Evropska eklipsa Balkana mogućnost za Rusiju

Proširenje Evropske unije (EU) na Centralnu i Istočnu Evropu uspelo je da demokratizuje ovaj deo kontinenta, ali ih istovremeno odvojiti od ruskog uticaja. Zemlje poput Letonije, Litvanije, Estonije, Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke su 2004. godine završile uspešnu tranziciju iz režima Sovjetskog Saveza u državama članicama EU. Iste godine i Slovenija je postala deo EU, koja je do 1991. bila u sastavu jugoslovenske federacije. Godinu dana kasnije dolazi do sledećeg proširenja sa zemljama iz sfere sovjetskog uticaja – Rumunijom i Bugarskom. Poslednje proširenje bilo je sa Hrvatskom 2013. Godine. Od tada je došlo do zastoja u procesu proširenja.

Ova eklipsa proširenja EU na šest zemalja Zapadnog Balkana traje već devet godina. Nikada u istoriji Unije nije bilo tako dugačke pauze od proširenja. Slično trajanje zamrzavanja procesa postojalo je od 1986. – kada su se pridružile Španija i Portugal – do 1995. godine, kada su klubu pristupile Švedska, Austrija i Finska. Ali ovo zamrzavanje je bilo više volja zemalja kandidata, a ne nespremnost EU da se proširi. S obzirom da, barem, čak ni u narednih pet godina ne očekuje se proširenje Unije, onda će ova eklipsa biti najduža u istoriji evropskih integracija.

Iako je članstvom baltičkih zemalja, Poljske, Mađarske, Rumunije i Bugarske, EU stvorila jak pojas protiv ruskih uticaja, ipak, ostavila je vakuum na Zapadnom Balkanu. Srbija i Crna Gora su od 2012. godine započele pregovore o članstvu i nisu okončale ni jednu trećinu od 35 poglavlja. Severna Makedonija očekuje početak od 2009. godine, nedavno Albanija, ali veto članica EU onemogućilo je pregovore o članstvu. Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje su potencijalni kandidati za članstvo, dok Kosovo nije dobilo ni obećanu liberalizaciju viza.

Ovaj zastoj u proširenju je dobra vest samo za Rusiju i Kinu. Nedostatak evropske perspektive stvara dobru osnovu za destruktivne nacionaliste, koji ipak nisu saveznici Zapada. Prema globalnoj organizaciji Freedom House, od 2015. godine, kada je EU pokazala prve znake zamora od proširenja, do 2021. godine dolazi do značajnog pada nivoa demokratije u zemljama Zapadnog Balkana.

Samo Kosovo je zabeležilo blagi porast. S druge strane, prema Transparency International, postoji povećanje indeksa percepcije korupcije u svim zemljama, osim u Severnoj Makedoniji koja je zabeležila blagi pad. U ovom regresu Zapadnog Balkana nisu pomogle opšte trgovinske razmene, gde je EU daleko od Kine i Turske kao partner. Prema izveštaju od Centra za evropske reforme – istraživača sa sedištem u Londonu, Briselu i Berlinu – Rusija ima mali udeo u trgovanju sa Srbijom, dok je sa ostalim zemljama procenat skoro beznačajan.

Diplomatija maski, a zatim vakcina tokom pandemije COVID-19, međutim, prikazuju Rusiju i Kinu kao prijateljske prema nekim balkanskim zemljama. Ovo je posebno izraženo u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Prema decembarskom izveštaju BIEPAG-a, zajedničke inicijative Evropskog fonda za Balkan i Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, 52 odsto javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji smatra da je Srbija dala najveću pomoć tokom pandemije, 16% smatra da EU, 15% Kina i 11% kaže da je Rusija bila više kao podrška. Srbija je u međuvremenu Severnoj Makedoniji donirala samo 8.000 vakcina Sputnjik V, a da je do septembra zemlja dobila 275 hiljada vakcina i 220 miliona evra od EU kao i 9,2 miliona američkih dolara iz SAD.

Izveštaj BIEPAG-a kaže da se u Severnoj Makedoniji vidi pozitivniji turski uticaj u regionu (49%), sledi uticaj EU (41%), na trećem mestu je uticaj Rusije (37%), četvrto SAD (36%), na petom Kina (30%), a na šestom mestu arapske zemlje (16%).

Pad simpatija prema Zapadu pojavio se i u drugim, kredibilnim, merenjima javnog mnjenja. Tako u poslednjem istraživanju javnog mnjenja IRI-ja na pitanje koja država pomaže više Severnu Makedoniju, 21% je reklo EU, što predstavlja nagli pad u poređenju sa 2018. kada je iznosio 27%. Smanjenje procenta percepcije kao pomagača zemlje ima i za SAD, koje su 2018. bile 16%, a sada 11%. Turska, Nemačka i Rusija imaju najmanji pad, dok je jedina koja ima rast Kina, koja je u 2018. u međuvremenu iznosila 1%, a sada ima 3%.

Propaganda Rusije i Kine učinila je da, uz određenu taktičku pomoć tokom pandemije, ove dve zemlje zadobiju simpatije nekih balkanskih zemalja. Zastoj procesa evropskih integracija, koji dolazi kao rezultat umora od proširenja EU stvoriće još veći prostor za uticaj Istoka.

Piše: Dželjalj Neziri – saradnik Geoposta iz Skoplja