Godišnjica invazije: Da li Putin još uvek ima put do pobede u Ukrajini?

Kada je Vladimir Putin započeo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu 24.februara 2022. godine, očekivao je kratku i trijumfalnu kampanju koja će uništiti ukrajinsku nezavisnost i obezbediti mu mesto u ruskoj istoriji među najvećim vladarima zemlje. Prošla je godina i sada je jasno da je njegova odluka o invaziji bila jedna od najvećih geopolitičkih grešaka moderne ere.

Putinove katastrofalne pogrešne procene odražavaju da se vođa sve više odvaja od stvarnosti i okružen je sužavajućim krugom sikofanata koji nameravaju da mu kažu šta želi da čuje. Čini se da je opsednuti ruski diktator bio uveren da će se ukrajinski vojni otpor srušiti za nekoliko dana i iskreno je očekivao da će ruske snage koje su napale biti dočekane kao oslobodioci. Umesto toga, njegova sopstvena vojska pretrpela je katastrofalne gubitke kao rezultat niza poraza na bojnim poljima koji su poljuljali reputaciju Rusije kao vojne supersile.

Snaga i upornost nacionalnog otpora Ukrajine zaprepastili su Putina i ismevali njegove tvrdnje o”povratku istorijskih ruskih zemalja”. Ipak, kada je rat u drugoj godini, on ne pokazuje znake odustajanja od svojih imperijalnih ambicija. Putin je poslednjih meseci preduzeo korake da popuni redove svoje osiromašene vojske, objavivši u Rusiji prvu mobilizaciju od Drugog svetskog rata. U međuvremenu, raniji pokušaji da se ruska javnost zaštiti od strahota invazije zamenjeni su sumornim upozorenjima da se očekuje dug i žestok rat.

Dok Putin i dalje javno insistira na tome da će ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini, mnogi komentatori se sada pitaju da li ruska vojska zadržava sposobnost izvođenja velikih ofanzivnih operacija. Nedavna mobilizacija u Rusiji dovela je do dodatnih 300.000 vojnika, ali većina ovog kontingenta je slabo obučena i izgleda podložna brzoj demoralizaciji. Nade Moskve za slabljenje međunarodne podrške Ukrajini takođe izgledaju nerealno. Ukrajinski partneri započeli su 2023.godine značajnim širenjem asortimana naoružanja koje su spremni da isporuče, dok je nedavna poseta američkog predsednika Džoa Bajdena Kijevu trebalo da pošalje snažan signal o nepokolebljivoj odlučnosti Zapada.

Uprkos neuspesima u poslednjih dvanaest meseci, Rusija nastavlja da uživa značajne prednosti u odnosu na Ukrajinu, kako u pogledu destruktivne snage, tako i u pogledu apsolutnog broja. Da li bi se to na kraju moglo pokazati dovoljno da preokrene situaciju u korist Moskve? Kako invazija na Ukrajinu traje već drugu godinu, Atlantski savet je pitao brojne stručnjake da li Putin još uvek ima put do pobede u Ukrajini.

Alyona Getmanchuk direktorka Centra “Nova Evropa”: Putin još uvek može da pobedi ako mu Zapad dozvoli da pobedi. To bi se moglo desiti namerno ako zapadni lideri aktivno pokušavaju da spreče Putina da bude ponižen, ili manje direktno ako Ukrajina dobije oružje koje joj je potrebno na vreme. Trebalo bi da bude jasno da će svaka odložena politička odluka ili odložena isporuka oružja Putina približiti pobedi. Pošto je ruska invazija prešla jednogodišnju granicu, vreme je da se uklone sve preostale psihološke barijere u pogledu kategorija oružja koje se može poslati u Ukrajinu. Putin je sada u potpunosti posvećen pobedi u ratu po svaku cenu, ali se ukrajinski međunarodni partneri i dalje bore da pošalju samo 10% raspoloživih tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, uprkos dugoj i bolnoj debati o tom pitanju. Ovo mora da se promeni.

Ne treba gajiti iluzije o mogućnosti mira u Evropi ako Putinova invazija na Ukrajinu bude makar i delimično uspešna. Nestabilan prekid vatre ili kompromis nametnut Ukrajini bi nagradio Putina za njegovu invaziju i postavio pozornicu za sledeći rat. Jedini način da se obezbedi trajni mir je odlučna ukrajinska pobeda. Tada će biti na propagandnoj mašini Kremlja da objasni ovaj poraz ruskoj javnosti.

Duboko je depresivno shvatiti da sada ulazimo u drugu godinu genocida u srcu Evrope i da je ruska pobeda još uvek moguća. Sama činjenica da se o tome uopšte govori pokazuje da je međunarodni odgovor na rusku agresiju krajnje neadekvatan. Sama činjenica da se o tome čak i raspravlja ilustruje potpunu neadekvatnost međunarodnog odgovora na rusku agresiju. Očigledno je da je za konačno zaustavljanje Putina potreban mnogo oštriji odgovor.

Diane Francis, viši naučni saradnik Atlantskog saveta: Putin nema put do pobede, jer se Ukrajinci nikada neće predati dok Rusija ne bude proterana iz njihove zemlje. Prošlogodišnja invazija iznenadila je Ukrajinu i međunarodnu zajednicu, ali u poslednjih 12 meseci formirana je najjača vojna koalicija na svetu koja je podržala Ukrajinu i proširila NATO kako bi sprečila buduće invazije Moskve. Oružane snage Rusije nisu pobedile ni u jednoj velikoj bici od juna prošle godine. Više od polovine Putinovih prvobitnih invazivnih snaga od 190.000 ljudi ubijeno je ili ranjeno. Ruski gubici u tenkovima, oklopnim vozilima i vazduhoplovstvu bili su jednako katastrofalni.

Rusija se sada bori da napreduje ka Bahmutu na istoku Ukrajine, gde Putinovi generali žrtvuju “ljudske talase” neobučenih regruta i plaćenika i još uvek ne mogu da probiju ukrajinsku odbranu. Obe strane pripremaju nove ofanzive, ali su ruske oružane snage ozbiljno oslabljene i sprečene u tome, navodi Institut za proučavanje rata.

Ukrajina je već oslobodila oko polovine zemlje koju je Rusija zauzela u prvim mesecima invazije. U međuvremenu, zapadni svet je sada kohezivniji u podršci Ukrajini nego ikad, a nedavno se složio da obezbedi nove kategorije naoružanja, uključujući tenkove i rakete dugog dometa. Čini se da su ključni faktori kao što su podrška, vreme, novac, motivacija i liderstvo na strani Kijeva. Možda je najvažnije od svega što Ukrajinci odbijaju da prihvate bilo šta osim pobede. Kako je izjavio predsednik Volodymyr Zelenskyy, ” Ukrajinci nisu spremni da daju svoju zemlju, da se pomire sa činjenicom da ove teritorije pripadaju Rusiji. To je naša zemlja.”

Miriam Kosmehl, viši ekspert za istočnu Evropu, Bertelsmann Stiftung, Nemačka: Kako ulazimo u drugu godinu rata, Putin još uvek ima niz opcija za pobedu u Ukrajini. Mnogo će zavisiti od toga da li Ukrajina dobije vojnu pomoć koja joj je potrebna da porazi Rusiju na bojnom polju.

Putin se očigledno sprema za dug rat. Genocidna retorika na ruskoj televiziji i visokih zvaničnika Kremlja se nije promenila. On je takođe sam sebe saterao u ćošak proglasivši „aneksiju“ četiri delimično okupirana ukrajinska regiona, stvarajući velike ustavne prepreke svakom budućem mirovnom procesu. Možda je najvažnije to što Putin nije potpuno zabrinut za razmere ruskih žrtava u Ukrajini i ne plaši se negativne reakcije u zemlji.

Dok ruske vojne opcije u Ukrajini trenutno deluju ograničeno, Kremlj nastavlja efikasno da komunicira i sa ruskom i sa međunarodnom publikom. Skrojene poruke o bezbednosti hrane odjekuju u Africi, dok su se ruske ofanzive na šarm i antizapadno pozicioniranje pokazale ubedljivim u Latinskoj Americi i Aziji.

Ako savez liberalnih demokratija koji se formirao oko Ukrajine tokom prošle godine ograniči svoju podršku na sprečavanje ukrajinskog poraza, onda će rat biti produžen. To će podstaći „zamor Ukrajine“ i igrati Putinu na ruku. Izgleda da predsednik Zelenski to razume, zbog čega je nedavno pokušao da pojača pritisak na saveznike Ukrajine pozivajući na veću hitnost.

Zapadni lideri moraju shvatiti da je ideja kompromisnog mira iluzija. Putin samo nagoveštava spremnost na pregovore kako bi oslabio rešenost Zapada i zabio klin između Ukrajine i njenih partnera. U stvarnosti, Rusija ostaje posvećena uništavanju Ukrajine kao nezavisne države i odvojene nacije.

Alexander Motyl, profesor političkih nauka, Rutgers University-Newark: Sve zavisi od toga kako sam Putin definiše pobedu. Da li bi Putin mogao da pobedi Ukrajinu na bojnom polju, a da ne pretrpi ogromne žrtve? Gotovo sigurno ne, pošto je ruska armija oslabljena, ukrajinska vojska je dobro opremljena, a ukrajinsko oružje koje snabdeva Zapad je superiornije od ruskog.

Može li Putin pobediti u ratu ako se pomiri sa ogromnim gubicima – do milion ljudi ubijenih i ranjenih? Takođe se čini malo verovatnim, jer ukrajinske borbene veštine i zapadno oružje treba da dozvole Ukrajini da se zauzme za sebe. U ovom drugom scenariju, glavni problem za Putina verovatno bi bila reakcija Rusije. Da li će domaća publika pretrpeti takve katastrofalne gubitke? Neće li se ruska elita protiviti? Verovatnoća protesta ili puča palate povećava se sa svakim poginulim ruskim vojnikom.

Alternativno, Putin bi mogao jednostavno da odluči da definiše pobedu u terminima koji nisu poraz Ukrajine na bojnom polju. Pobeda bi mogla značiti zadržavanje barem dela ukrajinske teritorije koju je Rusija okupirala od 24.februara 2022. To bi se moglo prodati ruskoj javnosti kao veliki korak napred za ruski svijet. Međutim, neki Rusi mogu dovesti u pitanje Da li je sticanje kontrole nad relativno ograničenim područjima opustošene ukrajinske teritorije zaista opravdalo tako ogromne žrtve.

Putinova najbolja opcija bi mogla biti da u potpunosti redefiniše rat, insistirajući da se Rusija zapravo bori protiv zapadnog (ili, tačnije, američkog) imperijalizma, a ne protiv „ukrajinskih nacista“. Ovaj narativ se već aktivno promoviše i poslednjih meseci je počeo sve više da dominira ruskom propagandom. To omogućava Putinu da magično transformiše svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u odbrambenu akciju osmišljenu da osujeti nadolazeću invaziju Zapada na Rusiju preko Ukrajine. A pošto Rusija i dalje postoji uprkos naporima Zapada da je unište, Putin može da tvrdi uspeh i proglasi pobedu.

Suriya Evans-Pritchard Jayanti, nerezidentni viši saradnik, Atlantski savet: Zahvaljujući ogromnoj odbrani Ukrajine, Putin je izgubio sve puteve do pobede osim iscrpljivanjem, ali to i dalje predstavlja veliku pretnju. Zbog njegove brojčane superiornosti (iako su te trupe nevoljne) i njegovih daleko većih resursa, Putin se realno može nadati da će pobediti Ukrajinu ako, kao što mnogi strahuju, zapadna vojna podrška Ukrajini nastavi trenutnim tempom ili čak opada. Nijedna strana trenutno ne uživa značajnu vojnu prednost. Ovaj krvavi sukob ide u prilog Putinu, dok Rusija nastavlja da uništava ukrajinsku ekonomiju i energetski sektor.

Sve dok zapadne vlade ne počnu da naoružavaju Ukrajinu da bi zapravo pobedile u ratu, a ne samo izgubile previše, vreme je na strani Rusije. Ovo je tragična realnost trenutne situacije. Sama veličina Rusije mogla bi dugoročno nadmašiti odlučnost i posvećenost Ukrajine. Ukoliko posmatrački svet ne poveća svoju vojnu i energetsku podršku Ukrajini, ova inspirativna demokratija u nastajanju, toliko željna da se pridruži Zapadu, mogla bi polako biti zbrisana neumoljivom brutalnošću Putinove ratne mašinerije. Ako Rusija uspe da zbriše celu ili deo Ukrajine, posledice po međunarodnu bezbednost biće katastrofalne.

Brian Mefford, nerezidentni viši saradnik, Atlantski savet: Poput vizantijskih careva koji su pokušali da obnove slavu Konstantinopolja posle Četvrtog krstaškog rata, Putinov pokušaj da obnovi Sovjetski Savez osuđen je na neuspeh. Prema Putinovom najoptimističnijem scenariju, ogromna težina ruske vojske bi ipak mogla da odnese Pirovu pobedu koja bi zauzela veći deo regiona Donbasa na istoku Ukrajine, a oblasti južno od reke Dnjepar takođe bi ostale pod ruskom okupacijom.

Neki komentatori tvrde da se Rusija uvek loše bori u prvoj godini rata, ali se onda mobiliše da pobedi. Međutim, ova izjava zanemaruje činjenicu da Rusija to čini samo kada brani sopstvenu teritoriju. Istorijski gledano, Rusija je skoro uvek imala loše rezultate kada je napadala druge zemlje.

Putinov cilj je i dalje postavljanje marionetskog režima u Kijevu. Međutim, pre godinu dana nije uspeo da to postigne sa svojim najboljim trupama. Sada kada je Ukrajina naoružana do zuba, a sopstvena vojska ozbiljno iscrpljena, taj cilj je još manje realan. Realniji scenario je da ekonomske teškoće izazvane ratom podstiču etnička rivalstva i regionalne podele unutar Rusije. Ovi faktori bi na kraju mogli da ubrzaju balkanizaciju Rusije u desetak novih zemalja. Putin je sanjao o promeni režima u Ukrajini, ali sada je veća verovatnoća da će promeniti režim u samoj Rusiji.

Christina Hook, vanredni profesor na Državnom univerzitetu, Kennesaw State University: Putinovi imperijalni snovi protiv Ukrajine i globalnog poretka su se nepovratno srušili. Rusk ciljevi su evoluirali od hvalisanja „Kijev za tri dana“ do bitke za manje ukrajinske gradove koja košta hiljade vojnika. Realno, Putin se ne može nadati da će prevazići katastrofalne gubitke trupa, oficira ili opreme. Niti može da popravi ono do čega mu je zaista stalo, a to je globalni položaj Rusije pod njegovim vođstvom.

Sada, kada je Putinova namera da pokori Ukrajinu masovnim napadima na civilno stanovništvo nesporna, demokratije moraju ostati uverene da ne postoji put nazad ka “uobičajenim odnosima” sa Rusijom. Ohrabrujuće je da čak i zapadni lideri, koji su odugovlačili sa prihvatanjem stalnih raskola izazvanih ruskom invazijom u punom obimu, sada signaliziraju svoju posvećenost pobedi Ukrajine. Ipak, Putin se mora sprečiti da otme ograničenu dobit iz kandži poraza. Politička hrabrost Zapada da poveća odbrambenu proizvodnju i izbegne inkrementalizam mora odgovarati istorijskom značaju trenutka.

Na informacionom frontu zapadni lideri moraju da brane strateški značaj potpune pobede Ukrajine pred svojim biračima. Ovo je od vitalnog značaja jer Putin uspeva u propagandi koja okrivljuje žrtve njegovog revanšizma umesto sopstvene strateške nesposobnosti i bezdušne okrutnosti. Konačno, bez Putinovog krivičnog gonjenja i povratka Ukrajinaca koji su bili žrtve trgovine ljudima, uključujući decu, prazna pobeda pokazala bi drugim autoritarcima da mogu da deluju bez potpune odgovornosti.

Michael Bociurkiw, viši istraživač, nerezidentni, Atlantski savet: Budimo iskreni. Da je bivši američki predsednik Barack Obama odgovorio na aneksiju Krima od strane Rusije 2014. godine smrtonosnim naoružanjem za Ukrajinu umesto sankcija, u Ukrajini trenutno ne bi bilo ruskih trupa. Bila je to pogrešna procena istorijskih razmera, sa čijim posledicama Ukrajinci i njihovi susedi u regionu i danas moraju da žive.

Putinove nade u pobedu zavise od toga šta se dešava između sada i sledeće velike ofanzive Rusije. Ruske snage navodno povećavaju svoje vazdušne snage u Belorusiji i drugim oblastima u blizini Ukrajine. Moskva bi mogla da iskoristi vreme dok zapadni glavni borbeni tenkovi ne stignu i podlegne iskušenju da napadne mešavinom talasa ljudi, krstarećih projektila, modifikovanih iranskih dronova i sajber napada.

Sada je glavni izazov za Zapad da ubrza isporuke municije, tenkova i projektila na ukrajinski front. Žalosno je što je zapadnim liderima trebalo toliko vremena da pošalju smrtonosno oružje Ukrajini; isporuke sada moraju da uključuju rakete sposobne da gađaju legitimne vojne ciljeve na ruskoj teritoriji.

Glavna prepreka Putinovoj pobedi u Ukrajini je neobuzdana otpornost ukrajinskog naroda. Svakog dana tokom protekle godine sam iz prve ruke bio svedok kako su stanovnici Odese i drugih delova Ukrajine strah pretvorili u bes, a beznađe u optimizam. Taj odgovor, više od oružja i sankcija, sprečiće Putina da diktira budući tok istorije.

Andreas Umland, analitičar, Stokholmski centar za istočnoevropske studije: Još uvek je moguće zamisliti seriju ruskih vojnih ofanziva koje imaju potencijal da ostvare pobedu. Na primer, Rusija bi mogla da pokuša da odseče Ukrajinu od vitalnih linija za snabdevanje oružjem koje se ulivaju u zemlju preko zapadne granice sa EU. Do sada je malo znakova bilo kakve pripreme za tako ambicioznu operaciju, što bi moglo ukazivati na to da ona jednostavno prevazilazi trenutne vojne sposobnosti Rusije.

Druga opcija koja bi bila na raspolaganju Kremlju bio bi događaj masovnog ubijanja koji je osmišljen da šokira Ukrajinu da se preda, kao što je upotreba nuklearnog oružja ili orkestrirana nesreća na brani ili nuklearnoj elektrani. Međutim, malo je verovatno da će očajničke mere ove vrste slomiti ukrajinski otpor i lako bi mogle da imaju suprotan efekat. Takav potez bi takođe rizikovao jačanje odlučnosti Zapada i udaljavanje mnogih preostalih partnera Rusije, poput Kine i Indije.

Kako rat ulazi u drugu godinu, Putinove šanse za odlučujuću vojnu pobedu značajno se smanjuju. Ako situacija ruske vojske nastavi da se pogoršava u narednim mesecima, Ukrajina i njeni međunarodni partneri trebalo bi da se pripreme za veliki pritisak Moskve dok Kremlj pokušava da obezbedi prekid vatre./atlanticcouncil/