Da li se Kina sprema za postputinovsku Rusiju?

Jedna od najvećih misterija rusko-ukrajinskog rata je aktuelna politika Kine. Iako Kina postupa oprezno, čini se da se postepeno distancira od Vladimira Putina. Malo zapažena činjenica je da kineski predsednik Si Đinping kultiviše ruskog premijera Mihaila Mišustina na prilično očigledan način.

Samo dve nedelje pre nego što je Putin pokrenuo punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, on je od Si Đinpinga oduzeo obećanje „prijateljstva bez granica“ kada su se sreli na Olimpijadi u Pekingu. Od tada su, međutim, postale očigledne neke važne granice. Kina je očigledno odbila da isporuči oružje i sankcionisanu tehnologiju Rusiji. Kina se takođe uzdržala od glasanja o pola tuceta rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u kojima se osuđuje agresorski rat Rusije protiv Ukrajine.

U februaru 2023. Kina je predstavila sopstveni mirovni plan od 12 tačaka za okončanje rata u Ukrajini. Zagovornici Ukrajine su se žalili da ovaj plan ne osuđuje Rusiju niti poziva na rusko povlačenje iz Ukrajine, ali u stvari prva tačka kineskog plana glasi: „Poštujte suverenitet svih zemalja. Univerzalno priznato međunarodno pravo, uključujući ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, moraju se striktno poštovati. Suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja moraju se efikasno održavati.” Implicitno, Kina predlaže Rusiji da povuče svoje trupe iz Ukrajine.

I Si i Putin su ograničili svoje javne nastupe i uzdržali se od putovanja zbog straha od Covid-19, a Putin je postao sve izolovan zbog svog agresorskog rata protiv Ukrajine. Zbog toga se smatralo velikim događajem kada je Si Đinping doputovao u zvaničnu trodnevnu posetu Rusiji u martu 2023. Bio je to prvi međunarodni sastanak Sija od njegovog ponovnog izbora za predsednika na Nacionalnom narodnom kongresu 2023. i omogućio je Putinu redak iskorak u njegovoj međunarodnoj izolaciji.

Iako ne znamo šta su dvojica lidera rekla tokom svojih dugih privatnih sastanaka, izgleda da Putinu ništa nije išlo kako treba. Njegov veliki zvanični projekat bio je drugi veliki gasovod „Snaga Sibira“ od Zapadnog Sibira do Kine, ali je Si jasno rekao ne, ograničavajući mogućnost Rusije da izvozi gas u Kinu u doglednoj budućnosti. Čini se da Si takođe nije odobrio prodaju oružja ili osetljive tehnologije Rusiji. Zanimljivo je da je Si imao odvojeni sastanak sa ruskim premijerom Mihailom Misjustinom, protiv strogog kineskog protokola.

Kao nastavak, kineski premijer Li Kiang pozvao je svog ruskog kolegu  Mišustina u Peking krajem maja u zvaničnu posetu. Mišustin je najviši ruski zvaničnik koji je posetio Kinu od početka ukrajinske invazije u februaru 2022. Drugog dana posete, Si Đinping je primio Mišustina u Velikoj dvorani naroda, opet potpuno izvan uobičajenih granica protokola Kine i Rusije..

Ako postoji veći zagovornik protokola od kineskog rukovodstva, to je verovatno Putin. Uprkos svim pozdravima Putinu i od njega koje su Si i Mišustin razmenili, postavlja se očigledno pitanje: Zašto je Mišustin pozvan, a Putin ne? Ovo ruskom lideru nije moglo da prođe dobro.

Putin je izgleda dao svoj odgovor.  Mišustin je jedan od trinaest stalnih članova Saveta bezbednosti, najvišeg ruskog tela za kreiranje politike, koje se sastaje otprilike svakog desetog dana i kojim uvek predsedava Putin. Obično su prisutni svi osim jednog ili dva stalna člana. Misjustin je bio prisutan 15. maja, poslednjeg sastanka pre njegovog puta u Kinu, ali je bio odsutan i 26. maja i 2. juna nakon povratka iz trijumfalne posete. Razlozi za odsustvo sa sednice Saveta bezbednosti nikada se zvanično ne navode.

Ova kremljinologija starog stila je možda najbolji dokaz da Kina gleda dalje od Putina i pokušava da neguje alternativne odnose u Rusiji. Takva objektivna zapažanja su bolja od sumnjivih glasina i potencijalno nam mogu reći mnogo. Prvo, čini se jasnim da kinesko „prijateljstvo bez granica“ sa Rusijom zapravo ima mnogo granica, kao što je gore navedeno. Kina se verovatno više plaši sekundarnih sankcija SAD i EU nego što je zainteresovana da podrži Rusiju u njenom ratu protiv Ukrajine.

Drugo, Kina tvrdi da se univerzalno priznato međunarodno pravo, uključujući ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, mora striktno pridržavati, što znači da se u principu protivi invaziji Rusije. Treće, Kinezi su izrazili nepoverenje Putinu i možda gledaju na Misjustina kao na kredibilnu alternativu. Da li je ovo realno nije bitno.

Četvrto, time što je očigledno isključio Mišustina sa njegova dva poslednja sastanka Saveta bezbednosti, Putin je ukazao da je obraćao veliku pažnju i da ne ceni ove nedavne događaje. Standardna procedura bi bila da Putin pozove  Mišustina  u Savet bezbednosti da iznese izveštaj o tome šta je naučio u Kini.

Mišustin je pažljivo izbegavao da javno govori o ratu u Ukrajini ili poseti Kini. Za njegovog oca se kaže da je služio u KGB-u i da je bio šef ruske poreske službe, kao i bogati investicioni bankar.  Mišustin se često zanemaruje u analizama dinamike moći u Rusiji danas, ali njegove odnose i sa Putinom i sa Kinom treba pažljivo pratiti.