Ako verujete svemu što pročitate, deluje kao da Evropska unija želi da zabrani vozačima da im popravljaju stare automobile, ili kao da želi da ograniči broj avionskih putovanja uvođenjem „karbonskih pasoša”. To bi čak moglo da uvede „klimatske blokade“ u Covid stilu.
Ništa od ovoga nije tačno, ali kako ove nedelje 373 miliona birača izlazi na birališta da izaberu novi Evropski parlament, kontinent je preplavljen poplavom dezinformacija.
EU i nekoliko njenih država članica osnovale su istražne agencije za borbu protiv dezinformacija uoči izbora – i fokusiraju se na kampanje koje su potekle u Rusiji.
Tvrdnje o ruskim dezinformacijama u vezi sa izborima nisu ništa novo – viđene su uoči izbora u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i EU, iako je Rusija uvek poricala da vodi takve kampanje. Ali taktika postaje sve sofisticiranija i sa onlajn platformi prodire u parlamente i javni diskurs.
Veštačka inteligencija i deepfakes brzo postaju oruđe izbora za one koji žele da šire lažne priče, rekao je Morgan Rajt, viši savetnik za bezbednost u SentinelOne, američkoj kompaniji za sajber bezbednost.
SentinelOne, zajedno sa nezavisnom istraživačkom grupom EU DisinfoLab, otkrio je rusku mrežu uticaja koja deluje u Evropi od 2022. godine pod nazivom „Doppelganger“.
Mreža obezbeđuje klonirane stranice istaknutih evropskih medijskih organizacija, uključujući velike publikacije kao što su Gardijan i Bild u Nemačkoj, kao sredstvo za širenje obmanjujućih i lažnih sadržaja. Fokus je na lažnim pričama kako bi se uticalo na stavove o pitanjima kao što su ratovi u Ukrajini i Gazi. Ali prošle godine, klimatska kriza je bila drugo najvažnije pitanje, prema Evropskoj opservatoriji za digitalne medije (EDMO).
Jedna takva lažna priča, objavljena na veb-stranici koja imitira list Bild, opisuje kako je biciklista tinejdžer iskrvario nakon što je ulična rasveta isključena da bi uštedela struju. U lažnom članku se tvrdilo da je nemačka vlada ugasila svetla zbog energetske krize izazvane sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini. Pre rata, Nemačka se u velikoj meri oslanjala na ruski gas za snabdevanje energijom. Priču su razotkrili brojni nemački mediji, ali je nastavila da se širi na Fejsbuku.
Paula Gori, generalni sekretar EDMO-a, rekla je da širenje lažnih klimatskih priča odgovara geopolitičkim ciljevima Rusije, jer je unosan naftni i gasni sektor u zemlji pogođen sankcijama i zabranom uvoza iz EU.
„Rusima je lako da šire dezinformacije da se EU muči zbog sankcija i da se evropski građani bore jer nema gasa iz Rusije“, rekla je ona.
Tvrdnja da obnovljivi izvori energije malo doprinose energetskoj bezbednosti EU takođe je lažna, rekao je Gori. Međutim, zvanična statistika govori drugačiju priču: 2022. godine obnovljiva energija je činila 23% potrošnje energije u EU. Neke evropske zemlje sada koriste više obnovljive energije nego fosilnih goriva.
EU DisinfoLab je pronašao dodatne izveštaje u kojima se lažno tvrdi da vetroturbine proizvode toksične zagađivače.
Čini se da će cilj takođe izazvati konfuziju i podjele nego što će dovesti do promjena u klimatskoj politici, rekao je Rajt.
„Rusija je delovala veoma oportunistički. Ona traži kontroverze i sporove i vruće teme koje može da iskoristi“, rekao je on. „Cilj je okrenuti ljude jedni protiv drugih. Ne zanima ih klimatska politika.
Rusija ima dalji interes da podriva poruku EU o klimi. Ona nastoji da ojača svoje veze na globalnom jugu, posebno u Africi i Aziji, gde se takmiči sa Zapadom u poslovanju i uticaju, i prikazuje evropsku klimatsku politiku kao eksploataciju siromašnijih zemalja i sprečavanje industrijalizacije, rekao je Gori.
Ova ideja o korišćenju dezinformacija za produbljivanje postojećih podela dolazi direktno iz ruskog starog priručnika za dezinformacije, kaže Rajt.
„Ako se vratite u 1917. godinu, na osnivanje Čeke, prve ruske obaveštajne organizacije, oni su majstori dezinformacija preko 100 godina“, rekao je on. „Koristili su istu taktiku decenijama, samo su se alati promenili – danas su to veštačka inteligencija i društveni mediji.
Prisiljeni da jedu insekte?
Kampanje koje započinju onlajn prodiru u evropske parlamente, gde populistički političari prodaju neke od istih lažnih narativa.
Političari u Francuskoj i Italiji širili su lažnu poruku da će mjere klimatske politike za smanjenje poljoprivrednog zagađenja natjerati građane EU da jedu insekte, dok je ljudima u Hrvatskoj, Njemačkoj i Poljskoj rečeno da su političari u Engleskoj njihovi nametnuli „klimatske mjere“ građanima. i da bi slična ograničenja mogla važiti i za njihove zemlje.
Kampanje imaju stvarne posledice, posebno po zakonodavstvo EU o Zelenom dogovoru, sveobuhvatnoj viziji EU za klimatske akcije.
EU se smatra svetskim liderom u borbi protiv zagađenja izazvanog globalnim zagrevanjem, ali bi klimatske dezinformacije mogle da potkopaju ambiciozni cilj EU da smanji emisiju ugljenika za 90% u odnosu na nivoe iz 1990. godine do 2040. godine.
Ovaj sveobuhvatni cilj je već ugrožen. Čini se da je „zeleni talas“ koji je doveo mnoge političare koji vole klimu na vlast na evropskim izborima 2019. Predviđa se da će zelene stranke pretrpjeti velike gubitke ovog mjeseca, što bi značilo manje progresivnih klimatskih glasova u parlamentu.
Druge lažne priče ciljale su na poljoprivrednu politiku EU, posebno kroz proteste poljoprivrednika koji su ove godine pogodili brojne zemlje EU, uključujući Francusku, Nemačku, Španiju i Poljsku.
Gori je rekao da su istraživači EDMO-a pronašli jasne dokaze o pokušaju infiltriranja u proteste, koji su započeli kao inicijative na lokalnom nivou sa stvarnim zabrinutostima farmera. Ona je ukazala na široko rasprostranjenu prevaru u kojoj se tvrdi da su farmeri u Francuskoj i Španiji bili „iseljeni sa svoje zemlje“ kako bi napravili mesta za solarne instalacije.
Bilo je mnogo razloga zašto su farmeri izašli na ulice, ali neki od uočenih negativnih uticaja predloga zelene poljoprivrede doveli su do toga da EU odustane od ili razvodni niz mera.
EU je odustala od plana za prepolovljenje upotrebe pesticida do 2030. i odložila nova pravila o zdravlju zemljišta i biodiverzitetu. Takođe je eliminisao zahtev za smanjenjem emisije gasova staklene bašte bez ugljenika u poljoprivredi.
„Protesti su naravno bili legitimni… ali ih je Rusija koristila i eksploatisala za širenje dezinformacija koje napadaju institucije EU i izazivaju polarizaciju“, rekao je Gori.
Pallavi Sethi, saradnik za dezinformacije o klimatskim promjenama na Istraživačkom institutu Grantham Londonske škole ekonomije, rekao je da je klima samo posljednje u nizu pitanja na koje su neki političari krajnje desnice ciljali kako bi podstakli podjele. Pre klime, to je bila migracija.
Desničarska ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD), na primer, koristila je debatu o toplotnim pumpama kao oružju. Kada je vladajuća koalicija predložila postepeno ukidanje grejanja kuća na gas metan, AfD je to označila kao „eko-diktaturu“ i učinila to pitanje centralnim delom svoje kampanje, uprkos naučnim dokazima o klimatskim prednostima grejanja na struju.
„Politička ideologija desnog populizma često naglašava prava običnih građana i demonizuje ‘korumpiranu elitu’ – vlade koje žele da urade nešto po pitanju klimatskih promena, koje oblikuju te klimatske politike, i naučnu zajednicu koja pruža dokaze, ” rekla je ona .
Odgovor EU na ovaj problem je njen Zakon o digitalnim uslugama, koji posebno cilja na nezakonit sadržaj, obmanjujuće oglašavanje i dezinformacije. Ona je iskoristila novi zakon da primora velike kompanije društvenih medija da očiste svoje platforme. Nedavno je Evropska komisija – deo izvršne vlade EU – otvorila formalni postupak protiv Fejsbuka i Instagrama zbog dezinformacija u vezi sa evropskim izborima.
A prošlog meseca, EU je uvela sankcije glasu Evrope sa sedištem u Pragu, onlajn medijskoj kompaniji koju je optužila za učešće u proruskim operacijama uticaja. Do Glasa Evrope nije bilo moguće doći jer je njihova kontakt stranica prikazala poruku o grešci.
Međutim, ovi napori idu samo tako daleko u rešavanju ogromnog problema. Climate Action Against Disinformation, međunarodna koalicija grupa, saopštila je da je odgovor kompanija i vlada društvenih medija užasno neadekvatan.
Si-En-En je u februaru izvestio o lažnom audio-snimku generisanom veštačkom inteligencijom vodećeg kandidata u Slovačkoj koji „priznaje” da je nameštao parlamentarne izbore, a koji je objavljen na Fejsbuku samo nekoliko dana pre ključnog glasanja prošle jeseni.
Portparol kompanije Meta, Facebook-ove matične kompanije, rekao je u izjavi u to vreme: „Naša nezavisna mreža za proveru činjenica pregleda i ocenjuje dezinformacije – uključujući sadržaj generisan veštačkom inteligencijom – i mi ga označavamo i snižavamo u fidu kako bi manje ljudi moglo da vidi to vidi.
Iako se u saopštenju navodi da će sadržaj koji krši politiku kompanije biti uklonjen, nije objašnjeno zašto neki postovi koji sadrže slovački deepfake nisu označeni kao lažni.
Facebook već nekoliko godina uklanja sadržaj koji krši njegove politike, ali ne uklanja automatski sadržaj samo zato što njime manipuliše ili generiše AI. Umesto toga, ima za cilj da označi promenjeni sadržaj kao takav.
Smernice o standardima zajednice su se ranije odnosile samo na video, ali su proširene na audio sadržaj u aprilu.
Međutim, u Slovačkoj je šteta možda već napravljena. Napadnutog kandidata – prozapadnog političara – pobedio je drugi kandidat koji je blizak Moskvi.
“Postojala je greška u načinu na koji je Meta – Fejsbuk – gledao na stvari. Uklonili bi nešto samo ako je to bio izmanipulisani video”, rekao je Rajt. „Oni nisu imali politiku brisanja izmanipulisanog zvuka. Ovo je bila ranjivost i oni su je iskoristili./CNN/