Koalicija za budućnost Crne Gore (ZBCG), na čijem čelu je Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, koji je blizak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, najavila je hitnu potrebu izrade i usvajanja zakona kojim bi se regulisale aktivnosti raznih stranke Strane vlasti pod maskom nevladinih organizacija pokušavaju da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje.
„Političke organizacije su po zakonu obavezne da objavljuju svoje finansije i podležu kontroli nadležnog državnog kontrolnog organa (KLSH). Međutim, ovo se ne odnosi na ove agencije, koje zloupotrebljavaju naziv nevladinih organizacija dok se milioni ubrizgavaju u njihove budžete.”
„Naš politički rad je u centru pažnje javnosti i nema argumenta da radimo za bilo koga osim za interese birača i građana Crne Gore“, navodi se u saopštenju.
ZBCG je naveo da samo zbog nepostojanja pravog zakona danas u Crnoj Gori postoji „ne jedna, već više nevladinih organizacija koje deluju mimo i iznad zakona i daju sebi za pravo da protivzakonito šire moralna učenja i etikete za gotovo sve političare, tj. kao i državne institucije”.
Prema Mandićevoj koaliciji, „ove agencije dizajniraju, lažu i kampiraju veoma precizno za potrebe stranih klijenata za koje rade, a ti klijenti imaju konkretne interese vezane za njihov uticaj u Crnoj Gori, koji ni na koji način ne odgovaraju interesima i želje građana”.
Krajnje je vrijeme, smatraju, „da se ovakve agencije jasno razlikuju od pravih NVO čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života građana, i da se nazovu pravim imenom – agenti uticaja stranaca u Crnoj Gori“.
Ovakav stav koalicije, koja je dio vladajuće većine u Crnoj Gori i koju predvodi Mandić, koji je svojevremeno izjavio da Vladimira Putina smatra svojim predsjednikom, izazvao je oštre reakcije nevladinih organizacija, političkih partija i javnosti.
Civilni sektor je zabrinut, izlazi iz EU
NVO sektor je pozvao vladajuću koaliciju da se jasno izjasni o ovom predlogu kako bi domaća i međunarodna javnost jasno videla s kim ima posla i regulisala svoje ponašanje u budućnosti.
Strateška grupa za Zapadni Balkan, koja radi pod okriljem Fondacije Hajnrih Bol, saopštila je da je duboko zabrinuta zbog poziva pro-putinovske Vučićeve koalicije da se hitno uvede zakon protiv takozvanih stranih agenata u Crnoj Gori.
Oni su istakli da je retorika ZBCG opasna i podseća na autoritarne mere koje su već viđene u Rusiji i Gruziji, gde su zakoni o „stranim agentima“ ozbiljno ograničili rad nevladinog sektora, narušili demokratske principe, ugušili kritičke glasove i ugrozili ljudska prava.
Upozoravaju da bi usvajanje zakona u Crnoj Gori moglo imati pogubne posljedice po civilno društvo, koje već deluje na sve ograničenijem prostoru.
Pozvali su međunarodnu zajednicu i demokratske zemlje članice EU i NATO da brzo i odlučno reaguju i brane crnogorske nevladine organizacije.
„Ovaj prijedlog ne samo da prijeti kritičnim glasovima u Crnoj Gori koji rade na zaštiti ljudskih prava, demokratije i transparentnosti, već i rizikuje da poremeti proces evropskih integracija, koji je nedavno napredovao kada je EU Crnoj Gori dodijelila IBAR“, navode oni.
Predlog ZBCG naišao je sa zabrinutošću i u Građanskom savezu, koji postavlja pitanje da li Crna Gora slijedi „gruzijsko pismo pod plaštom demokratije“.
„Autokratske ideje pojedinih političkih subjekata ne bi trebalo da budu lični bedž sadašnje vladajuće većine, koji treba da pokaže da li ona baštini evropske vrednosti samo formalno ili suštinski“, saopštila je nevladina organizacija.
Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju (CDT), rekao je da najava „Zakona o stranim agentima” predstavlja još jednu antievropsku i antizapadnu ideju vladajuće koalicije koja se zalaže za članstvo u EU i prihvatanje njene vrednosti.
On je podsetio da je Venecijanska komisija tokom godina analizirala i kompatibilnost ovih štetnih i autoritarnih zakonskih predloga sa važećim međunarodnim i evropskim standardima i više puta upozoravala da će ograničenja prava na slobodu izražavanja, udruživanja i privatnosti biti smanjena kao rezultat Zakoni su bili u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Centar za građansko obrazovanje (QQQ) je zaključio da je inicijativa koju je zvanično pokrenula koalicija ZBCG opasan pokušaj suzbijanja slobode izražavanja i udruživanja, koji su kamen temeljac svakog demokratskog društva.
Rekli su da to podseća na mračnu praksu Rusije i Ukrajine i da su te političke strukture bliže svojim pristalicama nego EU, što je sada jasno izraženo uprkos imitaciji koju su nedavno koristili.
„Zakon o „agensima stranog uticaja“ nije ništa drugo do institucionalizovana represija nad nevladinim organizacijama koje igraju ključnu ulogu u očuvanju demokratije“, rekao je on.
„Umjesto da promoviše pluralizam i radi zajedno sa različitim akterima na jačanju demokratije, ova druga očajnički pokušava da potisne svaki oblik mišljenja koji ne odgovara njenom svjetonazoru“, navodi CGE i dodaje da Crna Gora ne treba da postane mesto straha i ugnjetavanja.
Šta kažu političke stranke?
Reakcije političkih partija podvlače njihovo odbijanje ove represivne inicijative.
DPS, PES, SEP, Evropska unija, LP, Bosanska stranka (BS) osudile su inicijativu ZBCG i poručile da se „politika Crne Gore mora odvojiti od brutalnog rada agencija raznih međunarodnih bezbjednosnih struktura“.
„Bilo je samo pitanje vremena kada ćemo osetiti da se diktatura sprovodi u zemljama kao što su Rusija, Kirgistan ili Gruzija. Kontroverzno zakonsko rešenje omogućiće vlastima da ciljaju organizacije civilnog društva i nezavisne medije, što znači da uvode praksu autoritarnih režima, potiskuju slobodnu misao, progone neslaganje i brendiraju civilno društvo kao strane agente i neprijatelje države. „Upravo ovakav „ruski zakon“ Moskva koristi da stigmatizuje nezavisne medije, organizacije i pojedince koji su kritični prema Kremlju“, naglašava opoziciona DPS.
Vladajući pokret Evropa sada (PES) saopštio je da neće podržati predlog za donošenje ovog zakona, jer je politika koju donosi ova stranka strana bilo kakvom ograničavanju javnog mnjenja i retorici koja sadrži odjeke represivnih političkih režima. Naglasili su da se fokusiraju na dostignuća koja predstavljaju standarde EU za demokratiju i slobodu mišljenja, kao i jasnu posvećenost članstvu u NATO-u.
Oni su poručili da neće dozvoliti nikakvo civilizovano ili pravno skretanje sa ovog puta „kako bi NVO nastavile da funkcionišu kao i do sada, u već postojećim okvirima i u skladu sa evropskom praksom“.
Klub demokrata Crne Gore, koji je dio Vlade, ne smatra dobrom inicijativu za usvajanje zakona o stranim agencijama i stoga je neće podržati.
„Ovakvi zakoni predstavljaju ozbiljne rizike po slobodu udruživanja, izražavanja i informisanja – osnovne principe demokratskog društva. Analizirajući ovu inicijativu, nalazimo da bi uvođenje „zakona o stranim agencijama“ moglo narušiti osnovna građanska prava.” „To će otežati rad nevladinih organizacija i nezavisnih medija i stvoriti klimu nepoverenja“, saopštila je stranka.
Mirko Stanić, govoreći u ime opozicione Evropske unije, rekao je da je, ako nekome nije jasno u kom pravcu ZBCG vodi Crnu Goru, sada vrlo jasno i da će prvi na udaru biti „strani agenti nevladinih organizacija“.
„Ovo je naslov koristio njen zvanični lider Aleksandar Vučić dok je bio ministar informisanja i propagande krajem 1990-ih, ciljajući na aktiviste nevladinih organizacija, novinare i opozicione političare. Na sreću, Crna Gora ima veoma čvrst i jak NVO sektor. kojima će Evropska unija dati svu moguću podršku“, rekao je Stanić.
Bosanska stranka (BS), koja je deo vlade, saopštila je da neće podržati nijedno rešenje koje bi bilo u suprotnosti sa konceptom otvorenog i demokratskog društva, koji branimo više od 18 godina.
Kako je rekla europarlamentarka Edina Dešić: „Aktivno uključivanje građana u različite oblasti i procese društvenog života veoma je važno za svako istinski demokratsko društvo, a nevladine organizacije svojim aktivnostima pružaju građanima ovu priliku.
Ona je ocijenila da je svaki pritisak vlasti na nevladin sektor štetan za razvoj demokratije i evropski put Crne Gore.
„Bosanska stranka u potpunosti podržava rad nevladinih organizacija i poziva predstavnike vlasti na više razumijevanja i tolerancije prema različitim mišljenjima i kritikama, jer su to temelji demokratije“, rekao je Dešić.
DFC: Ozbiljna pretnja evropskim integracijama
U opsežnoj analizi koju je objavio Digitalni forenzički centar (DFC) zaključuje se da poziv ZBCG-a na hitno uvođenje zakona o stranim agentima predstavlja ozbiljnu prijetnju evropskim integracijama Crne Gore.
„Ovaj zakon je važno oruđe autokratskih režima za suzbijanje slobode izražavanja i podrivanje demokratije“, rekao je DFC.
Brojne analize i studije koje se bave štetnim uticajem Rusije u Crnoj Gori upozoravaju na djelovanje ruskih i srpskih posrednika, posebno ističući pitanje Zakona o stranim agentima.
Oni su, između ostalog, napomenuli da predstavnici rusko-srpskog uticaja, koji su deo aktuelne skupštinske većine u Crnoj Gori, rade na pomeranju granice. Prateći ustaljenu metodologiju postepenog prilagođavanja crnogorskog društva ranije neprihvatljivim stavovima i nezamislivim rešenjima, pokušavaju da preuzmu inicijativu u cilju suzbijanja organizacija civilnog društva i nezavisnih medija koji promovišu vrednosti koje su u skladu sa njihovim deklarisanim nacionalnim i strateškim ciljevima. u procesu. evropskih i evroatlantskih integracija Crne Gore.
Po uzoru na Rusiju
Zakon o „stranim agentima“ uveden je u Rusiji 2012. Zakon se prvobitno odnosio na nevladine organizacije koje su dobijale sredstva i donacije iz inostranstva.
U decembru 2019, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novi zakon kojim se proširuje pravna definicija ko se može smatrati stranim agentom.
Od 2022. godine ova kvalifikacija će uključivati svakog pojedinca ili grupu koji prima novac iz inostranstva u bilo kom iznosu, bilo od vlada, organizacija ili čak stranih državljana, i koji objavljuje „štampane, audio, audiovizuelne ili druge izveštaje i materijale“.
Zakoni o stranim agentima, po uzoru na zakone Ruske Federacije, su na snazi ili su na čekanju u Kirgistanu, Gruziji, Mađarskoj i Slovačkoj./The Geopost/
Putin obećava da će zaustaviti energetske napade na Ukrajinu, ali Zelenski kaže da Rusija želi da „odloži rat“ 
Šta je povod za proteste u Gruziji, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji? 
Albanija, Kosovo i Hrvatska potpisale trilateralni sporazum o odbrani 
Šormaz: Vučić hoće slabu EU, Rusija će uvek biti podmukli lažov 
NVO Earshot: Zvuk oružja Vortex ring Gun detektovan na snimku protesta u Beogradu 
Može li Tramp bilo šta da učini da Putin prihvati prekid vatre u Ukrajini?