Hapšenje Aleksandra Bezrukavog u Bosni i Hercegovini otkriva rusku mrežu sabotaže u Evropi

Hapšenje ruskog državljanina Aleksandra Bezrukavog u Bosni i Hercegovini otkrilo je veliku mrežu sabotaže povezanu sa ruskim obaveštajnim službama koja deluje širom Evrope. Bezrukavi, koji je poznat po svojoj kriminalnoj prošlosti, sumnjiči se da je umešan u zaveru za slanje paketa sa prikrivenim eksplozivom u razne zemlje, uključujući SAD i Kanadu.

Prema pisanju britanskog dnevnog lista „Gardijan“, hapšenje Bezrukavog bio je prvi korak u demontaži ove organizovane kriminalne strukture, za koju se veruje da je pod ruskim pokroviteljstvom. Bio je u bekstvu iz Hrvatske i proveo je dva dana pešačeći kroz šume severozapadne Bosne kako bi ušao na teritoriju zemlje.

Nakon što je poslao poruku svojoj supruzi obećavajući joj brz susret u Rusiji, Bezrukavi je pokušao da organizuje povratak koristeći falsifikovana dokumenta i let iz Srbije.

Dana 16. novembra 2024. godine, Bezrukavog je uhapsila policija Unsko-sanskog kantona u Bosanskoj Krupi u saradnji sa Tajnom i bezbednosnom agencijom (OSA). On je ilegalno ušao u Bosnu i Hercegovinu iz Hrvatske koristeći falsifikovana španska dokumenta.

Poljski istražitelji sumnjaju da je Bezrukavi umešan u zaveru za slanje eksplozivnih naprava u SAD i Kanadu – akciju koja bi predstavljala značajnu eskalaciju navodne sabotažne kampanje Moskve u poslednje tri godine.

Navodno je slučaj istražan do najviših nivoa američkih obaveštajnih agencija, dok su visoki zvaničnici u administraciji bivšeg predsednika Džoa Bajdena pozvali Moskvu da zaustavi ove akcije.

Bezrukavi se takođe sumnja da je obučavao moldavske državljane u Bosni i Hercegovini da organizuju proteste i nemire u Moldaviji sa ciljem destabilizacije proevropske vlade zemlje. Ovo je deo šire strategije Rusije da utiče na demokratske procese u zemljama istočne Evrope.

Poljske vlasti su pozdravile hapšenje Bezrukavog i izručenje Poljskoj kao ozbiljan udarac ruskim sabotažnim aktivnostima u Evropi. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da ovaj korak potvrđuje pokušaje Rusije da se meša u unutrašnje poslove zapadnih zemalja.

Kriminalna prošlost i put bekstva

Prema ruskim dokumentima, Bezrukavi je bio tražen zbog brojnih krivičnih dela, uključujući ilegalno posedovanje oružja, pljačku i trgovinu drogom. Bio je aktivan u Donjecku i švercovao je cigarete iz područja pod kontrolom separatista u Rusiju. Zatim se preselio u Ukrajinu, gde je boravio jedno vreme tokom rata, a zatim se preko Moldavije, Hrvatske i Španije probio do Bosne.

U Španiji je dobio dozvolu boravka putem lažnog braka, a u Varšavi je uspostavio kontakte sa ukrajinskim kolaboratorima. Koristili su Telegram platforme da bi obezbedili plaćene poslove u kriptovalutama, što je na kraju dovelo do toga da postanu deo mreže sabotaže./Gazeta Express/