Hronika neobavljenog rata

Koreni sukoba Rusije i Ukrajine su duboki. Sve se svodi na nespremnost Moskve da prizna nezavisnost Ukrajine. Pregled:

Tenzije između Rusije i Ukrajine imaju istoriju koja datira još iz srednjeg veka. Dve zemlje dele zajednički korene koji leže u istočnoslovenskoj državi Rusiji Kijeva. Zato ruski predsednik Vladimir Putin dve zemlje naziva „jednim narodom“.

Ali u stvari, putevi dva naroda bili su razdvojeni vekovima, stvarajući dva jezika i kulture – povezane blisko, ali ipak prilično različita.

Od 17. do 20. veka kratka nezavisnost

Kada se Rusija politički razvila u imperiju, Ukrajina se pokazala nesposobnom da stvori svoju državu. U 17. veku, velike oblasti današnje Ukrajine postale su deo ruske imperije.

Nakon raspada 1917. godine, zemlja je doživela kratak period nezavisnosti pre nego što je Sovjetki savez ponovo zauzela silom.

1990: Rusija napušta Ukrajinu

U decembru 1991. Ukrajina, Rusija i Belorusija potpisale su sporazum koji je efektivno raspao Sovjetski Savez. Moskva je bila željna da zadrži svoj uticaj u regionu i videla je Komonvelt nezavisnih država (ZND) kao sredstvo za postizanje cilja. Kremlj takođe je smatrao da će jeftine isporuke gasa zadržati Ukrajinu u njenoj orbiti. Ali stvari su ispale sasvim drugačije. Pošto su Rusija i Belorusija sklopile bliski savez, Ukrajina se vratila sve više ka Zapadu.

Ovo nije prošlo nezapaženo od strane Rusije, iako nije bilo dovoljno da izazove sukob između dve strane tokom 1990. Moskva je delovala neometano, pošto Zapad nije imao nameru da integriše Ukrajinu u svoju sferu uticaja. Sama Rusija je bila ekonomski depresivna i povezana vojno u svojim ratovima u Čečeniji.

1997: Potpisan je „Veliki ugovor“.

Zatim, 1997. godine, Rusija i Ukrajina su potpisale Traktat o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu, koji je poznat i kao “Veliki ugovor”. Ovim sporazumom Moskva je priznala zvanične granice Ukrajine, uključujući poluostrvo Krim, gde žive etnički Rusi.

2003: Pogoršanje odnosa

Prva velika diplomatska kriza između dve strane dogodila se kada je Vladimir Putin došao na vlast u Moskvi. U jesen 2003. Rusija je iznenada počela da gradi branu u Kerčkom moreuzu kod ostrva Tuzla, u Ukrajini. Kijev je ovo video kao pokušaj Rusije da revidira nacionalne granice i sukob je bio rešen tek nakon sastanka licem u lice između dva predsednika. Izgradnja brane je zaustavljena, ali u prijateljskoj fasadi obe strane počele su da se pojavljuju pukotine.

2004: Narandžasta revolucija

Tenzije su porasle tokom predsedničkih izbora u Ukrajini 2004, kada je Moskva stavila svoju težinu iza proruskog kandidata Viktora Janukoviča. “Narandžasta revolucija” zemlje sprečila ga je da stupio na dužnost. Izbori su proglašeni nameštenim, a prozapadni kandidat Viktor Juščenko postao je predsednik. Rusija je odgovorila zatvaranjem gasnih brodova u Ukrajini u dva navrata, 2006. i 2009., i takođe zatvorio brodove u EU.

2008: Ukrajina u NATO-u

U 2008. tadašnji predsednik SAD Džordž Buš vršio je pritisak na Ukrajinu i Gruziju da započne proces članstva u NATO, uprkos primedbama ruskog predsednika Vladimira Putina, čija vlada nije u potpunosti priznala nezavisnost Ukrajine. Nemačka i Francuska pokvarile su Bušov plan, a na samitu NATO-a u Bukureštu, Rumunija, razgovaralo se o pristupanju, ali nisu postavljeni rokovi za početak procesa.

2013: Sporazum sa EU

Pošto stvari sa NATO-om nisu išle onako kako se očekivalo, Ukrajina je ponovo pokušala ojačati svoje veze sa Zapadom kroz sporazum o pridruživanju sa EU. Ali u leto 2013. samo nekoliko meseci pre zvaničnog potpisivanja dokumenta Moskva je odigrala jaku igru i izvršila pritisak na Kijev ekonomskom krizom, koja je naterala tadašnju vladu predsednika Janukoviča da zaustavi dogovor. Putin je zapravo uveo embargo na ukrajinsku robu namenjenu za Rusiju, što je izazvalo masovne proteste opozicije širom zemlje. U februaru sledeće godine, predsednik Ukrajine je pobegao u Rusiju.

2014: Aneksija Krima

Kremlj je iskoristio vakum moći u Kijevu i pripojio Krim u martu 2014. Bila je to prekretnica u odnosima dve zemlje i početak neobjavljenog rata između dve strane. Istovremeno, ruske paravojne snage počele su da se mobilišu za ustanak u istočnom regionu Ukrajine Donbas i stvorile „narodne republike“ na čelu sa Rusijom ili skoro državama u Donjecku i Lugansku. Vlada u Kijevu je čekala posle predsedničkih izbora u maju 2014. da pokrene veliku ofanzivu vojske, koju je nazvala “antiteroristička operacija”. U junu 2014. novoizabrani predsednik Ukrajine Petro Porošenko sastao se na marginama proslave 70. godišnjice Dana D u Normandiji sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Sastanak, koji će kasnije biti poznat kao pregovori Normandijskog format, razvijen uz posredovanje Nemačke i Francuske. Istovremeno, ukrajinska vojska je uspela da odbije separatiste, ali je krajem avgusta, prema Kijevu, intervenisala je Rusija vojno i masovno. Moskva je ovo demantovala. Ukrajinske jedinice kod Iloviaska, na istoku Donjecka, pretrpele su veliki poraz, koji se pokazao kao prekretnica u ratu. Završio se u septembru potpisivanjem sporazuma o prekidu vatre u Minsku.

2015: Novi rat

Ono što je usledilo bio je rat rušenja koji traje do danas. Početkom 2015. separatisti ponovo krenuli u ofanzivu i, prema Kijevu, podržavale su ih ruske trupe, koje su pre borbe uklonile njihove identifikacione oznake. Moskva je to takođe demantovala. Ukrajinske snage su pretrpele drugi poraz od, ovog puta u blizini strateški važnog grada Debalta, i bili su primorani da se povuku.

Zapadno posredovanje će kasnije proizvesti ono što će biti poznato kao Protokol iz Minska, sporazum koji služi kao osnova za mirovne napore koji do danas ostaju nepopunjeni.

2019: Poslednja nada

Poslednji put u regionu kada je bilo trunke nade je jesen 2019, kada su se neke trupe povukle sa obe strane linije fronta. Ali samit u Normandiji u Parizu u decembru 2019. bilo je zadnje vreme da su obe strane sedele za istim stolom. Ruski predsednik trenutno nije zainteresovan za sastanak licem u lice sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim jer Moskva kaže da on ne sprovodi Minski sporazumi. Putin nastavlja da zahteva da Sjedinjene Države drže Ukrajinu van zemalja članica NATO-a i da zemlji ne treba davati nikakvu vojnu pomoć. NATO alijansa demantuje nedvosmisleno ovaj zahtev.

Pripremio: The Geopost