ENERGETSKA NEZAVISNOST KAO ZAŠTITA OD ZLONAMERNIH UTICAJA

Državna gasna kompanija Gasprom najveći je snabdevač gasom evropskih zemalja. Rusija obično nudi jeftin gas i lako je dostupan, što je učinilo mnoge evropske zemljeda odustanu od upotrebe uglja i nuklearnih elektrana kao izvora energije.

Ali snabdevanje gasom nije samo tehničko pitanje. Zavisnost jedne zemlje od ruskog gasa daje Kremlju veliki prostor za uticaj u unutrašnjim poslovima te zemlje. Prirodni gas čini 22 odsto procenta ukupne iskorišćene energije u Evropi, gde je Rusija najveći snabdevač.

To čini stari kontinent izloženijim ruskom uticaju, što često proizvodi sukobe i kolizije koje su u skladu sa ruskom geostrategijom.

BALKAN U RUSKOM GASNOM TOKU

Od ruskog gasa zavise takođe i zemlje Zapadnog Balkana. Ovaj region Moskva tradicionalno vidi kao deo svoje sfere uticaja. Isto kao Evropa, šest balkanskih zemalja -Srbija, Kosovo, Severna Makedonija (RMV), Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina – isporučuju gas uglavnom iz „Gasproma”. Može li Rusija da iskoristi ovu zavisnost kao sredstvo za povećanje svog uticaja?

Bajram Redžepi, direktor državne kompanije RMV „Nacionalni resursi energije” kaže da je energija ključni faktor u geopolitici ovog veka. Ali naglašava da su pored Srbije i druge zemlje Zapadnog Balkana, ne koristite mnogo prirodnog gasa.

Čak i ova mala količina koja se koristi je u potpunosti gas iz Rusije“, naglašava Redžepi u razgovoru za Geopost.

“Region Zapadnog Balkana je manje ranjiv od drugog dela istočne Evrope i EU uopšte. Poslednjih godina svedoci smo da su moćne zemlje unutar EU pokazale izuzetan nedostatak solidarnosti i disharmonije sa zemljama Istočne Evrope. To proizvodi veliki problem u ovim državama i neprocenjivu ekonomsku i geopolitičku štetu“, kaže Redžepi.

Međutim, realizovano je mnogo projekata koji imaju za cilj diversifikaciju snabdevanja gasom Evrope i Balkana. Puštanjem u rad Južnog toka – TAP i izgradnjom LNG novih terminala procenjuje se da se u regionu značajno smanjuje energetska zavisnost od Rusija. Svi ovi preduslovi, međutim, nisu uspeli da neutrališu Rusiju.

“Verujem da nam je jasno da je energija najmoćnije geopolitičko oružje danas“, kaže Redžepi. Ali, s druge strane, dodaje da tržišna ekonomija je osnovna vrednost demokratskih sistema.

Redžepi podseća da je RSM kao zemlja pristala da ispuni ciljeve „Zelenog sporazuma EU-a”, da se do 2050. oslobodi upotrebe fosilnih izvora energije. Ovo zahteva veliko ulaganje u novim i ekološkim kapacitetima, u međuvremenu, ali i stvara jaz na energetskom tržištu.

„Rusija sigurno neće biti jedini posmatrač ove tranzicije. Na ovom poligonu interesovanja, dugoročna strategija i političko ovladavanje su više nego neophodni, ali često jeste i nedovoljno“, kaže Redžepi.

„Verujem da smo kao država na dobrom putu da obezbedimo energetsku održivost, ali mi smo, nažalost, veoma mali akter u energetskom smislu i u direktnoj smo zavisnosti od opredeljenja velikih aktera”.

POVEĆANJE CENE ZA PODSTICANJE KRIZE

Evropska energetska kriza, koja je izbila u oktobru, najvidljiviji je dokaz zavisnosti Evrope od tokova ruskog gasa. Paralelno sa smanjenjem evropskih rezervi, standardne cene gasa su rasle do 162 evra (188 dolara) po megavat-satu. U poređenju sa početkom 2021. kada je megavat-satbila samo 20 evra, cena je sada osam puta veća. To se dogodilo nakon što je u septembru objavljeno korišćenje „Severnog toka” gasa koji je „Gasprom” počeo da popunjava na račun gasovoda koji prolazi širom Ukrajine.

Ali, Redžepi kaže da postoji nekoliko faktora koji su uticali na ovu krizu:

„Prvi je bio trenutni porast potražnje za energetskim resursima u mnogim evropskim zemljama nakon poboljšanja epidemiološke situacije i tokom zime  koja je trajala duže nego inače. Drugo, ovo leto je imalo nepovoljnu situaciju za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, a posebno onih sa vetrom. I treći, koji je glavni faktor krize, je trenutno smanjenje protoka ruskog gasa širom Ukrajine, pošto su počeli da pune gasovod u novom Baltičkom toku“.

U međuvremenu, Evropska unija značajno smanjuje upotrebu ugalja i nuklearne energija za proizvodnju električne energije.

„Ovde se mora tražiti glavni uzrok ove energetske krize“, dodao je Redžepi. Prema njegovim rečima, negativni ekonomski efekti su sada realni, uprkos subvencijama i intervencije većine vlada u zemljama EU i regionu. Jasno je da u mnoge države će biti čak i dvocifrena inflacija jer je većina industrija zavisna direktno iz struje i prirodnog gasa“, naglašava Redžepi.

Prema zvaničnim podacima od prošle godine, u RSM je potrošeno oko 7400 GVh električne energije, i oko 3200 GVh prirodnog gasa. Ogromna većina prirodnog gasa se koristi za proizvodnju električne energije iz kompanije “TeTo”. Ova kompanija bila je u vlasništvu ruskog oligarha Leonida Lebedeva, koji je 2019. godine doveo kompaniju u stečaj. „TeTo“ je bila zajednička kompanija Lebedeva i „Toplifikacije“ iz Skoplja, koja od 1997. godine radi sa pozitivnim bilansima. Zbog ovoga, stručnjaci su podigli uzbunu da je reč o lažnom bankrotu da bi Lebedev povukaoviše od 150 miliona evra od kompanije.

POVEZIVANJE U ALTERNATIVNIM TOKOVIMA

RSM trenutno ima samo jednu interkonekciju gasovoda iz Bugarske, kapaciteta 800 miliona m3 godišnje. Gas koji dolazi iz Bugarske se zapravo proizvodi u Rusiji.

“To znači da smo potpuno zavisni od ruskog gasa“, kaže Redžepi.

“Mi se trudimo maksimalno da iduće godine počinje izgradnja interkonekcije sa Grčkom, pa će tako i stvoriti pristup snabdevanju iz mnogih drugih izvora. Naš plan je da do kraja 2023 ova linija bi trebalo da bude u upotrebi i trebalo bi da imamo mnogo više izvora snabdevanja”.

U unutrašnjem planu, gde će se graditi primarna i sekundarna cevovodna mreža, ima i mnogo kašnjenja. Izgradnja gasovoda u Severnoj Makedoniji je najavljivana već neko vreme, ali privrede idomaćinstva ga i dalje ne koriste kao energiju.

Direktor Redžepi kaže da se planiranje i izgradnja energetskih kapaciteta ne radi za jednu godinu.

“Priroda ovih projekata zahteva dugoročno planiranje. Prirodni gas se i danas koristi, ali ne masovno. Naš plan je da imamo masovnu iskorišćenost, ali i da imamo ekonomsku racionalnost”.

On najavljuje da je izgrađeno oko 270 km prenosne mreže i da je ostalo još oko 10 km, da bi se završili tekući projekti.

„Još uvek smo u pandemijskoj krizi i nije dobro dati tačne prognoze. Međutim, verujem da, osim ako ne dođe do vanredne situacije, naredne godine svi ovi aksi će biti stavljeni u upotrebu i mi ćemo takođe izabrati kompaniju koja će distribuirati po gradovima“, kaže Redžepi.

Upozorenje Vlade Kosova da će obustaviti izgradnju gasne interkonekcije sa RSM, Redžepi  ocenjuje kao nepotrebnu.

„Smatram da je potrebno razjasniti neke bitne činjenice. Prvo, kroz ovu interkonekciju Kosovo će moći da se snabdeva gasom od bilo kog snabdevača u svetu, uključujući amerikanski LNG.

Drugo, ova infrastruktura osim za prenos gasa može da se koristi i za prenos hidrogena. Tako da će se koristiti i duže nego u narednih 30 godina.

Treće, gas je mnogo ekološki prihvatljiviji energetski resurs i biće jedini način za balansiranje energetskog sistema za koji se tvrdi da je zasnovan na obnovljivim izvorima“, kaže Redžepi.

Prema njegovim rečima, ako Kosovo obustavi ovaj projekat onda će se on u narednih 10 godina na neki način povećati nastavak zavisnosti energije od uvoza električne energije.

“To može stvarati ekonomsku nestabilnost i značajno povećanje stope inflacije“, rekao je Redžepi.

Autor: Dželjalj Neziri, saradnik Geoposta iz Skoplja