Ruska vlada i Centralna banka ublažile su ekonomski uticaj rata protiv Ukrajine i sankcija koje su usledile, ne samo zahvaljujući konzervativnoj fiskalnoj politici poslednjih godina, poput stalnog uravnoteženja budžeta po ceni nafte od 45 dolara po barelu i zadržavanja potrošnje na kratkom povodcu, čak i uz troškove ekonomskog rasta.
Devet meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, ruska ekonomija ide bolje nego što se očekivalo. Predviđeni kolaps je izbegnut, a projektovani pad BDP-a od 8-10% za godinu smanjen je na 3-4%.
Ipak, pre rata predviđen je rast od 3%. Očekuje se da će oporavak u najboljem slučaju početi tek 2024. godine, i to samo u malo verovatnom slučaju da se spoljni faktori ne pogoršaju značajno. Izgleda da Rusiju čeka još jedna izgubljena decenija, a deceniju stagnacije uslediće i decenija regresije.
Ruska vlada i Centralna banka ublažile su ekonomski uticaj rata protiv Ukrajine i sankcija koje su usledile, ne samo zahvaljujući konzervativnoj fiskalnoj politici poslednjih godina, poput stalnog uravnoteženja budžeta po ceni nafte od 45 dolara po barelu i zadržavanja potrošnje na kratkom povodcu, čak i uz troškove ekonomskog rasta.
Pored toga, izvršena je priprema za uvođenje sankcija. Državne kompanije i velike banke sprovele su stres testove, uključujući scenarije u kojima je Rusija bila isključena iz SWIFT. Zapad je prestao da isporučuje određene tehnologije, a korespondentni računi su blokirani, iako druge mere, kao što je zamrzavanje zlatnih i deviznih rezervi, nisu modelovane.
Zbog tradicionalne nespremnosti da prijave probleme, sve ruske vlasti bile su prilično optimistične, a najozbiljnija očekivana sankcija bio je embargo na informacionu tehnologiju i mikročipove: nešto što neće imati neposredan uticaj na većinu sektora.
Zahvaljujući ovim pripremama, efekat sankcija bio je slabiji nego što se predviđalo u kratkom roku, ali se pokazao i dužim. Budžet, podržan u prvih nekoliko meseci prihodima od nafte i gasa, počeo je da opada. Prihodi od ne-nafte pali su u oktobru za 20% godišnje, a skoro sav rast prihoda od nafte i gasa nastao je povećanjem poreza na rudarstvo za “Gasprom”.
Pad industrijske proizvodnje u prvih 10 meseci ove godine pokazao se relativno malim-0,1%. To se, međutim, u velikoj meri pripisuje povećanju vojne potrošnje koja je podstakla rast u sektorima kao što su odeća i metalni proizvodi (uključujući tenkove i rakete), prikrivajući pad u civilnim sektorima kao što su proizvodnja automobila (koja se smanjila za skoro polovinu), obrada drveta i mašinstvo.
Teže je izračunati dugoročne gubitke od ogromnog broja ljudi koji su napustili Rusiju od početka rata, za koje se procenjuje da su između pola miliona i milion ljudi. Nedostatak kvalifikovanog osoblja kao rezultat odliva mozgova vršiće pritisak na tržište rada, povećavajući plate brže od produktivnosti i dovodeći do inflatornih rizika.
Recesija će se verovatno nastaviti jer ruska industrija — čak i vojni sektor — veoma zavisi od uvoza visokotehnološke robe, pretežno sa Zapada. Uvoz tehnologije iz skoro svih zemalja je opao. Kolaps tog uvoza će smanjiti proizvodnju i učiniti je primitivnijom, proces koji je već u toku. Zamena uvoza je sada neophodna u skoro svim sektorima, ali je kao rezultat sankcija ona regresivna, sa dotrajalim komponentama koje se zamenjuju manje naprednim opcijama.
Dobrovoljni odlazak mnogih zapadnih kompanija i potpuni prekid izvoza energije u Evropu nastaviće da sputavaju rusku ekonomiju. Takođe može da računa na malo podrške iznutra.
U atmosferi neizvesnosti, investicije su u opasnosti da budu smanjene. Privatni biznis je već ograničavao ulaganja zbog nepovoljne poslovne klime. Sada su ga rat i sankcije potpuno ubili. Čak i najprodržavni biznis neće ulagati u zaraćenu zemlju u kojoj kompanija u bilo kom trenutku može biti primorana novim porezima ili čak direktno da doprinese ratnim naporima.
Velike investicije od strane države su takođe problematične. Sudeći po usvojenom trogodišnjem budžetu, prioritet vlade je nesumnjivo finansiranje rata. Glavni fokus budžetskih rashoda su sigurnosni sektori, koji će u 2023. godini činiti gotovo trećinu svih troškova. Nasuprot tome, potrošnja na ekonomiju se smanjuje sa 4,5 biliona rubalja u 2022.na 3,5 biliona u 2023. godini. Rekordna četvrtina svih troškova je klasifikovana.
Ukupna potrošnja će u stvari ostati nepromenjena u nominalnom smislu, što znači značajno smanjenje u stvarnom smislu. Potrošnja za ratne napore, međutim, zaštićena je od bilo kakvog pada prihoda, tako da će se troškovi za razvoj ekonomije i proširenje socijalnih programa smanjiti ako je potrebno smanjenje.
Vlada jednostavno ne može priuštiti da investiciona klima bude jedan od njenih prioriteta: fokusirana je na potrebe vojske. Tri stotine hiljada ljudi starosti 22-50 godina već je mobilisano, što je dovelo do smanjenja BDP-a za 0,5%, a pred nama mogu biti novi talasi mobilizacije.
Glavne poteškoće nastaju zbog preusmeravanja ruske proizvodnje na nova tržišta. Kapacitet infrastrukture koja povezuje Rusiju sa Istokom je ograničen: lučki, železnički i cevovodni kapaciteti su već preopterećeni, a stvaranje novih kapaciteta zahteva resurse i tehnologiju.
Snabdevanje robom koja ne podleže sankcijama, čak i prijateljskim državama, sprečava odbijanje međunarodnih kompanija za kontejnerski transport da rade sa Rusijom. Problemi se javljaju ne samo sa isporukom robe, već i sa plaćanjem ili primanjem plaćanja za nju. Transakcije u evrima i dolarima mogu biti blokirane ili dugotrajne. Čak i u “prijateljskim zemljama” banke odbijaju da otvore račune za ruske kompanije i dopisne račune za ruske banke.
Rusija je takođe pod pritiskom da pravi kompromise i ponudi popuste na svoju robu onima koji su još uvek spremni da je kupe: u ovom trenutku, Rusiji su ta tržišta potrebnija nego njima Rusija. Povratak na domaće tržište može pružiti samo delimičnu podršku prerađivačkoj industriji: jednostavno je premala.
Država nije uspela da pomogne poslovanju sistemskim rešenjima samo preduzimanjem svrsishodnih mera, kao što je omogućavanje plaćanja gotovine za spoljnotrgovinske operacije, kako bi se izbeglo korišćenje dolara i evra.
Ruske firme uglavnom pronalaze sopstvene načine prilagođavanja novim uslovima. Ako vlada nastavi da se odupire iskušenju da pribegne državnom planu sa strogim ograničenjima ko šta kome isporučuje, ruska ekonomija će verovatno preživeti i period prilagođavanja će se završiti oko septembra 2023.
Rat protiv Ukrajine smanjio je skromni predratni potencijal ruske ekonomije sa 2-3% na oko 1%. Ekonomski razvoj sada ide unazad i biće potrebno tri do pet godina da se taj pad zaustavi.
Predsednik Vladimir Putin voli da ponavlja da Rusija već ima sve što je potrebno za razvoj. Ali prelazak na rast zasnovan na domaćim resursima zahtevao bi kraj rata u Ukrajini. To bi takođe zahtevalo manje nepredvidljivosti uopšte, povećanu konkurenciju, dekriminalizaciju ekonomskih kršenja i efikasne garancije vlasništva – sve uslove koje i predsednik i vlada dosledno nisu uspeli da obezbede./The Moscow Times/
Srbija: Kineski stub na Balkanu 
Odnosi Rusije sa Kinom i Iranom znače da sukobi neće ostati lokalni, kažu američki vojni zvaničnici 
Sekulović iz Helsinškog odbora: Mit o silovanjima Srpkinja na Kosovu je opasan pseudo-događaj 
Britanski poslanici traže sankcije protiv predsednika Srbije Vučića 
Šta očekivati od predloženih razgovora u Turskoj o ruskom ratu protiv Ukrajine 
Stotine ukrajinskih kuća na Krimu zaplenjene kao ruska imovina