Evropski predvođena „multinacionalna snaga za Ukrajinu“ garantovaće mir, kaže Merc

Merc je rekao da je prekid vatre u Ukrajini po prvi put od početka rata na vidiku, nakon što je u Berlinu ugostio predstavnike Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država.

Evropski predvođena „multinacionalna snaga za Ukrajinu“, sastavljena od doprinosa voljnih država u okviru Koalicije voljnih i uz podršku SAD, pomoći će u obezbeđivanju mira u Ukrajini, izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc.

U saopštenju, kancelar Merc je naveo da bi multinacionalna snaga omogućila „obnovu ukrajinskih snaga, obezbeđivanje ukrajinskog vazdušnog prostora i podršku bezbednijim morskim putevima, uključujući i delovanje unutar Ukrajine“.

Dodao je: „Sada je na Rusiji da pokaže spremnost da radi na trajnom miru prihvatanjem mirovnog plana predsednika Trampa i da pokaže posvećenost okončanju borbi pristankom na prekid vatre. Lideri su se složili da nastave da pojačavaju pritisak na Rusiju kako bi se Moskva ozbiljno uključila u pregovore.“

Merc je ponovio da je prekid vatre u Ukrajini po prvi put od početka rata na vidiku, nakon sastanka sa ukrajinskim, evropskim i američkim predstavnicima u Berlinu.

„Mogućnost prekida vatre je zamisliva. Želimo da zajedno krenemo putem mira, sa Ukrajincima, našim evropskim susedima i Sjedinjenim Državama“, napisao je Merc u objavi na mreži X.

Američki predsednik Donald Tramp, govoreći u ponedeljak na događaju u Beloj kući, nakon što se uključio u večeru u Berlinu na kojoj su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner vodili razgovore o Ukrajini sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima, rekao je: „Mislim da smo sada bliže nego ikada ranije.“

U međuvremenu, američki pregovarači su poručili Ukrajini tokom mirovnih razgovora u Berlinu da mora da pristane na povlačenje iz Donjecke oblasti kako bi se rat sa Rusijom okončao, ali su takođe izneli „značajnu“ ponudu za garantovanje posleratne bezbednosti.

Dok su ukrajinski i američki pregovarači završavali drugi dan razgovora u nemačkoj prestonici, Kijev je zatražio dodatne konsultacije, rekao je izvor Rojtersu pod uslovom anonimnosti. Druga osoba upoznata sa razgovorima navela je da i dalje postoje velike prepreke za postizanje dogovora o teritoriji.

Nazvavši pitanje teritorijalnih ustupaka „bolnim“, predsednik Zelenski je kasnije tokom dana potvrdio novinarima da razlike po tom pitanju i dalje postoje.

„Iskreno govoreći, i dalje imamo različite pozicije“, rekao je, dodajući ipak da veruje da će američki posrednici pomoći u pronalaženju kompromisa.

On je naveo da će pregovarači iz Kijeva nastaviti konsultacije sa američkim kolegama, dodajući da je Ukrajini potrebno jasno razumevanje bezbednosnih garancija, uključujući nadzor prekida vatre, pre donošenja bilo kakvih odluka u vezi sa linijama fronta.

„Ne mislim da je [SAD] zahtevala bilo šta“, rekao je predsednik Zelenski. „Vidim nas kao strateške partnere, tako da bih rekao da smo o pitanju teritorija čuli u vezi sa vizijom Rusije ili ruskim zahtevima preko [SAD]. To vidimo kao zahteve Ruske Federacije.“

Kijev optimističan

Kijev je pod snažnim pritiskom Trampa da napravi ustupke Rusiji kako bi se okončao najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, koji je započeo invazijom Moskve 2022. godine.

Zelenski je u Berlinu vodio razgovore sa američkim izaslanicima Vitkofom i Kušnerom, zetom predsednika Donalda Trampa, kao i sa evropskim liderima.

Ipak, uprkos istaknutim razlikama, Kijev je zadržao optimističan ton u javnim izjavama.

„Tokom protekla dva dana, ukrajinsko-američki pregovori bili su konstruktivni i produktivni, uz ostvaren stvarni napredak“, napisao je na mreži X Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, nakon razgovora u ponedeljak.

 Bezbednosne garancije

Ukrajina je u nedelju saopštila da je spremna da odustane od ambicije da se pridruži NATO savezu u zamenu za zapadne bezbednosne garancije.

Kao odgovor, evropski lideri su u ponedeljak saopštili da su se saglasili da se sve odluke o eventualnim teritorijalnim ustupcima Ukrajine Rusiji mogu doneti tek nakon uspostavljanja snažnih bezbednosnih garancija, koje bi trebalo da uključe evropski predvođenu multinacionalnu snagu.

U saopštenju koje su potpisali lideri 10 evropskih zemalja, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, navedene su, po njihovom mišljenju, neophodne bezbednosne garancije i istaknuto da bi Ukrajina trebalo da zadrži oružane snage od oko 800.000 vojnika kako bi mogla da odvrati buduće sukobe.
Bezbednosne garancije bi takođe uključivale mehanizam za nadzor prekida vatre pod vođstvom SAD, kako bi se obezbedilo rano upozorenje na eventualne buduće napade i odgovor na kršenja primirja.

„Odluke o teritoriji pripadaju narodu Ukrajine, kada snažne bezbednosne garancije budu efektivno uspostavljene“, navodi se u saopštenju.

 Teritorija za bezbednost

Kancelar Merc je rekao da su SAD iznele značajnu ponudu u vezi sa bezbednošću.

„Ono što su SAD ovde u Berlinu stavile na sto u pogledu pravnih i materijalnih garancija zaista je značajno“, rekao je Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim. „Teritorijalno rešenje ostaje ključno pitanje“, dodao je.

Ipak, izvori su za Rojters rekli da te bezbednosne garancije neće biti na stolu zauvek.

Jedan izvor je naveo da je Rusija otvorena za to da se Ukrajina pridruži Evropskoj uniji i da Tramp želi da spreči dalje rusko širenje ka zapadu.

 Prkosna Ukrajina

Predsednik Zelenski se nalazi u teškoj poziciji, pod pritiskom Trampa da pristane na dogovor, ali i sa potrebom da on bude prihvatljiv za ukrajinski narod.

Ilustrujući izazov sa kojim se suočava, anketa objavljena u ponedeljak pokazala je da tri četvrtine Ukrajinaca odbacuje velike ustupke u bilo kakvom mirovnom sporazumu.

Istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazalo je da je 72% Ukrajinaca spremno na dogovor koji bi zamrznuo trenutnu liniju fronta i uključivao određene kompromise.
Međutim, 75% ispitanika smatra da je plan naklonjen Rusiji, koji bi podrazumevao ustupanje teritorije ili ograničavanje veličine ukrajinske vojske bez jasnih bezbednosnih garancija, „potpuno neprihvatljiv“.

Samo 21% Ukrajinaca veruje Vašingtonu, pokazala je anketa, što je pad u odnosu na 41% u decembru prošle godine. Poverenje u NATO je takođe palo, sa 43% na 34% u istom periodu.

„Ako bezbednosne garancije nisu nedvosmislene i obavezujuće… Ukrajinci im neće verovati, a to će uticati na opštu spremnost da se odobri odgovarajući mirovni plan“, napisao je izvršni direktor KIIS-a Anton Hrušecki.

 Ključna sedmica

Razgovori u ponedeljak dolaze na početku ključne sedmice za Evropu, s obzirom na to da bi samit EU u četvrtak trebalo da odluči da li će biti odobren ogroman zajam Ukrajini, uz korišćenje zamrznute imovine ruske centralne banke.

Ministri spoljnih poslova EU sastali su se u ponedeljak u Briselu kako bi se dogovorili o novim sankcijama usmerenim na rusku „flotu iz senke“ naftnih tankera. Međutim, mogućnost poslednjeg zastoja u donošenju odluke o trgovinskom sporazumu EU sa Latinskom Amerikom preti da potkopa njihove napore da pokažu jedinstvo i snagu.

„Najvažnije za nas sada je da obezbedimo finansiranje Ukrajine“, rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen.

„Moramo doneti odluku koja će obezbediti da Ukrajina bude u poziciji da nastavi svoju borbu za slobodu i da pokažemo ostatku sveta da je Evropa snažan akter. U suprotnom, prepustićemo se slici koju slika američki predsednik – da je Evropa slaba.“

Finski predsednik Aleksandar Stub, koji je blisko uključen u razgovore o Ukrajini i koji se u ponedeljak sastao sa Zelenskim, izrazio je oprezni optimizam u izjavi za holandsku TV emisiju *Buitenhof*: „…verovatno smo bliže mirovnom sporazumu nego u bilo kom trenutku tokom ove četiri godine.“

Stub je rekao da strane rade na tri glavna dokumenta: okviru mirovnog plana od 20 tačaka, dokumentu o bezbednosnim garancijama za Kijev i trećem o obnovi Ukrajine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i lideri Velike Britanije, Italije, Holandije, Poljske i Švedske bili su među zvaničnicima koji su se u ponedeljak nalazili u nemačkoj prestonici.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je pre razgovora da će, pored bezbednosnih garancija za Ukrajinu, pokrenuti i pitanje garancija za zemlje na istočnom krilu NATO-a, uključujući Poljsku, posebno u vezi sa planiranim brojem američkih vojnika.

„Naš prioritet je da se nijedna odredba koja utiče na Poljsku ne donosi bez nas, a ako se donesu odredbe koje nas se tiču, one moraju jačati našu bezbednost“, rekao je Tusk pre polaska u Berlin.
/Kyiv Post/