I Severna Makedonija u zamci kineskih kredita

Kineske „kreditne zamke“ stvorile su prostor za veći uticaj ove istočne zemlje u Severnoj Makedoniji. Reč je o nagomilanim dugovanjima zbog finansijskih kredita kineskih banaka za izgradnju dva infrastrukturna projekta: najveće hidroelektrane u zemlji „Kozjak“ i dva autoputa Miladinovci – Štip i Kirčovo – Ohrid, prenosi The Geopost.

Ana Krstinovska, predsednica nevladine organizacije „Estima” iz Skoplja, kaže da se ovim dugovanjima može upravljati, ali je dogovor kineske banke i javnog preduzeća za državne puteve u velikoj meri asimetričan.

“Sporazum sadrži klauzule o zajmu koje predviđaju da Kina može jednostrano i prevremeno raskinuti sporazum, bez obzira na to da li je restrukturiranje duga dozvoljeno ili ne. Svi ovi kriterijumi su proizvoljni u pogledu upravljanja i njegovih pravila i nisu u skladu sa međunarodnim pravilima. podnesemo zahtev za izmenu ili raskid ugovora o zajmu ili imamo spor, arbitraža oko ugovora će se održati u Pekingu, model zakonodavstva je kinesko“, rekla je Krstinovska prilikom predstavljanja rezultata istraživanja. „Nadaj se najboljem, pripremi se za najgore: Da li je Severna Makedonija podložna ekonomskom pritisku Kine?“, pripremljeno u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i Pravnim fakultetom „Justinijano Prima“.

Prema studiji, Kina je do kraja 2022. godine činila 2,6 odsto ukupnih stranih investicija u Severnoj Makedoniji, što je deset puta manje od Srbije. S druge strane, spoljni dug Severne Makedonije prema NR Kini iznosi 479 miliona dolara do kraja 2022. On iznosi 8,7 odsto ukupnog javnog spoljnog duga i 3 odsto GOP-a Severne Makedonije.

Prema studiji, kinesko prisustvo u Severnoj Makedoniji je marginalno u smislu investicija. Kina se ne ponaša kao investitor, već daje kredite za finansiranje državnih projekata.

„Postoji tendencija smanjenja ovih investicija, primer za to su Albanija i zemlje članice NATO-a koje imaju kritičniji odnos prema Kini. Kod nas ne postoji kazna za negativan stav i nagrada za pozitivan odnos prema Kini, kao što je to slučaj u Srbiji. U Srbiji rukovodstvo naginje Kini i, iz političkih razloga, Kina nagrađuje Srbiju za ovu političku podršku investicijama“, kaže Krstinovska.

Krstinovska, jedan od autora analize, ističe da Kina takođe „izvozi” ideološke poglede u svet i da, s druge strane, kontroliše kritike ove zemlje.

„Kina ne mora da mobiliše značajne resurse da bi obezbedila stalno prisustvo ili veći uticaj u Severnoj Makedoniji. Može sebi priuštiti da kao domaćin zauzme oportunistički stav, predviđajući moguću promenu politike u budućem izbornom ciklusu i povoljnije okruženje za svoje aktivnosti. „U tom cilju, zemlja je već uspela da proširi svoje prisustvo i uticaj u široj javnosti, o čemu svedoči porast pozitivnih stavova prema Kini u nedavnim anketama“, navodi se u studiji. /The Geopost/