Da li je 2025. godina u kojoj će se ruska ekonomija konačno zamrznuti pod sankcijama?

Skoro tri godine Rusija vodi svoj nepotrebni i neuspešni rat u Ukrajini. Tokom invazije, ruske snage su uništile desetine gradova i sela. Oni su bombardovali stambena naselja, domove kulture, škole, bogomolje i druge nevojne ciljeve. Rusi su raselili četvrtinu ukrajinskog stanovništva i ubili hiljade ukrajinskih državljana. Ruska vojna invazija na Ukrajinu nije uspela da postigne svoj prvobitni cilj pregazivanja zemlje i potčinjavanja njenih građana za samo nekoliko dana, ali je ipak bila pogubna za Ukrajince.

Da bi osudila Rusku Federaciju zbog njenog ponašanja, međunarodna zajednica se okupila da podrži Ukrajinu. Jedna od najvažnijih sankcionih mera koje su partneri i prijatelji Ukrajine preduzeli protiv Rusije je uvođenje sankcija. Nekoliko ruskih banaka isključeno je iz SVIFT-a, međunarodnog sistema za razmenu finansijskih poruka. Hiljade kompanija je obustavilo ili obustavilo poslovanje u Rusiji. Imovina stotina ruskih oligarha, političara i vladinih zvaničnika je zamrznuta ili zaplenjena, a nekoliko zemalja širom sveta smanjilo je potrošnju ruskog gasa.

Međunarodna zajednica se prvobitno nadala da će sankcije drastično smanjiti vrednost rublje i time dovesti do brzog okončanja ruskog rata. Međutim, to nije bio slučaj i sankcije su imale spor efekat. Ekonomija Ruske Federacije se smanjila za 2,1 odsto u 2022. godini, ali je porasla 2023. i 2024. godine zbog odluke Rusije da poveća izdatke za odbranu. U međuvremenu, Rusi su izgubili milijarde dolara zbog međunarodnih sankcija protiv ruskih kompanija, gasnih kompanija i trgovine. Uprkos ovim gubicima, Kremlj je nastavio svoju invaziju u velikim razmerama.

Tri godine kasnije, slika izgleda drugačije. Ruska ekonomija sada počinje da oseća pun uticaj međunarodnih sankcija. Ako se ovaj trend nastavi, puni uticaj ovih finansijskih kazni, u kombinaciji sa snažnim ukrajinskim otporom ruskim snagama, konačno bi mogao da izvrši dovoljan pritisak na Kremlj da okonča svoj rat.

Prvi znaci pojavili su se krajem 2024. godine. Rublja je oslabila, a ruska valuta je izgubila više od polovine vrednosti u odnosu na američki dolar i evro, prema nedavnoj analizi Kijevske škole ekonomije. Međunarodne sankcije protiv ruskih finansijskih institucija odigrale su odlučujuću ulogu u ovoj devalvaciji. Pored toga, prema Kijevskoj školi ekonomije, izvoz ruske nafte je pao „na 64,40 dolara po barelu” do kraja 2024. (prvobitno je izvoz bio 70 dolara po barelu). Ovo sugeriše da ruska vlada prima manje prihoda od prodaje nafte.

Rastuća inflacija takođe zabrinjava Rusiju. U svom godišnjem vremenu za pitanja na televiziji, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošlog meseca da je inflacija problem i da se ruska ekonomija „pregreva“. Iako je priznao da su cene roba porasle, pokušao je da opovrgne činjenicu da su porasle i plate građana Rusije. On je zaključio da ruska centralna banka radi na prilagođavanju svoje ključne kamatne stope kako bi se suprotstavila rastućoj inflaciji.
Putinovi komentari o inflaciji bili su pronicljivi. Šef ruske države retko govori o problemima koji utiču na rusko društvo. Činjenica da je osetio potrebu da inflaciju prizna kao ozbiljan problem govori da se dešava nešto veće.

Pored pada ruske rublje i rasta inflacije, u Rusiji postoje i drugi razlozi za zabrinutost. Prema Karnegi zadužbini, industrijska postrojenja u Rusiji rade samo sa 81 odsto kapaciteta. Mnoge od ovih kompanija navode nedostatak radne snage kao glavni razlog nedovoljne proizvodnje dobara i materijala. Nedostatak radne snage je delimično posledica ruske invazije na Ukrajinu, pošto je stotine hiljada ruskih muškaraca regrutovano u rusku vojsku. Obećanje bonusa za odlazak u vojsku privuklo je još više regruta, posebno iz siromašnih oblasti Rusije. Očigledan efekat slanja ovih ljudi na front je da oni više ne mogu da rade u ruskim fabrikama. Pored toga, Rusija je od početka rata pretrpela više od osam stotina hiljada žrtava, uključujući mrtve i povređene. Mnogi od povređenih koji se vrate ne mogu više da rade u fabrikama.

Što se tiče međunarodne ekonomije, ruski izvoz i trgovina su značajno pogođeni. Hiljade zapadnih kompanija obustavile su ili prestale sa radom u Rusiji, što znači da zemlja ne prima prihode od ovih organizacija. Pored toga, nekoliko banaka je prestalo da trguje sa Rusijom, što znači da Ruska Federacija obavlja manje transakcija. Pored toga, međunarodna zajednica se obračunava sa kompanijama i preduzećima koja pomažu Rusiji da izbegne međunarodne sankcije. U strahu od dodatnih kazni, nekoliko ovih „bezavca sankcija” prekinulo je poslovanje i trgovinu sa Rusijom. Ovo je takođe oštetilo rusku ekonomiju.

Putinova opsesija ratom u Ukrajini se pokazala skupom. Tokom celog rata, ruska vlada je potrošila desetine milijardi dolara na vojnu opremu i oružje. Pored toga, Rusija je povećala svoju nacionalnu potrošnju za odbranu na rekordne nivoe, istovremeno smanjivši potrošnju na druge vladine usluge, uključujući naučna istraživanja. Ne radi se samo o tome da je direktna ratna potrošnja „neproduktivna“. Ukupan efekat je doveo do toga da Rusi osiromaše i u drugim oblastima života.

Imajući u vidu ovaj razvoj događaja, međunarodne sankcije bi mogle konačno imati svoj puni efekat. Sadašnji znaci sugerišu da se Rusija suočava sa ekonomskom recesijom 2025. godine, a Putin i Kremlj će morati da odluče kako da se izbore sa ovim finansijskim problemima.

Još nema jasne strategije. Čini se da su mnogi Rusi zabrinuti za stanje ruske ekonomije i svoje blagostanje, i verovatno veruju da njihove plate neće nadoknaditi rastuću inflaciju. Ovo sugeriše da će 2025. biti teška godina za Ruse i ekonomiju. Koliko će ovi događaji biti značajni, pokazaće vreme.

Mark Temnicki je nerezidentni saradnik u Evroazijskom centru Atlantskog saveta i akreditovani slobodni novinar koji pokriva evroazijska pitanja./AC/