisanoj izjavi, Goodforvarding je dodao da „neko koristi podatke kompanije“ da bi „uvozio sankcionisanu robu“.

Do danas su Sjedinjene Države uvele sankcije samo jednoj srpskoj kompaniji zbog isporuke sankcionisanih artikala dvostruke namene Rusiji.

U svom saopštenju o sankcijama u junu, Ministarstvo finansija SAD je saopštilo da je kompanija, beogradski MCI Trading, služila kao posrednik za rusku firmu „koja je specijalizovana za transfer strane tehnologije poluprovodnika ruskim kompanijama za proizvodnju mikroelektronike, uključujući subjekte koji obezbeđuju mikroelektronike ruskoj odbrambenoj industriji“./RFE/