EU razmatra centar za bezbednost Crnog mora kako bi se suprotstavila ruskim pretnjama

Evropska unija se nada da će uspostaviti „centar za pomorsku bezbednost Crnog mora“ kako bi se suprotstavila ruskim akcijama u regionu i zaštitila kritična pomorska infrastruktura.

Plan je deo šire strategije EU, koju je 28. maja predstavila šefica spoljne politike EU Kaja Kalas, radi postizanja bliže saradnje sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Gruzijom, Moldavijom, Turskom i Ukrajinom.

Dokument pod nazivom „Strateški pristup Evropske unije regionu Crnog mora“ dobio je uvid u RSE.

U njemu se navodi da Brisel treba da pomogne u odvraćanju buduće agresije u regionu i, ako uslovi dozvole, učvrsti mir „izgradnjom pomorskih kapaciteta i stvaranjem uslova za pomorski nadzor, uključujući praćenje mogućeg prekida vatre na moru, čišćenje mina, zaštitu kritične infrastrukture, patroliranje komercijalnih morskih puteva i suprotstavljanje hibridnim pretnjama“.

Nema naznaka gde će se centar nalaziti ili koje će zemlje biti uključene.

Međutim, u tekstu se navodi da će se baviti pitanjima kao što su „svest o pomorskoj situaciji, nadzor u realnom vremenu iz svemira do morskog dna i rano upozoravanje na potencijalne pretnje i zlonamerne aktivnosti“.

Centar bi se fokusirao na stvari poput podvodnih kablova, priobalnih instalacija i gasnih i vetroelektrana kod rumunske i bugarske obale.

Dokument dolazi usred planova evropskih država za neku vrstu reosiguravajućih snaga u Ukrajini u slučaju trajnog prekida vatre u ruskom ratu.

Dok Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska prednjače u slanju kopnenih trupa, Turska je već naznačila, prema RSE, da će predvoditi pomorsku komponentu takvih snaga, posebno osiguravanjem bezbednog prolaza u Crnom moru i potencijalnim čišćenjem mina.

Iako se dokument direktno ne odnosi na snage za brzo reagovanje za Ukrajinu, naglašava povećanu saradnju sa Ankarom kako bi se osigurao mir u i oko Crnog mora.

„Turska može igrati konstruktivnu ulogu u suprotstavljanju ruskoj „tajnoj“ floti i doprineti naporima za poboljšanje pomorske bezbednosti, energetske bezbednosti i povezanosti u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim konvencijama“, navodi se u dokumentu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je konkretnu strategiju za Crno more nakon svog reizbora za predsednicu Evropske komisije krajem 2024. godine.

Ideja je da Kalas sada treba da „organizuje poseban ministarski sastanak EU sa partnerskim zemljama u regionu Crnog mora kako bi razvio i unapredio različite aspekte saradnje u okviru novog pristupa EU Crnom moru, zasnovanog na zajednički dogovorenom pristupu“.

EU je već održala takve sastanke sa ministrima spoljnih poslova zemalja kandidata za EU sa Zapadnog Balkana, a prethodno i sa zemljama Istočnog partnerstva – Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.

Iako tekst ne sadrži nikakve nove finansijske obaveze ili konkretne zakonske predloge, on pruža neke naznake o tome kako Evropska komisija gleda na neke zemlje u regionu.

U jedva prikrivenoj kritici sve više anti-EU orijentisane vlade u Tbilisiju, tekst navodi da se „uloga i odgovornost EU u regionu Crnog mora povećavaju, posebno sa pokretanjem pregovora o pristupanju sa Ukrajinom, Republikom Moldavijom i sa Gruzijom, ukoliko se zemlja vrati na put ka EU“.

Ljudska prava se ne pominju, a dokument se fokusira na tri oblasti: „jačanje bezbednosti, promocija rasta i prosperiteta i promocija zaštite životne sredine, otpornosti i spremnosti za klimatske promene“.

Iako je Brisel ranije izneo neke kritike Azerbejdžanu, posebno zbog nedostatka slobodnih i poštenih izbora i smanjenja prostora za civilno društvo u zemlji, trenutna strategija pominje Baku samo u kontekstu energetske saradnje i borbe protiv klimatskih promena.

„Angažovanje sa regionalnim partnerima, posebno sa Azerbejdžanom, jedna je od suštinskih akcija za podršku naporima EU da postepeno prekine preostali uvoz ruske energije i ubrza diverzifikaciju energije, kako je navedeno u mapi puta RePowerEU, čime se jača energetska bezbednost EU.

Kao domaćin COP29, Azerbejdžan se takođe obavezao na dekarbonizaciju i multilateralni proces, što je ključni prioritet za EU.“/Rferl/