Estonska premijerka Kalas, sledeća šefica diplomatije EU, donosi postsovjetsku perspektivu i liberalni pedigre

Estonska premijerka Kaja Kalas uskoro će biti proglašena za najvišeg diplomatu nakon višenedeljnih intenzivnih političkih prepirki za najvišu funkciju EU. To znači da će uporni zagovornik liberalne demokratije, oblikovan njenim ličnim iskustvom sovjetske okupacije, igrati ključnu ulogu u oblikovanju i promovisanju bezbednosnih i odbrambenih ciljeva EU.

Za imenovanje šefa spoljne politike EU potrebna je „kvalifikovana većina“ u Evropskom savetu, koji čine šefovi država i vlada zemalja članica EU. Ovo glasanje se očekuje na samitu šefova država i vlada EU u Briselu 27. i 28. juna. Pre nego što Kalas bude imenovan na petogodišnji mandat, mora da ga potvrdi Evropski parlament nakon saslušanja zakazanih za ovu jesen.

Izvori u Briselu upoznati sa pregovorima najvišeg rukovodstva EU rekli su za RSE da se 27 članica bloka složilo oko Kalasa.

Zamenila bi veterana španskog socijalističkog političara Žozepa Borela, čiji je mandat uključivao globalnu pandemiju, ratove na periferiji EU u Nagorno-Karabahu i Ukrajini, graničnu krizu sa Belorusijom i neslaganja visokog profila oko izraelskog vođenja rata sa ratom EU i američki Hamas u Pojasu Gaze, koji je klasifikovan kao teroristički.

Nacional populizam, ukrajinski rat

U očekivanju potvrde, Kalas će preuzeti dužnost dok se 27-člana Evropska unija bori iznutra sa rastućim nacionalnim populizmom i posvećenošću članica osnovnim vrednostima kao što su prava i demokratija, a spolja sa Rusijom i ratom u Ukrajini, između ostalih trenutnih izazova međunarodnog poretka. stavlja se na probu.

Početak njenog mandata bi se takođe otprilike poklopio sa američkim izborima koji izazivaju podjele i promjenom rukovodstva u NATO-u, što oboje ima velike implikacije na transatlantske odnose koji se razvijaju.

Kalas bi bio peti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku od 1999. godine, ali prvi iz postkomunističke Evrope i prvi sa Baltika koji je prešao u više ešalone izvršne politike bloka.

Kada je u pitanju Rusija, ona je jedan od najtvrđih glasova. Kalas se požalio da je svet “ignorisao” deceniju ruske agresije na Ukrajinu, koja je počela okupacijom Krima 2014. godine. Ona je takođe sugerisala da je Zapad trebalo da pruži vojnu pomoć Kijevu pre ruske invazije 2022. godine, kao što je bio slučaj u Talinu, gde su američke obaveštajne službe upozorile na predstojeći napad dok se desetine hiljada ruskih vojnika približava jednoj ukrajinskoj granici.

Rusija je „bila i još uvek jeste“ kolonijalna sila koju Estonci znaju iz prve ruke, napisao je Kalas ranije ovog meseca, a moskovska „kolonijalistička politika otimanja zemlje danas u Ukrajini je srceparajući podsetnik kako se istorija može ponoviti“.

Kancelarija visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku pruža važnu platformu za oblikovanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Najvidljivija uloga visokog predstavnika je promovisanje odbrambene saradnje EU, uključujući i NATO, i koordinacija strateške odbrambene i bezbednosne politike.

Kalas je uvek odbacivao ideju o mirovnom sporazumu koji ostavlja međunarodno priznatu ukrajinsku teritoriju – od Krima do četiri regiona koje je Moskva pokušala da pripoji prošle godine – u ruskim rukama. Ona je za RSE rekla da će „rat biti gotov kada se Rusija vrati u Rusiju“.

Sovjetska prošlost

Kalas je živela pod sovjetskom okupacijom do svoje 14. godine i imala je oca koji se zalagao za ekonomsku autonomiju mnogo pre nego što je nezavisnost Estonije obnovljena 1991. godine. Njen otac, Siim Kalas, kasnije je nakratko bio premijer Estonije i imao je tri različita portfelja u Evropskoj komisiji.

„Taj đavo još uvek živi u Rusiji“, rekla je Kalas, koju je pre godinu dana citirao Rojters, kada je obeležavala godišnjicu nasilne deportacije njene majke i dede i bake u Sibir 1941. godine od strane sovjetskih vlasti u nastojanju da unište patriotsku elitu Estonije.

Jedan od njihovih neposrednih izazova biće sparing partner na visokom nivou u Mađarskoj, jer zemlja dugogodišnjeg briselskog kritičara premijera Viktora Orbana predsedava Savetom EU u drugoj polovini ove godine.

Desničar Orban predvodi mali, ali uporni hor skeptika prema ključnim spoljnopolitičkim pitanjima EU koja su proistekla iz rata u Ukrajini, uključujući sankcije protiv Rusije, snabdevanje Kijevu oružjem i drugu vojnu pomoć i energetsku nezavisnost Rusije. Budimpešta se takođe opire garancijama za članstvo za zemlje poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije, istovremeno zalažući se za veći napredak u prijemu balkanskih kandidata kao što je Srbija u EU.

Još sredinom 2023. Kalas se požalila za RSE da je njena glavna zabrinutost to što „možda nisu svi saveznici prepoznali bezbednosnu situaciju u kojoj se nalazimo“.

Kalas već dugo poziva na „put“ koji bi članstvo Ukrajine u NATO-u učinio pitanjem „ne ’ako’, već ’kada’“. Ona je, međutim, priznala da to “nije moguće dok traje rat”.

Na Balkanu je održala bliže odnose, ali je podsetila lokalne vlasti na potrebu reformi i antikorupcijskih mera, kao i rešavanja sporova o priznavanju, posebno na Kosovu.

Kalas je opisala izglede za bolji život na evropskoj strani ruske granice kao efikasno sredstvo protiv ruske propagande.

Ona je ukazala na krajnje propalo iskustvo Estonije u neutralnosti 1940-ih godina u odnosu na zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što su Gruzija i Moldavija, ali je naglasila da članstvo u NATO-u ili EU „zavisi od onih koji donose odluke u ovim zemljama”.

Kalas je bivša pravnica koja se pridružila liberalnoj estonskoj reformskoj partiji 2010. godine i radila je u estonskom parlamentu i Evropskom parlamentu, gde se prvenstveno fokusirala na pitanja digitalizacije i inovacija.

Iz Brisela se vratila u nacionalnu politiku i odnela pobedu na izborima 2019, što je na kraju dovelo do toga da je 2021. potvrđena kao prva žena premijer Estonije.

U spoljnoj politici, dosledno se zalagala za okončanje zavisnosti Evrope od ruskih energenata.

Ona je pomogla da se u postkomunističkim zemljama vodi trend demontaže spomenika iz sovjetskog doba, što je razbesnelo Moskvu. Rusija je u februaru stavila Kalasa i druge baltičke zvaničnike na listu poternica zbog, kako je Moskva nazvala „sknavljenje istorijskog sećanja“.

Kalas je 2023. morala da pretrpi veliki domaći politički skandal zbog tekućeg poslovanja u Rusiji kompanije čiji je četvrtinski vlasnik njen suprug Arvo Halik, iako je više puta pozivala estonske kompanije da prestanu sa radom u Rusiji./RFE/