EU planira istorijski samit u Moldaviji, ali ostaje nejasna oko vremenskog okvira za pristupanje

Evropska unija će po prvi put u istoriji održati samit sa Moldavijom u Kišinjevu 4. jula, što signalizira dublje političke veze.

Nacrt deklaracije samita, koji je dobio RSE/RL, navodi da je namera da takvi sastanci postanu redovan deo odnosa EU i Moldavije.

S druge strane, dokument ostaje nejasan u pogledu brzine procesa pristupanja zemlje EU. Takođe poziva Kišinjev da učini više u borbi protiv korupcije, ali čudno je da se sankcije ne pominju.

U tekstu se navodi da će „EU ubrzati i dalje produbiti svoj politički i politički angažman sa Republikom Moldavijom, uključujući i kroz održavanje redovnih samita EU-Moldavija“.

Ovo je jasan znak da je Brisel ozbiljan u vezi sa izgradnjom bližih političkih veza sa Kišinjevom.

EU obično održava samite samo sa većim zemljama kao što su Brazil, Kina, Japan ili Sjedinjene Američke Države.

Godišnji samiti se održavaju sa Ukrajinom od 1997. godine, a samit sa Turskom je održan i 2018. godine.

Nasuprot tome, drugim zemljama kandidatima za EU – poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – još uvek nisu ponuđeni pojedinačni samiti sa Briselom; umesto toga moraju da se zadovolje godišnjim samitima između EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Zvaničnici Brisela koji su razgovarali sa RSE objasnili su da je sastanak sa Moldavijom bio zamišljen kao političko priznanje reformskih napora proevropske predsednice Maje Sandu i podrške liberalne vlade njoj pred parlamentarne izbore 28. septembra. Ankete javnog mnjenja pokazuju da je njena Partija akcije i solidarnosti (PAS) izgubila podršku i da bi čak mogla da izgubi vlast na jesen.

Pregovori o pristupanju?

Najveća „šargarepa“ koju Brisel želi da ponudi Republici Moldaviji je konačni početak pregovora o pristupanju EU.

U tekstu nacrta deklaracije navodi se da Brisel očekuje „sledeće korake u procesu pristupanja Republike Moldavije, otvaranje pregovaračkih klastera, počevši od osnovnog klastera, što je pre moguće“.

„Osnovni paket“ je briselski žargon za sve zakone o vladavini prava koje zemlja kandidat za EU mora da usvoji pre nego što se razmatra za ulazak u blok.

Zanimljivo je da je u ranijem nacrtu, koji je video RSE, navedeno da će „biti otvorene sve oblasti pregovora“, ali je reč „sve“ izbrisana iz najnovije verzije teksta.

Ovo sugeriše da neke države članice EU – koje moraju jednoglasno da odluče o otvaranju i zatvaranju svih dosijea vezanih za pristupanje – osporavaju cilj Evropske komisije da otvori pregovore o svih 33 politička poglavlja do kraja ove godine.

„Povlačenje“ iz Ukrajine?

U diplomatskim krugovima u Briselu kruže glasine o predstojećem „povlačenju“ Republike Moldavije iz Ukrajine.

Dve zemlje su do sada zajedno napredovale na putu ka članstvu u EU, na primer, dobivši status kandidata u junu 2022. godine.

Međutim, s obzirom na to da Mađarska trenutno blokira put Kijeva ka pristupanju, postoje sugestije da bi Republika Moldavija mogla da krene napred samostalno.

Iako nacrt deklaracije generalno hvali Kišinjev, on sadrži jedva prikrivene kritike po nekim ključnim pitanjima.

Brisel je i dalje zabrinut zbog podmićivanja, a u tekstu se navodi: „Sa približavanjem predstojećih izbora, takođe ističemo potrebu za daljim jačanjem okvira za borbu protiv korupcije kako bi se održala transparentnost, odgovornost i integritet izbornog procesa.“

Još jedan red izjave ističe da je postignut samo „izvestan napredak“ u oblastima kao što su nezavisnost sudstva, povećanje transparentnosti i modernizacija administracije sudova.

Ruske hibridne pretnje

Iako saopštenja sa samita retko sadrže provokativan jezik, trenutni nacrt je oštar prema Rusiji, osuđujući Moskvu zbog „upornih hibridnih pretnji“ usmerenih na „podrivanje demokratskih izbora u Moldaviji, uključujući manipulaciju i mešanje informacija i korišćenje izborne korupcije velikih razmera od strane lokalnih predstavnika“.

Takođe se optužuje Kremlj da je koristio „energiju kao oružje“ za destabilizaciju zemlje prošle zime.

Što se tiče Pridnjestrovlja, separatističke enklave na levoj obali reke Dnjestar, dokument poziva Rusiju da povuče svo vojno osoblje odatle.

Procenjuje se da se u otcepljenom regionu, kojim od raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih, nalazi 1.500 vojnika sa ruskim pasošima.

„Kiparski model“?

U Kišinjevu i Briselu se sve više diskutuje o primeni takozvanog „kiparskog modela“ na Moldaviju.

Kada se Kipar pridružio EU 2004. godine, celo ostrvo je primljeno, iako se zakoni EU primenjuju samo na jug, koji kontroliše međunarodno priznata vlada. Severni deo, kojim upravlja separatistička vlast koju podržava Turska, ostaje van prava EU.

Nacrt deklaracije ostavlja ovu mogućnost otvorenom za Kišinjev, navodeći da će „EU nastaviti da podržava napore Republike Moldavije da se reintegriše i osigura da evropski put ostane otvoren i dostupan svim njenim građanima“.

Zanimljivo je da se ne pominju nove sankcije protiv pojedinaca sa bliskim vezama sa Rusijom.

Od 2023. godine, EU je zadržala zamrzavanje imovine i zabranu izdavanja viza za 16 moldavskih pojedinaca, uključujući oligarhe Ilana Šora i Vladimira Plahotnjuka, za koje blok veruje da su destabilizovali ovu istočnoevropsku zemlju./Rferl/