Crna Gora je lagala o zamrzavanju imovine Rusa koje je EU stavila na crnu listu zbog rata u Ukrajini

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Crna Gora, nekada bliski saveznik Moskve, objavila je nakon izvesnog oklevanja da će se pridružiti zapadnim sankcijama protiv Kremlja. Ubrzo nakon toga, Podgorica, članica NATO-a i kandidat za prijem u EU, izjavila je da je zaplenila imovinu Rusa na crnoj listi Brisela.

Odluku su objavili mediji, dospela je na naslovne strane širom regiona Balkana i uključena je u zvanični izveštaj Evropske komisije, najvišeg izvršnog tela EU. Postojao je samo jedan problem: to nije bila istina.

Umesto desetina, Podgorica je zamrznula samo imovinu – stan i magacin – ruskog državljanina pod sankcijama EU, bivšeg separatističkog lidera u istočnoj Ukrajini, saznaje Balkanski servis Radija Slobodna Evropa. Drugi su uključeni greškom.

Moskva na Jadranu

Godinama je Crna Gora – posebno jadranska obala – privlačila bogate Ruse koji žele da ulože deo svoje imovine u nekretnine. Čak ni sada, izgleda da podrška Crne Gore zapadnim sankcijama ne sprečava Ruse da otkupe stanove, vile i druge zgrade u Crnoj Gori.

Prema zemljišnim knjigama za 2022., ruski državljani poseduju oko 19.000 nekretnina u Crnoj Gori, uključujući oligarha Olega Deripasku koji je pod sankcijama Zapada.

U većini slučajeva, identifikacija stvarnih vlasnika je komplikovana, jer se mnoga imovina nalazi na imenima članova porodice ili kompanija, kao u slučaju Deripaske. Međutim, u junu 2022. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić najavio je veliku pobedu Podgorice u obračunu sa sankcionisanim ruskim državljanima koji poseduju imovinu u Crnoj Gori.

“Za 44 nekretnine Zemljišne knjige su donele rešenja kojima se ograničava vlasništvo nad imovinom u Crnoj Gori. To se odnosi na 34 ruska državljana protiv kojih su izrečene sankcije”, rekao je tada Adžić.

Ovaj navodni uspeh uvršten je u godišnji izveštaj Evropske komisije o Crnoj Gori objavljen četiri meseca kasnije.

Međutim, prvobitni entuzijazam nije bio opravdan. Nakon uvida i analize zvaničnih dokumenata, Balkanska služba Radija Slobodna Evropa saznala je da je umesto 34 zamrznuta imovina samo jednog ruskog državljanina pod sankcijama EU u Crnoj Gori. Ostalih 33 nisu bili ni na jednoj sankcionoj listi, ali su slučajno imali imena i prezimena onih koji su bili na sankcionoj listi. Njihova imovina će biti privremeno zamrznuta dok se greška ne prepozna, a zatim ispravi.

U odgovoru na pitanja Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa, Uprava za zemljišne knjige Crne Gore je saopštila da je to bila iskrena greška, bez namere da se obmane, i to uglavnom zbog prvobitne zabune i nepotpunih informacija o tome koji Rusi na crnoj listi EU zapravo imaju imovinu u Crnoj Gori.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je prvobitno najavilo širi obračun protiv sankcionisanih Rusa, nije odgovorilo na zahtev RSE/RL za komentar.

Zemljišna knjiga je u saopštenju navela da je proveravala čitav spisak ruskih državljana koje je tada sankcionisala EU i tražila moguće podudaranje sa Rusima koji su posedovali imovinu u Crnoj Gori. Ovom pretragom pronađene su 34 osobe čija se imena i prezimena podudaraju sa onima na crnoj listi EU.

„Donete su odluke… da se pristup nepokretnostima [u Crnoj Gori] zamrzne jer je procenjeno da postoji rizik da se predmetna nepokretnost proda ili koristi kao zalog za bankarske kredite“, navodi se u saopštenju Uprave zemljišnih knjiga.

Ines Mrdović, aktivistkinja Akcije za socijalna prava, crnogorske nevladine organizacije koja se zalaže za dobro upravljanje, krivi crnogorske institucije.

„Pogrešno je davati EU informacije koje ne odražavaju situaciju na terenu“, rekao je Mrdović za Radio Slobodna Evropa.

Identitet ruskog državljanina čija je imovina efektivno zamrznuta u Crnoj Gori nikada nije objavljen u javnosti. Međutim, zvanični dokumenti u koje je imao uvid Balkanski servis Radija Slobodna Evropa ukazuju na to da se verovatno radilo o Maratu Baširovu, ruskom političkom strategu koji je bio visoki lider u ukrajinskom regionu Lugansk, koji je delimično okupiran od strane separatista koje podržava Rusija.

Baširov ima stan od 33 kvadrata u Bečićima na jadranskoj obali Crne Gore. On je i suvlasnik magacina u istoj zgradi sa još nekoliko lica.

Crnogorski zvaničnici su zabrljali u rešavanju čitavog pitanja, kaže Mrdović, postupajući na način koji nije bio dovoljno transparentan ni prema građanima ni prema evropskim partnerima.

“Dolazimo u situacije da jedan kaže jedno, a drugi drugo. I onda se pitate šta je zapravo ispravno. U svakom slučaju, strašno je da naši evropski partneri ne dobijaju potpune i tačne informacije”, kaže Mrdović.

Orijentacija prema zapadu

Crna Gora je ojačala svoje odnose sa Zapadom poslednjih godina, ulaskom u NATO 2017. i podnošenjem zahteva za članstvo u EU 2008. Kretanje zemlje ka Zapadu razljutilo je Rusiju, njenog tradicionalnog saveznika. Prozapadna vlada je 2016. optužila snage koje podržava Rusija za pokušaj državnog udara uoči parlamentarnih izbora.

Evropski parlament je u oktobru usvojio rezoluciju o Crnoj Gori u kojoj je pozdravio poštovanje sankcija EU protiv Rusije, ali i izrazio zabrinutost zbog velikog broja ruskih državljana, uključujući mnoge oligarhe, koji su se nastanili u Crnoj Gori.

„Pozivamo crnogorske vlasti da obezbede da zemlja ne postane centar za kompanije i pojedince koji žele da zaobiđu sankcije“, navodi se u rezoluciji.

Tokom posete Podgorici 31. oktobra, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Crnu Goru da nastavi sa procesom integracije u Evropsku uniju. „Crna Gora je dugo bila najnaprednija zemlja Zapadnog Balkana na putu ka pristupanju EU i drago mi je što ste odlučni da održite ovu poziciju“, rekla je fon der Lajen nakon razgovora sa predsednikom Jakovom Milatovićem.

Crna Gora je dobila status kandidata za članstvo u EU 2010. godine, ali je završila samo tri od svoja 33 poglavlja o pristupanju – oblasti vlasti u kojima kandidati za članstvo u EU moraju uvesti nove politike i reforme kako bi ispunili standarde bloka.

Delegacija EU u Podgorici nije odgovorila na zahteve Radija Slobodna Evropa za komentar o ovom pitanju.

Freedom House je 2023. godine definisao Crnu Goru kao hibridni režim, a ne kao demokratiju „zbog ustavne krize izazvane novom političkom disfunkcijom, brzom padom dve vlade, neustavnim pokretima koji su opstruisali izborne procese i Ustavni sud, i blokada formiranja nove vlade“./The Geopost/