EU se suočava sa egzistencijalnim rizikom bez ulaganja – izveštaj

EU se suočava sa „egzistencijalnim izazovom“ ako ne poveća značajno investicije i reformiše svoju industrijsku politiku, upozorava se u izveštaju koji je naručila Evropska komisija.

U opsežnom i dugo očekivanom izveštaju, koji predvodi bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi, kaže se da EU treba da poveća potrošnju za 800 milijardi evra (675 milijardi funti) godišnje kako bi izbegla da bude ostavljena od strane SAD i Kine da postanu .

Evropskim liderima je rečeno da će biti primorani da biraju između klimatskih, ekonomskih i spoljnopolitičkih ciljeva ako EU ne postane produktivnija.

Dramatični rezultati objavljeni su samo nekoliko dana pre nego što je potvrđen sastav nove Komisije – što je ekvivalent kabinetu EU.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, koja je ponovo izabrana na drugi petogodišnji mandat u julu, naručila je gospodina Dragija – bivšeg italijanskog premijera – da pripremi izveštaj prošle godine.

Izveštaj je pripremio mali tim u atmosferi tajnosti, a očekivanje za njegovo objavljivanje je raslo u Briselu nakon što je odložen za nekoliko meseci.

Preporuke o potrošnji u izveštaju su opisane kao „bez presedana“. Oni su ekvivalentni 5% BDP-a EU i više su nego dvostruko veći od Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata.

Bez dodatnih investicija, EU neće moći da finansira svoj socijalni model i moraće da „skrati neke, ako ne i sve, svoje ambicije“, upozorava se u izveštaju.

Izveštaj – koji je neobavezujući – poziva na proširenje kolektivnog zaduživanja država EU za finansiranje investicija, što bi bio kontroverzan potez i kojem bi se neke zemlje članice mogle suprotstaviti.

U govoru u Briselu nakon objavljivanja izveštaja, gospodin Dragi je rekao: „Prvi put od Hladnog rata moramo se istinski plašiti za naše samoodržanje i argument za kolektivno delovanje nikada nije bio ubedljiviji.

Izveštaj ističe produktivnost – količinu roba i usluga proizvedenih korišćenjem datog nivoa resursa i rada – kao poseban problem za EU.

Spor rast znači da evropska domaćinstva plaćaju cenu jer životni standard raste mnogo sporije na ovoj strani Atlantika, navodi se u izveštaju.

Dragi je takođe rekao da Evropa ne inovira dovoljno brzo i nepovoljno je uporedio sa Sjedinjenim Državama, koje su postale dom tehnološkim gigantima vrednim više triliona dolara.

On je rekao da je Evropi u velikoj meri nedostajala digitalna revolucija koju je predvodio internet i da je zaglavljena u statičkoj industrijskoj strukturi iz koje je nastalo nekoliko novih kompanija.

Inovativne kompanije radije sele u inostranstvo, privučene boljim opcijama finansiranja i manje regulative.

U izveštaju se navodi da se EU suočava sa ozbiljnom pretnjom kineskih kompanija koje podržava država jer nastoji da se etablira u novim industrijama kao što su električna vozila i zelene tehnologije.

Izveštaj sadrži 170 predloga za smanjenje regulative i poboljšanje donošenja odluka, kao i za povećanje saradnje između nacionalnih vlada u razmerama za koje se u prošlosti pokazalo da je teško da se dogovore državama članicama.

Govoreći za Bi-Bi-Si, Lorenco Kodonjo, gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije i bivši šef italijanskog ministarstva finansija, upozorio je da će biti „veliki izazov” pronaći neophodnu političku podršku za sprovođenje preporuka Dragijevih „provokativnih i smelih”. „Izveštaj o pobedi.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je da zajedničko zaduživanje EU neće rešiti strukturne probleme i da glavni problem nije nedostatak subvencija, već birokratija i planska ekonomija./BBC/