Godinu dana nakon smrti Navaljnog u zatvoru, njegovi saveznici u inostranstvu nastavljaju da se bore

U svojim posthumno objavljenim memoarima Patriot, ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni prorekao je da će umreti iza rešetaka. „Nedostajaću na svim fotografijama“, napisao je dok je život tekao dalje.

Čini se da vlada predsednika Vladimira Putina pokušava da ovo bukvalno pretvori u stvarnost. Duga i opsežna obračun Kremlja protiv bilo koga i svega što je povezano sa Navaljnim sada uključuje krivično gonjenje Rusa zbog javnog prikazivanja Navaljnijevog lika na osnovu toga da je „ekstremistički simbol“.

Takvi slučajevi, kažu analitičari, deo su napora države da diskredituje Navaljnog i njegove pristalice i eliminiše svaki uticaj koji bi mogli imati nakon njegove smrti, u nekim slučajevima kažnjavanjem ljudi zbog držanja njegove fotografije ili izgovaranja njegovog imena.

Navaljni, Putinov najistaknutiji protivnik više od decenije, umro je 16. februara 2024. u zatvoru poznatom kao Polarni vuk. Njegova udovica Julija Navalnja i mnoge pristalice veruju da je Putin odgovoran za njegovu smrt.

U avgustu 2020. Navaljni je za dlaku preživeo trovanje nervnim agensom za oružje u Sibiru, za koje je rekao da su ga izvršili agenti Federalne službe bezbednosti (FSB) po Putinovom nalogu.

Nakon oporavka u Nemačkoj, uhapšen je na moskovskom aerodromu po povratku u Rusiju u januaru 2021. i ostao je u pritvoru do smrti – uglavnom u zatvorima, gde je bio maltretiran i uskraćen mu adekvatna medicinska pomoć.

Mreža političkih kancelarija Navaljnog širom zemlje označena je kao ekstremistička i zabranjena 2021. godine, kao i njegova Fondacija za borbu protiv korupcije, čiji su istražni izveštaji navodno otkrili dokaze o široko rasprostranjenom podmićivanju i dali sliku izuzetno bogate, privilegovane grupe ljudi bliskih Putinu koji čine da se obični životi na trošak raskošnih života Rusa okončaju.

I pre i posle njegove smrti, mnogi njegovi saradnici i saveznici su procesuirani, zatvoreni ili proterani iz Rusije.

Kada je Navaljni sahranjen u Moskvi, desetine hiljada ljudi postrojilo se na njegovom grobu pod budnim okom policije da se oprosti od „čoveka koji je simbolizovao slobodu“, kako je rekao jedan ožalošćeni – izliv tuge i podrške koji je Putinu bio ukor.

Julija Navalnaja je obećala da će nastaviti da se bori za cilj svog muža i pozvala Ruse da „dele moj bes, bes i mržnju prema onima koji su se usudili da ubiju našu budućnost“.

Ali u godini nakon njegove smrti, Navaljnijeva udovica i njegovi bivši saradnici borili su se da naprave razliku usred ruskog rata protiv Ukrajine i Putinovog kontinuiranog potiskivanja neslaganja u zemlji koju su bili primorani da napuste.

Važan dokaz ove borbe: pomešana reakcija javnosti na nedavni izveštaj Fondacije za borbu protiv korupcije, koji je mogao imati veći uticaj u različitim okolnostima ili u nekoj drugoj zemlji.

Na osnovu pregleda korporativnih zapisa, policijskih baza podataka, društvenih medija i drugih izvora, navodi se da ruski državni naftni gigant Rosnjeft zapošljava desetine mladih žena koje su navedene kao administrativne službenice, ali koje zapravo pružaju usluge pratnje višim rukovodiocima.

U izveštaju se navodi da je jedna žena pratila šefa Rosnjefta Igora Sečina, bliskog Putinovog poverenika, u njegovom privatnom avionu najmanje 58 puta otkako je primljena 2016. sa 21 godinom, sa mnogo većom platom od iskusnijih zaposlenih.

Kritičari sumnjaju da je fokus na takve stvari usred ruskog rata protiv Ukrajine.

„Kao da su nemački antifašistički emigranti u trećoj godini rata, kada su se peći u Aušvicu već dimile, istragu Geringovog privatnog bordela predstavili kao veliku senzaciju“, napisao je na Telegramu Igor Eidman, ruski sociolog koji živi u Nemačkoj.

Drugi se ne slažu.

„Znati da svi [bliski Putinu] kradu je jedno, ali videti dokaze, posebno u obimu koji je iznet u istrazi, nešto je sasvim drugo“, napisao je na Telegramu Maikl Naki, ruski novinar koji živi u inostranstvu i vodi Jutjub kanal fokusiran na rat u Ukrajini.

Ruski analitičar Sem Grin rekao je da je „polarizacija izazvana ratom i ruskom politikom uopšte nagrizla deo publike za ovakve vrste istraga, makar samo zato što oni koji su skloni da veruju u njih već veruju u mnogo gore stvari o režimu, i zato što će oni koji nisu skloni da veruju u njih odbaciti izvor iz ruke”.

Ali „to ne znači da su besmisleni“, napisao je Grin, profesor na Kraljevskom ruskom institutu i direktor za demokratsku otpornost u Centru za analizu evropske politike, napisao je u blogu 2. februara. „Kada se ukaže prilika za pravi obračun u ruskoj politici, ovakve istrage će pomoći u postavljanju temelja za pravdu. Drugo, nepodnošenje izveštaja o ovom nivou korupcije doprinosi izolaciji onih koji veruju da Rusijom može i treba da se upravlja drugačije. A to je usluga koju Putin ne zaslužuje.”

Ipak, „postoje stvarne sumnje u efikasnost tradicionalnog modela njihovog rada“, rekao je Ben Nobl, vanredni profesor ruske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i koautor knjige „Navaljni: Putinov Nemesis, ruska budućnost?“ za 2021. godinu, o pomoćnicima pokojnog opozicionog lidera.

Rat Rusije protiv Ukrajine je važan faktor koji utiče na percepciju Navaljnijevih saveznika i njihovih aktivnosti. Ali niz skandala je takođe potkopao tim Navaljnog i današnju Međunarodnu fondaciju za borbu protiv korupcije (ACF International).

Viši pomoćnik Navaljnog Leonid Volkov podneo je ostavku na mesto predsednika fondacije 2023. godine nakon što se suočio sa oštrim kritikama zbog pisma koje je potpisao pozivajući na ukidanje sankcija EU protiv nekoliko ruskih oligarha, ali je i dalje blisko povezan sa tim.

Nedeljama nakon smrti Navaljnog, napadači su napali Volkova čekićem u blizini njegove kuće u Litvaniji, slomili mu ruku i povredili nogu. Kontroverza je izbila kada je ACF optužio tajkuna i kritičara Kremlja Leonida Nevzlina da je angažovao napadače, što je on negirao.

Kasnije prošle godine, rascepkana opozicija Rusije u inostranstvu postala je još rascepkanija kada je bivši saveznik optužio ACF za „pranje“ reputacije dva ruska bankara u zamenu za finansijsku i administrativnu podršku – navode koje je ACF demantovao.

Uglavnom, borbe njegovih saveznika su „odraz činjenice da je Navaljni otišao“, rekao je Nobl za RSE. „Navaljni se jasno odlikovao svojom harizmom, elokvencijom, upornošću, hrabrošću, svim ovim kvalitetima.

„Iako je [Navalnaja] rekla da želi da nastavi posao svog muža, mi nju ili bilo koga drugog nismo videli kao neku vrstu centralne liderske ličnosti“, rekao je on. „I možda ove sumnje odražavaju činjenicu da više ne postoji ta figura koja može da održi stvari.

Ipak, rekao je: „Prerano je za otpisivanje tima Navaljnog”.

Što se tiče Navaljnog nasleđa, Nobl je rekao: „Biće pomešano i… biće polarizovano.

Kao i poslednji sovjetski lider, Mihail Gorbačov, Navaljni je hvaljen u većem delu Zapada, gde ga vide kao „šampiona slobode i glasnog protivnika Putina“, rekao je Nobl. „Unutar Rusije, slika je veoma drugačija, i to nije iznenađenje s obzirom na ono što su državni mediji godinama izveštavali o Navaljnom, pokušavajući da ga prikažu kao marionetu CIA koju podržava Zapad.

Sve dok je Putin na vlasti, malo je verovatno da će se to promeniti, a ako išta, moglo bi da se pogorša“, rekao je on. „Ljudi u Rusiji će početi da zaboravljaju ko je bio Navaljni i šta je radio… I zato mislim da ćemo samo videti povećanu polarizaciju dva veoma, veoma različita nasleđa./Rferl/