Ekonomska saradnja država Zapadnog Balkana sa Kinom: između „pozitivnog“ uslovljavanja i ekonomske prinude

Dok Kina vrši ekonomski pritisak da spreči zemlje širom sveta da pređu neke od svojih „crvenih linija“, region Zapadnog Balkana je primer suprotnog trenda. Iskustvo Srbije pokazuje da će zemlje koje su spremne da se blisko usklade sa (geo)političkim interesima Kine verovatno biti nagrađene ekonomskim koristima.

Kineski predsednik Si Đinping doputovao je 7. maja 2024. godine, na 25. godišnjicu NATO bombardovanja Srbije koje je pogodilo kinesku ambasadu, u dvodnevnu posetu Beogradu. Iako je nemili događaj spojio dve zemlje u “gvozdeno prijateljstvo”, fokus posete bio je više na budućnosti nego na prošlosti. Potpisano je oko 30 bilateralnih sporazuma, koji otvaraju put ka „zajedničkoj budućnosti“. Srbija je prva zemlja u Evropi koja je podržala nove kineske koncepte redefinisanja postojećeg svetskog poretka – Globalne inicijative za razvoj, bezbednost i civilizaciju.

Kao nagrada za odlične bilateralne odnose i podršku Kine na multilateralnim forumima, Srbija je doživela nagli kineske investicije u protekloj deceniji, dočekala je nezabeležen broj kineskih turista i dobila kredite za finansiranje infrastrukture, čineći svoju privredu sve konkurentnijom. Kina je međusobno povezana i povremeno čini ljubomornim druge zemlje Zapadnog Balkana.

Međutim, saradnja sa Kinom i potencijalne ekonomske koristi ne dolaze bez obaveza. Često su uslovi koje Srbija postavlja da privuče i zadovolji svoje kineske partnere u suprotnosti sa obavezama koje zemlje Zapadnog Balkana moraju da ispune u okviru svojih nastojanja da se pridruže EU. Pored toga, saradnja povlači i visok stepen ekonomske zavisnosti od Kine, što, kako praksa pokazuje, na kraju postaje teret koji prevazilazi koristi od ekonomskog angažovanja.

Učite iz iskustava drugih ljudi

Brojni primeri širom sveta pokazuju da je Kina spremna da koristi ekonomske alate kako bi izvršila pritisak na druge zemlje da deluju (više) u skladu sa sopstvenim stavovima i očekivanjima. Kada je Norveška dodelila Nobelovu nagradu za mir Liu Sjaobou 2010. godine, Kina je uvela stroge kontrole na svaku pošiljku norveškog lososa, što je dovelo do značajnog pada obima uvoza. Godine 2019, kada je Švedska dodelila nagradu za ljudska prava Gui Minhaiju, zatvorenom kineskom izdavaču i disidentu, Kina je uvela zabranu izvoza grafita u Švedsku, što je izazvalo ozbiljne probleme proizvođačima baterija. Nakon što je H&M objavio da više neće koristiti pamuk iz Sinđianga u svojim proizvodima, kompanija je uklonjena sa kineskih maloprodajnih veb stranica i “spontano” bojkotirana od strane kineskih potrošača. Godine 2020, kada je Australija smatrala Huavej bezbednosnim rizikom i pozvala na nezavisnu istragu o poreklu pandemije COVID-19, Kina je zabranila uvoz australijskog uglja. Spisak takvih slučajeva se nastavlja i uključuje Japan, Filipine, Južnu Koreju, Mongoliju, Tajvan i Litvaniju, zemlju koja je najbliža zapadnom Balkanu, nakon što je ta zemlja dozvolila otvaranje predstavništva pod nazivom „Tajvan” umesto „Tajpej”.

Embargo na litvansku robu ugrozio je celokupno evropsko unutrašnje tržište, pošto je Kina zabranila uvoz svih proizvoda koji sadrže litvanske komponente, ugrožavajući, između ostalog, izvoz nemačkih automobila. Kao odgovor na ovaj incident, kao i na novu realnost da je Kina sve spremnija da koristi svoj ekonomski uticaj kako bi unapredila svoje (geo)političke ciljeve, EU je uvela smanjenje rizika kao novi koncept koji podržava svoje ekonomske odnose sa Kinom. I zemlje Zapadnog Balkana treba da uče iz ovih slučajeva zbog njihovog delikatnog balansiranja: kako da nastave ekonomsku saradnju sa Kinom, a da se prilagode stavovima EU (a za neke od njih i NATO).

Sve zemlje Zapadnog Balkana koje učestvuju u Platformi za saradnju Kine i CIE su zabeležile povećanje obima trgovine sa Kinom, pri čemu se uvoz kineske robe udvostručio ili čak utrostručio (u slučaju Srbije). Kina je jedan od najvažnijih uvoznih partnera, a sastav kineskog uvoza je približno isti širom regiona – elektronika, mašine, proizvodi od gvožđa i drugih metala, hemikalije, roba široke potrošnje poput tekstila i obuće. To je u velikoj meri posledica niske kupovne moći građana i niske konkurentnosti domaćih preduzeća, koja spas vide u uvozu relativno jeftinih sredstava za proizvodnju i opreme.

Međutim, samo Srbija je uspela da zabeleži značajan porast (deseterostruko) izvoza, dok je izvoz ostalih zemalja takođe u porastu, ali pokazuje veoma neujednačen razvoj tokom godina. U 2022. godini, izvoz Srbije u Kinu se sastojao od preko 90 odsto mineralnih sirovina, što predstavlja prilično zabrinjavajući trend koji se proteže na ceo region: Kina je fokusirala trgovinske odnose na utaživanje žeđi za sirovinama, dok istovremeno prećutno ograničava tržište. pristup za proizvode sa višom dodatom vrednošću. Na primer, crnogorski izvoz u Kinu, koji je naglo porastao 2022. godine, sastoji se pretežno (skoro 90 odsto) od rude aluminijuma. U Albaniji, preko 80 odsto izvoza čine hrom i bakar, koje uglavnom kopaju kineske kompanije. U Severnoj Makedoniji će 2022. biti prva godina u kojoj legure gvožđa ne čine većinu izvoza. Umesto toga, dominiraju minerali poput mermera, travertina i alabastera sa učešćem od 44,4 odsto, a prvi put trećinu izvoza čine električni i motorni delovi i komponente. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja sa diversifikovanijim izvozom u Kinu, gde pored mineralnih sirovina, koje su činile oko trećinu izvoza u 2022. godini, postoje i krajnji proizvodi sa većom dodatom vrednošću, kao što su odeća, izvozi se.

Sposobnost Kine da kontroliše ili odobri pristup tržištu onim zemljama koje su spremne da se angažuju u bližoj bilateralnoj saradnji može se videti i po broju bilateralnih sporazuma potpisanih da bi se olakšao izvoz u Kinu uglavnom poljoprivredni proizvodi, ali su samo na papiru. Kontinuirane necarinske barijere u trgovini, kao i ograničena proizvodnja, konkurentnost i sposobnost većine zemalja Zapadnog Balkana da jednostrano promene situaciju dovode do niskog nivoa izvoza. S druge strane, Srbija će dodatno proširiti svoj pristup kineskom tržištu kroz sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan 2023. godine, ali će verovatno otvoriti i vrata za veći kineski uvoz i izvoz sirovina, posebno bakra.

Po investicijama, Kina je na četvrtom mestu po ukupnim investicijama na Zapadnom Balkanu sa 4,369 milijardi evra na kraju 2022. Međutim, biće izgubljeno 4 milijarde evra, tj. H. skoro sve investicije su u Srbiji, dok Kina nije ni među deset najvećih investitora u ostalim zemljama. Iako je Srbija verovatno najveća i najatraktivnija privreda u regionu, Kina je zauzela strateški pristup, opredeljujući se ne samo za komercijalne investicije, već i za akvizicije koje bi mogle doneti druge koristi.

Državna kompanija Hebei Steel (HBIS), najveća kineska čeličana, je 2016. godine kupila smederevsku čeličanu, kompaniju koju je Vlada Srbije godinama pokušavala da privatizuje i učini profitabilnom. Posao, sa jedinim ponuđačem HBIS, vredan 46 miliona evra, usledio je nakon prethodno potpisanog pisma o namerama i aktivnog lobiranja Vlade Srbije da se pronađe investitor za ovaj projekat, koji je postao prioritet predsednika Vučića. Ponuda je takođe bila privlačna Kinezima jer im je omogućila da steknu vlasništvo nad svojom prvom fabrikom van Kine usred rastućih tenzija između Pekinga i Brisela oko izvoza jeftinog kineskog čelika u Evropu. Od tada, čeličana u kineskom vlasništvu postala je jedan od tri najveća izvoznika u Srbiji, prodajući veliki deo čelika na tržištu EU. S druge strane, Zijin Mining, sledeća velika kineska investicija u Srbiji u oblasti rudarstva bakra i zlata, izvozi prvenstveno u Kinu, obezbeđujući deo urgentnih kineskih potreba za bakrom, kritičnom sirovinom koja je takođe postala prioritet za EU .

Izgradnja puteva do zavisnosti?

Sa izuzetkom Albanije, sve zemlje Zapadnog Balkana učestvovale su u izgradnji velikih infrastrukturnih projekata sa kineskim kapitalom, pri čemu Srbija ponovo „predvodi“ sa oko 90 odsto ukupnog iznosa kredita Kine u regionu. Lokalni kreatori politike su preferirali opciju – u većini slučajeva kredite Eksportno-uvozne banke (EKSIM) – korišćenju fondova ili zajmova EU, jer je to omogućilo da implementacija projekta počne brzo i ubrzala fazu pripreme projekta. Međutim, nedostatak ozbiljnosti i pažnje u pripremnoj fazi često je dovodio do ozbiljnih problema i prekoračenja u realizaciji, kao što se vidi, na primjer, u projektima izgradnje autoputeva u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji.

Kada su vlade korisnica tražile izlaz, ustanovile su da je veoma teško, ako ne i nemoguće, izaći iz ugovora o zajmu, koji su zaključeni na osnovu modela ugovora kineske EKSIM banke, koji Kini daje prerogativ da samovoljno suspendovati ili raskinuti sporazume, a koji predviđa arbitražu u Pekingu prema kineskom zakonu. Osim što predstavljaju veliki teret za javne finansije, posebno za zemlje poput Crne Gore, kineski zajmovi vezuju zemlje primaoce za Kinu u veoma asimetričnom odnosu koji bi Kina mogla iskoristiti u svoju korist.

U slučaju Zapadnog Balkana, Kina je stvorila asimetričnu ekonomsku zavisnost, ali je nije koristila kao oružje. Umesto toga, dosadašnje iskustvo pokazuje drugačiji kineski pristup – „pozitivno” uslovljavanje za one zemlje koje odluče da prodube i daju prioritet saradnji sa Kinom. Srbija nastavlja da jača svoju poziciju regionalnog lidera, kao zemlje koja pozdravlja i omogućava blisku saradnju sa Kinom, uključujući i u osetljivim oblastima kao što su bezbednost i odbrana. Ovu posvećenost Kina prepoznaje i nagrađuje investicijama, pristupom tržištu i kapitalom za infrastrukturne projekte, što zauzvrat dodatno povećava ekonomsku zavisnost Srbije od Kine./chinaobservers.eu/