Četiri stuba ukrajinske pobede od Januša Bugajskog

Ekskluzivno za Geopost: Janusz Bugajski

Dugo očekivana kontraofanziva Ukrajine biće vitalna faza u proterivanju ruskih invazionih snaga sa njene teritorije.

Ali to neće biti dovoljno da se obezbedi dugoročna nezavisnost Ukrajine. Takvo rešenje počiva na četiri stuba – punoj teritorijalnoj kontroli Ukrajine, članstvu Ukrajine u NATO, pozicioniranju NATO trupa, posebno američkih, na ukrajinskoj teritoriji i državnom raspadu Ruske Federacije.

Uz uspešnu kontraofanzivu u narednim nedeljama, momenat rata će se značajno okrenuti u korist Kijeva, i vojno i politički. U vojnom smislu, udar na odbranu Rusije i zauzimanje ključnih strateških terena u oblastima Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja bi podelilo okupirane teritorije, poremetilo bi vitalno logističko snabdevanje ruskih snaga i postavilo teren za oslobođenje Krima.

Politički, veliki napredak Ukrajine će uveriti zapadne saveznike da vojnu pomoć Kijevu ne treba smanjiti. Moskvi bi bilo sve teže da sakrije svoje neuspehe i osloni se na podele u NATO-u kada je Kijev pobeđivao na bojnom polju. A strateški, ukrajinske pobede bi pokazale da je ruska okupacija neodrživa i povećale pritisak na kontrolu Moskve nad Krimom. Ponovno osvajanje poluostrva bi obezbedilo da crnomorske luke Ukrajine budu bezbedne od blokada i poremećaja. To bi takođe ozbiljno narušilo Putinov legitimitet kao uspešnog imperijalnog lidera i ubrzalo borbu za vlast unutar moskovske vladajuće elite.

Drugi stub trajne bezbednosti Ukrajine je članstvo u NATO. Iako je malo verovatno da će samit NATO-a u Viljnusu u julu uputiti poziv za članstvo u Kijevu, trebalo bi da postavi jasan vremenski okvir za članstvo. Ukrajina je očigledno kvalifikovana za članstvo u NATO-u kao rezultat svog direktnog borbenog iskustva protiv Rusije, na šta nijedna druga vojska NATO-a ne može da tvrdi. Ukrajina ima jedinu borbenu snagu za poraz ruske vojske od poraza Moskve u Avganistanu i Čečeniji 1980-ih i 1990-ih. Ukrajinska vojska je takođe uspešno integrisala veliku i raznovrsnu zalihu NATO oružja i stekla neprocenjivo iskustvo kako za budući konvencionalni tako i za informacioni rat.

Treći suštinski stub za konkretizaciju bezbednosti Ukrajine je raspoređivanje NATO trupa na njenoj teritoriji pre i nakon što ona postigne članstvo u NATO. Poljska, Rumunija, Estonija, Letonija i Litvanija imale su koristi od prisustva američkih, britanskih, kanadskih, nemačkih i drugih trupa tokom protekle decenije. Oni omogućavaju zajedničku obuku i interoperabilnost i deluju kao direktno odvraćanje od bilo kakvog ruskog mešanja. O obimu i lokaciji ovog međunarodnog vojnog prisustva NATO-a odlučivaće Kijev i mora biti praćeno snabdevanjem modernog i odlučnog naoružanja kako bi se u potpunosti obeshrabrio svaki budući vojni upad iz Moskve.

Četvrti i najvažniji stub bezbednosti Ukrajine i vitalna garancija za stabilnost čitavog regiona između Severnog ledenog okeana i Kaspijskog mora je sveobuhvatno razbijanje Rusije i raspad lažne „federacije“. Moskvi se ne može dozvoliti da obnovi svoju vojsku i dobije pristup modernoj tehnologiji kako bi ponovo mogla da izvrši napade na svoje susede. Demilitarizacija Rusije biće suštinski element procesa dezintegracije države. Štaviše, međunarodne sankcije se ne mogu ublažiti sve dok optuženi kremaljski ratni zločinci ne budu izvedeni pred lice pravde i dok Moskva ne plati Ukrajini značajnu ratnu odštetu za ubistvo civila i široko rasprostranjeno uništavanje infrastrukture i imovine.

Pobeda i oslobođenje Ukrajine će ubrzati kolaps Ruske Federacije, čije su slabe osnove razotkrivene njenim vojnim neuspesima i strateškom nesposobnošću Kremlja. Pojava novih država će u velikoj meri oslabiti bilo koji ruski entitet koji drži Moskvu svojom prestonicom i pomoći u sprečavanju budućih imperijalnih ratova. Nažalost, zapadni kreatori politike nisu spremni za posledice ruske implozije i ne uspevaju da iskoriste rusku deimperijalizaciju. Oni nastavljaju da razmišljaju o povratku na posthladnoratovski status kvo, u kome se mogu uspostaviti odnosi saradnje sa post-putinovskim režimom koji još uvek kontroliše veštačku imperiju. /Geopost/

Janusz Bugajski je viši saradnik u “Jamestovn Foundation” u DC. Njegova poslednja knjiga je Neuspela država: Vodič za ruski raspad, a njegova predstojeća knjiga je “Pivotal Poland: Europe’s Rising Strategic Player”.  Upravo je obišao Ukrajinu sa prevodom svoje knjige.