Centralna Evropa se bori da izađe iz ruskih snabdevanja energentima

Evropska unija je postavila cilj da okonča sav uvoz ruskih ugljovodonika do 2027. godine. Ali neke zemlje centralne i istočne Evrope se bore da utaže žeđ za naftom i gasom sa istoka.

Uprkos oštrim sankcijama EU koje su uvedene Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ruska nafta i dalje teče u Evropsku uniju, pri čemu je poreklo nafte uglavnom nejasno.

Od sredine oktobra, procenjeno je da je oko 4,47 milijardi evra (4,85 milijardi dolara) fosilnih goriva prilivalo ruskoj ekonomiji svake nedelje, uključujući 350 miliona evra iz EU.

Kupovina gasa iz Rusije i dalje je znatno ispod 150 milijardi kubnih metara (bcm) zabeleženih 2021. godine, ali je ponovo u porastu od kraja 2023.

Evropski komesar za energetiku Kadri Simson nedavno je izrazio „duboku zabrinutost“ zbog ovih povećanja na sastanku Energetskog saveta EU sredinom oktobra: „Moramo ostati na oprezu kako to ne bi postalo strukturni trend“.

Ali neke zemlje članice EU čak i ne pokušavaju da obuzdaju svoju zavisnost.

Visoki troškovi

U centralnoj Evropi, gde je zavisnost od ruskih energenata tradicionalno najveća, Austrija, Mađarska i Slovačka još uvek nabavljaju oko 80 odsto svog gasa iz Rusije.

S obzirom na ovaj visok nivo zavisnosti i poteškoće pri raskidu dugoročnih ugovora, ljudima u regionu je svakako teže da pređu na često skuplje alternative.

Češka (Češka) je to učinila tako što je u velikoj meri prešla na kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) preko Holandije i Nemačke. Međutim, odvikavanje od ruske nafte postalo je teže.

Samsonov ton sugeriše da Brisel postaje nestrpljiv.

„Ne smemo zaboraviti“, rekao je Simson, „da se troškovi odnosa sa Rusijom mogu meriti ne samo cenama gasa, već i životima izgubljenim u Ukrajini.

Politička strategija

U Mađarskoj, međutim, izgleda da je premijer Viktor Orban odlučan da produbi zavisnost svoje zemlje od ruske energije.

Nakon što je Budimpešta već kupila više ruskog gasa od ruske invazije na Ukrajinu, sada se razgovara o daljem povećanju, kako je nedavno najavio ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Sijarto je takođe izjavio da njegova zemlja „nema izbora“ osim da se oslanja na rusku naftu.

Pre osamnaest meseci, EU je Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj odobrila privremena izuzeća od svog embarga na rusku naftu kako bi im omogućila da dogovore alternative, ali Budimpešta je odbacila opcije diversifikacije.

To se uklapa sa Orbanovom navikom da podržava geopolitičke rivale iz EU i NATO-a, a takođe komplikuje napore EU da direktno pomogne Ukrajini.

Ona takođe odražava dugogodišnju domaću strategiju kupovine političke podrške snabdevanjem mađarskih domaćinstava jeftinom energijom, napominje Martin Jirusek, stručnjak za geopolitiku i energetsku bezbednost na češkom Univerzitetu Masarik.

Nacionalističko-populistički slovački premijer Robert Fico takođe smatra da je ruska energija vitalna za njegovu zemlju i da Brisel treba da traži prijateljstvo sa Moskvom, a ne da uvodi sankcije.

Zatvaranje slavine

Međutim, za neke od zemalja koje još uvek izdržavaju, pojavljuje se veliki novi izazov.

Ukrajina upravlja jednim od dva preostala gasovoda kojim se ruski gas prenosi u EU, transportujući 15 milijardi kubnih metara od 25 milijardi kubnih metara koliko je prošle godine ušlo u EU, ali planira da zaustavi protok ako joj ugovor sa Gaspromom istekne na kraju godine.

Čini se da Fico, čija zemlja zarađuje značajan prihod od transporta ovog gasa u Austriju, ima poteškoća da ubedi Kijev da nastavi saradnju sa agresorom.

Prema izveštajima, uključeni, uključujući Kijev, Moskvu i druge zainteresovane države, razmatraju različite scenarije za snabdevanje gasom ukrajinskim gasovodima – koji bi mogli da postanu mete za ruske rakete.

Rusija bi mogla da prodaje gas na svojoj granici, ostavljajući kupcima da sami organizuju tranzit kroz Ukrajinu. Alternativno, Azerbejdžan bi mogao da obezbedi snabdevanje prema sporazumu postignutom sa EU 2022. godine. Međutim, svaki sporazum bi zahtevao saradnju sa Rusijom.

Politička volja

Za Mađarsku, koja se velikim delom snabdeva ruskim gasom koji stiže gasovodom Turski tok koji prolazi ispod Crnog mora, malo bi se promenilo u slučaju obustave snabdevanja. S druge strane, Slovačka i Austrija bi bile prinuđene da deluju.

Međutim, niko od njih verovatno neće biti zabrinut zbog prekida isporuke u januaru. U slučaju nestašice, mogli bi da prisluškuju skladišta EU, za koja Brisel kaže da su popunjena 95 odsto.

Takođe bi trebalo da budu u stanju da organizuju alternativne isporuke. Norveška je trenutno najveći snabdevač EU gasom, dok bi mreže EU takođe omogućile isporuke američkog i severnoafričkog LNG preko terminala u Nemačkoj, Poljskoj i Italiji.

„Cilj da se zaustavi sav ruski uvoz je realan“, rekao je Jirusek za DV. „Sve države EU imaju fizički kapacitet da to urade. Postoje rute za dovođenje neruske nafte i gasa u Mađarsku i Slovačku. Pitanje je samo da li postoji politička volja.

Povećanje pritiska

Neizvesnost oko ukrajinske tranzitne rute pomaže da se izvrši pritisak na protivnike.

Analitičari istraživačkog centra Bruegel primećuju da je verovatno zatvaranje ukrajinskog gasovoda konačno podstaklo Austriju da reaguje, pošto su radovi na infrastrukturi sada počeli.

Ipak, ostaju pitanja o pravnim izazovima povezanim sa raskidom dugoročnog ugovora sa Gazpromom, dok bi izborni uspeh austrijske Partije slobode naklonjene Rusiji mogao da zakomplikuje stvari.

Istovremeno, teškoće sa kojima se suočavaju čak i najčvršći saveznici Ukrajine u regionu naglašavaju koliko je teško odvratiti se od višedecenijskih energetskih tokova sa Istoka.

Uvoz ruske nafte u Češku porastao je ove godine dok je PKN Orlen, poljska državna kompanija koja kontroliše rafinerije u zemlji, tražila profit.

Ipak, Prag je obećao da će odustati od izuzeća od ruske nafte kada se završi izgradnja naftovoda za prevoz nafte iz Italije krajem godine.

Opasan izbor

EU bi sledeće godine mogla da pojača pritisak posle šestomesečne pauze tokom predsedavanja Mađarske Evropskim savetom.

Poljska će u januaru preuzeti rotirajuće predsedništvo, a ukrajinski komesar za sankcije Vladislav Vlasjuk nedavno je izrazio „velike nade“ u mandat svog saveznika na čelu bloka.

Novi paket sankcija, fokusiran prvenstveno na energetski sektor, navodno je u pripremi, iako portparolka Evropske komisije to nije ni potvrdila ni demantovala za DV.

Međutim, komesar Simson je izrazio ljutnju Brisela na zemlje koje zaostaju u svojim naporima – posebno na Mađarsku.

„Ako zemlje članice više vole da nastave da uvoze ruski gas, čak i iznad ugovorenih kapaciteta, ili ako žele da potpišu nove ugovore za nove kapacitete, želim da jasno stavim do znanja: to nije neophodno“, rekla je ona. „To je politički izbor, i to opasan./DW/