Da li se nazire politički dogovor Rusije i Ukrajine? Ja sam skeptičan

Rajan Menon

Čini se da ni umor od rata ni strah od eskalacije u nuklearni rat nisu dovoljni da poguraju pregovore o okončanju sukoba

Rat Rusije protiv Ukrajine prošao je dve i po godine, povećavajući međunarodne pozive za političko rešenje. Ali minimalni uslovi koje su Kijev i Moskva postavili za mir i dalje su nekompatibilni. Volodimir Zelenski želi da povrati sve teritorije koje je Rusija osvojila ne samo od 24. februara 2022. godine, već i 2014. godine. Vladimir Putin želi četiri ukrajinske pokrajine – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – kao i Ukrajinu isključenu iz članstva u NATO-u i ograničenu ograničenjem broja trupa i naoružanja, što je Moskva zahtevala u pregovorima sa Kijevom u aprilu 2022.

Oba lidera su javno izjavila da su otvoreni za pregovore, ali nijedan nije odustao od svojih dugogodišnjih ciljeva niti se odrekao pobede. Kao rezultat toga, ruska vojska nastavlja napredovanje u Donjecku (glavnom poprištu rata), iako uz velike troškove trupa i opreme, i preti važnim gradovima. A prošlog meseca, ukrajinske trupe iznenadile su Moskvu ušunjavši se u provinciju Kursk, zauzevši na kraju oko 500 kvadratnih milja, više nego što je ruska vojska činila u Donjecku cele godine.

U međuvremenu, SAD i Britanija razmatraju zahtjeve Ukrajine za dozvolu da koristi svoje rakete Atacms i Storm Shadov za udar duboko u Rusiju. (Ukrajina već koristi i jedno i drugo protiv ruskih ciljeva na sopstvenoj teritoriji.) Putin je upozorio da bi odobrenje Velike Britanije i SAD predstavljalo odluku o ratu protiv Rusije, i nagovestio je opasne posledice. U jasnoći i dramatičnosti ga je nadmašio istaknuti ruski vojni stručnjak koji se zalagao za lansiranje taktičke nuklearne bojeve glave protiv jedne evropske zemlje NATO-a i dodao da se Sjedinjene Države neće usuditi da uzvrate.

Može li kombinacija ratnog umora i straha od eskalacije utrti put pregovorima o okončanju rata? Ja sam skeptičan.

Ukrajinci su sigurno pretrpeli ogromne patnje. Delovi njihove domovine su opustošeni i njih 10 miliona je potražilo utočište u inostranstvu ili sigurnijim delovima Ukrajine. Ukrajinska vojska i dalje ima manju ljudsku i nadmašujuću snagu – prva polovina ove godine je bila loša tačka – i sada se bori da brzo i adekvatno obuči nove trupe da se suprotstave nemilosrdnoj ruskoj ratnoj mašini.

Pored toga, američki spor oko kontinuirane podrške Ukrajini – koji je rešen tek u aprilu kada je Kongres odobrio 61 milijardu dolara (49 milijardi funti) pomoći, uključujući 25,7 milijardi dolara za vojne svrhe – ozbiljna uska grla koja su ruskoj vojsci omogućila da napreduje dublje u Ukrajinu. držao delove Donjecke gubernije posle pada Avdijevke sredinom februara.

Da, Ukrajinci su umorni od rata, ali ni na frontu ni pozadi moral nije toliko pao da Zelenski nema drugog izbora nego da prestane da se bori i traži mir pod uslovima Rusije. Uprkos borbama ukrajinske vojske u Donjecku, njena visoka komanda je prošlog meseca pokrenula ofanzivu na Kursk. Iako je Rusija počela da najavljuje svoju kontraofanzivu, ratna magla otežava proveru njenih tvrdnji da je ponovo zauzela brojna naselja. Pored toga, ruske trupe južno od reke Sejm i dalje su u opasnosti da budu opkoljene jer su ukrajinske snage digle u vazduh mostove preko reke i više puta uništavale improvizovane mostove za zamenu pontona.

Iako se čini da su ukrajinske trupe ostvarile nova dostignuća u okrugu Gluškovski, njihovo napredovanje se usporilo – pa čak i ako se ubrza, osvajanje veće teritorije dodatno će pogoršati ionako nepovoljan odnos snaga i prostora. Osim toga, to bi dalo ruskim jedinicama, koje su pojačane, više mogućnosti za kontranapade. Ipak, Kurska kampanja je još jedan dokaz da je Kijev odlučan da se bori. Zelenski i njegovi komandanti veruju da se ovi uspesi mogu konsolidovati ako Britanija i SAD dozvole Ukrajini da koristi svoje rakete dugog dometa protiv ruskih aerodroma (koji se koriste za razorne napade klizećim bombardovanjem), vojnih skladišta i rafinerija.

Skeptici tvrde da veće slobode u korišćenju raketa dugog dometa neće rešiti glavni problem Ukrajine: nemogućnost vođenja manevarskog rata velikih razmera. Ali Zelenski je i dalje frustriran onim što on vidi kao britansku i američku stidljivost. On veruje da je nezavisnost Ukrajine u pitanju i zato se više plaši poraza nego eskalacije. London i Vašington ne žele da Ukrajina propadne, ali su odlučni da spreče eskalaciju, ne samo zato što bi to moglo da dovede do nuklearnog rata. Različiti prioriteti mogu objasniti zašto predsednik Bajden i Kir Starmer nisu odgovorili na zahtev Kijeva za više slobode kada su se sastali prošle nedelje. Oni će možda još popustiti, ali čak i ako to ne urade, Ukrajina će nastaviti da koristi svoje manje sposobne, domaće proizvedene bespilotne letelice za udare na malim visinama, uključujući novorazvijenu (ali još ne masovno proizvedenu) Paljanicu, turbo pogon. raketni dron“ čiji je kraći domet zbog veće brzine nadoknađen.

Uspeh Kurske kampanje ostaje neizvestan, kao i odluka Londona i Vašingtona o Storm Shadow i Atacms. Ali bez obzira na ishod, Zelenski neće doći za pregovarački sto. A ni Putin. On je i dalje uveren da će Rusija pobediti, ali takođe zna da bi, ako to ne učini, njegova politička sudbina mogla biti zapečaćena.

Rezultat toga je da uprkos sve češćim pozivima na pregovore i sve prisutnoj pretnji eskalacije, logika dvojice protivnika osigurava da će se rat povući mesecima, možda i duže. To bi se, međutim, moglo promeniti ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću – perspektiva od koje se Kijev plaši, a Moskva uživa.

Rajan Menon je politikolog koji je posetio Ukrajinu četiri puta tokom rata i koautor je Conflict in Ukraine: The Unwinding of the Post-Cold War Order./The Guardian/