Istorija o neisprovociranoj agresiji koja se nastavlja

Svet je 24. februara 2022. označio početak agresije koja će odneti hiljade života i sravniti čitave gradove sa zemljom. Svi smo bili svedoci kako je Rusija izvršila invaziju na svoju susednu državu Ukrajinu, državu koja je deo Evrope i po teritoriji je druga po veličini na našem kontinentu. Sa blizu 40 miliona ljudi, Ukrajina je delovala kao lak zalogaj za Rusiju sa preko 140 miliona ljudi, koja je istovremeno važila za jednu od najvećih vojnih sila na svetu. Ova agresija je podigla uzbunu o bezbednosti Evrope i opasnosti koju predstavlja uticaj i zavisnost Kremlja od ruskih energenata. Upozorenja o posledicama ruskog uticaja, pre početka agresije, više su zvučala kao teorije zavere nego kao prava opasnost. Ali, posle 24. februara svet se potpuno promenio. Podela između demokratskog Zapada i autokratsko-diktatorskog Istoka se produbila, kanali komunikacije su smanjeni, priprema za rat je na najvišem nivou, a treći svetski rat bliži je nego ikada. Ova podela nema veze sa geografijom, već sa sistemom vrednosti koji jedna država predstavlja. Japan je, na primer, geografski najistočnija zemlja, ali je vrednosno deo Zapada.

ISTORIJSKO RASKRŠĆE

Ukrajina, koja je do decembra 1991. bila deo Sovjetskog Saveza, federacije kojom je dominirala Rusija, našla se na ovoj opasnoj raskrsnici između Istoka i Zapada. Raspad ove i drugih federacija po komunističkom modelu (Jugoslavija, Čehoslovačka) doveo je do nezavisnosti Ukrajine. Tri godine nakon što se ukrajinski narod proglasio suverenom i demokratskom državom, Ukrajina je u decembru 1994. potpisala Budimpeštanski memorandum o garancijama bezbednosti sa Sjedinjenim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom i Rusijom, obavezujući ovu novu državu da se odrekne svog nuklearnog oružja nasleđenog od Sovjetskog Saveza i tako postati nenuklearna sila. Ranije je Ukrajina bila treća po veličini zemlja na svetu sa nuklearnim arsenalom. Potpisnici ovog memoranduma su se obavezali da će poštovati suverenitet Ukrajine i njeno pravo na samoopredeljenje.

Prvi sukob između prozapadnih i proruskih snaga dogodio se 2004. godine, kada su se na predsedničkim izborima borili zapadno orijentisani Viktor Juščenko i Viktor Janukovič kojeg podržava Rusija. Iako je misteriozno otrovan pre izbora, Juščenko se oporavio i pobedio na izborima. Da bi odbranili ovaj prozapadni kurs, Ukrajinci su izveli takozvanu „narandžastu revoluciju“, koja je bila boja Juščenkove predizborne kampanje. Četiri godine kasnije, na samitu NATO, Ukrajini nije ponuđen Akcioni plan za članstvo (MAP) kao prvi korak na putu ka članstvu u Alijansi. To je bilo zbog protivljenja ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je na sastanku sa svojim tadašnjim kolegom Džordžom V. Bušom rekao da „Ukrajina nije prava nacija“, aludirajući da stanovnici ove zemlje imaju etničke ruske korene. Janukovič je 2010. godine pobedio na predsedničkim izborima u Ukrajini, ključna ruska ličnost koja je 2013. povezala zemlju sa Moskvom. Ovaj pravac države izazvao je masovne proteste u Ukrajini, dok su odustajanje od procesa evropskih integracija i hapšenje opozicione ličnosti Julije Timošenko bili signali za uspostavljanje nove diktature sovjetskog stila. Protesti su se proširili širom zemlje i bili su usredsređeni na trg Majdan u Kijevu. Tokom ove revolucije ubijeno je oko 130 civila, dok je Janukovič bio primoran da napusti zemlju i pobegne u Rusiju. Godinu dana kasnije, Rusija je anektirala Krim, ukrajinsko poluostrvo naseljeno uglavnom etničkim Rusima. Zatim vojnici bez amblema ulaze i zauzimaju Donjecku i Lugansku oblast. Ovo označava početak agresije na Ukrajinu, koja izaziva međunarodnu ogorčenost i koju osuđuju i UN.

Na predsedničkim izborima 2019. bivši komičar Volodimir Zelenski se kandidovao protiv Petra Porošenka, proevropskog političara koji je na toj funkciji bio od pada Janukoviča. Zelenski, čija je stranka takođe pobedila na parlamentarnim izborima, došao je na vlast sa dva glavna obećanja: okončanjem rata porazom separatista koje podržava Rusija na istoku Ukrajine i iskorenjivanjem korupcije u ukrajinskoj vladi. Početkom 2021. Zelenski je pokrenuo kampanju protiv ukrajinskih oligarha koji su podržavali proruske snage koje su takođe bili prijatelji sa Putinom. To je navelo Putina da poveća prisustvo vojske u blizini ukrajinske granice i istovremeno objavi članak u kojem je ponovio tezu o negiranju ukrajinskog naroda koju je izneo 2008. Putin šalje spisak zahteva Zapadu, od kojih je najvažnije da Ukrajina nikada ne bude primljena u NATO. SAD, EU i UK nisu pokleknule na ovaj zahtev i priznale su Ukrajini pravo da odredi sopstvenu geostratešku orijentaciju. To je navelo Putina da 21. februara 2022. prizna istočne ukrajinske regione Donjeck i Lugansk kao nezavisne države, a zatim da rasporedi vojnike pod izgovorom da će „očuvati mir“. Tri dana nakon ove odluke Rusija je započela vojnu agresiju na celu Ukrajinu. Međutim, naišla je na snažan otpor lokalne vojske. Razorna sila rata, koji se odigrao 2022. godine, zgrozila je ceo svet.

RAT BEZ EPILOGA

Sukob se nastavio istom snagom i 2023. Zemlje Zapadnog Balkana podržale su Zapad, sa izuzetkom Srbije, koja je nastavila da održava odnose sa Rusijom. Albanija, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija već su 100% usaglasile sankcije uvedene Rusiji sa EU. Međutim, sprovođenje sankcija nije uvek precizno.

Zemlje članice EU, SAD, Velika Britanija, Australija i Japan nastavile su da finansijski i vojno podržavaju Ukrajinu. Danas se odbrana suvereniteta Ukrajine shvata kao odbrana svetskog poretka zasnovanog na pravilima koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata da bi se obnovio mir. Jedan od osnovnih principa ovog poretka je poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država, bez obzira na njihovu veličinu ili vojni kapacitet. Pretnja ovog poretka od strane Rusije je viđena kao pokušaj da se rat vrati na globalni nivo.

U nastavku predstavljamo najvažnije događaje u mesecima 2023:

Januar 2023: Rat se približava svom dvanaestom mesecu otkako je počeo. SAD i Nemačka su najavile da će poslati napredne borbene tenkove da pomognu Ukrajini da se odbrani od ruskih snaga. Ovo je bio prvi koordinisani pokušaj Zapada da Ukrajini isporuči teško naoružanje. To je bio veliki korak posebno za Nemačku, jer je ta zemlja oprezno delovala kao saveznik Ukrajine od početka rata.

Februar 2023: Bajden je otputovao u Ukrajinu. Otišao je vozom iz Poljske i proveo sate u Kijevu, gde je otišao u šetnju sa Zelenskim dok su se oglasile sirene za vazdušni napad. Na zajedničkom brifingu, Bajden je najavio dodatnu pomoć od 500 miliona američkih dolara za Ukrajinu i preneo optimističnu poruku: „Godinu dana kasnije, Kijev stoji. I Ukrajina stoji. Demokratija stoji“.

April 2023: Balkan ostaje meta ruske propagande. Cilj Moskve je da opravda agresiju i poveća podršku. Sada se u jedinici Vagner pojavljuju prvi plaćenici iz regiona. U međuvremenu, Ukrajina se sprema za najveću kontraofanzivu za oslobađanje teritorija na istoku zemlje.

Maj 2023: Bitka kod Bahmuta, najduža i najkrvavija u ratu, završena je godinu dana nakon što je počela. Ovaj grad nije bio toliko važan strateški, ali veoma važan za simboliku pobede Ukrajine. Nakon povlačenja ruske vojske, bitku je preuzela Vagnerova privatna vojska. Ova grupa je 21. maja ostvarila pobedu nad ruševinama Bahmuta, izgubivši najmanje 10.000 boraca za šest meseci.

Jun 2023: Ogorčeni nedostatkom podrške u krvavoj bici za Bahmut, Vagnerova grupa počinje da maršira na Moskvu u pokušaju državnog udara. Ovakav razvoj događaja izazvao je paniku u Rusiji, jer je predstavljao najveći izazov Putinovoj moći. Vođa grupe Jevgenij Prigožin objavio je izjave u kojima kritikuje rusko vojno rukovodstvo i poziva pripadnike oružanih snaga zemlje da se pridruže njegovom cilju. Nakon što je zauzela štab komande za praćenje rata u Ukrajini u južnom ruskom gradu Rostovu na Donu, Vagnerova grupa je zaustavila svoj marš ka Moskvi samo dan nakon što je počela šok operacija. Prigožin je izdao saopštenje u kojem je rekao da je grupa postigla svoj cilj da privuče pažnju Kremlja i da se vraća na front. Moskva je povukla nalog za hapšenje i Prigožinu je dozvoljeno da potraži utočište u susednoj Belorusiji.

Jul 2023: Ministarstvo odbrane SAD najavljuje dodatnu pomoć za odbranu Ukrajine. Dok Ukrajina nastavlja da se bori na istočnom frontu, njene zapadne pristalice raspravljaju o mogućem završetku rata i njegovim posledicama. Međunarodni odgovor na rusku invaziju je i dalje neadekvatan. Daju se mnogi predlozi kako bi se rat mogao završiti. Među predlozima su i oni koji bi umirili Rusiju na račun Ukrajine i ugrozili Evropu.

Avgust 2023: Ukrajinske specijalne snage izvode noćnu pomorsku operaciju na Krimu, prvu od nekoliko kratkih upada na Krim koji je okupirao Rusiju. Ukrajinski komandosi upali su u stanicu elektronske kontrole koja je štitila Krim od napada bespilotnim letelicama i raketama i podigli ukrajinsku zastavu. Američki mediji javljaju da je ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci blizu 500.000, što je zapanjujuća brojka. Prema izveštajima medija, broj ruskih vojnih žrtava je blizu 300.000, uključujući do 120.000 poginulih i do 180.000 ranjenih.

Septembar 2023: Ukrajinske snage pokrenule su raketni napad koji pogađa 13 ruskih podmornica i teško ošteti brod usidren u glavnoj luci ruske Crnomorske flote na Krimu. Prema ukrajinskoj vojsci, u napadu su poginula 34 visoka ruska oficira, među kojima i komandant flote admiral Viktor Sokolov. Rusija je od tada prebacila većinu svoje flote u Rusiju, dajući Ukrajini više manevarskog prostora u Crnom moru.

Oktobar 2023: Šefovi država i vlada EU potvrđuju svoju osudu ruske agresije i naglašavaju svoju nepokolebljivu solidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom. Do danas su EU i njene države članice obezbedile Ukrajini preko 82 milijarde evra i nastaviće da aktivno podržavaju Ukrajinu koliko god bude potrebno.

Novembar 2023: Ukrajinski glavnokomandujući general Valerij Zalužni rekao je za The Economist da posle meseci borbe nije bilo napretka, pa su Ukrajina i Rusija „došle na nivo zastoja“, baš kao u Prvom svetskom ratu. Posle toga, Zelenski je zamerio Zalužinu zbog izjave koju je dao i kritikovao ga što je ovim fatalizmom olakšao rad ruskog agresora. U međuvremenu, EU je povećala vojnu pomoć EU Ukrajini za 194 miliona evra na ukupno 255 miliona evra. Cilj je proširenje kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga pružanjem usluga, opreme i materijala potrebnih za obuku.

Decembar 2023: Savet EU usvojio dvanaesti paket mera sankcija protiv Rusije, usmerenih na sektore ruske privrede visoke vrednosti i otežavajući zaobilaženje sankcija EU. Paket uključuje zabranu direktnog ili indirektnog uvoza, kupovine ili prenosa dijamanata, uključujući nakit, iz Rusije; jačanje bilateralne i multilateralne saradnje sa trećim zemljama kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija; jača ograničenja izvoza robe i tehnologija dvostruke namene; sprovođenje ograničenja cene nafte itd.

BROJANJE ŽRTAVA SE NASTAVLJA

Kako se približava dvogodišnjica početka ruske agresije na Ukrajinu, borbe na istočnom i južnom frontu Ukrajine ostaju intenzivne. Nedavni izveštaj američkih obaveštajnih službi otkrio je da je Rusija izgubila približno 315.000 ljudi od početka invazije na Ukrajinu. Ovo su izuzetno visoki gubici jer čine 87 odsto od procenjenih 360.000 ruskih vojnika pre početka agresije u februaru 2022. Prema izveštaju, Rusija je pretrpela teške udare na svoj vojni arsenal od početka invazije, izgubivši oko 2.200 svojih 3.500 vojnika, borbenih tenkova i trećinu svojih oklopnih vozila. Prema izveštaju, gubici Rusije su daleko veći od broja vojnika koji je Moskva poslednji put izgubila od novembra 2022, kada je rusko Ministarstvo odbrane prijavilo 5.937 poginulih vojnika.

Uprkos ogromnim gubicima, očekuje se da će se rat nastaviti i tokom 2024. godine, pošto Rusija nije spremna da se povuče sa okupiranih ukrajinskih teritorija. SAD i EU iduće godine će proći izborni proces. U SAD će biti izabran novi predsednik, dok će u EU biti izabran novi sastav Evropskog parlamenta (EP), institucije koja će potom oblikovati Evropsku komisiju (EK) i druga izvršna tela Unije. Očekuje se da će rezultati ovih izbora imati veliki uticaj na epilog ovog rata.

/Piše: Xhelal Neziri, urednik i saradnik The Geoposta iz Severne Makedonije