Bugajski za The Geopost: Srbija i Rusija traže sukob na Balkanu, NATO da se pripremi za njihov poraz

NATO uspostavlja „vojni Šengen“ širom Evrope kako bi olakšao slobodno kretanje trupa i resursa Alijanse preko granica usred pretnje oružanog sukoba iz Beograda i Moskve na Zapadnom Balkanu, navodi u komentaru za The Geopost, stručnjak za pitanja Zapadnog Balkana, Januš Bugajski.

Prema Bugajskom, Balkan se sve više prepoznaje kao strateški važan u rastućem sukobu sa Rusijom i deo je procesa planiranja NATO-a protiv novih pretnji.

„Planirano pojačanje NATO-a u regionu deo su šireg napora da se odvrati i odbije svaka vojna pretnja od Rusije i njenog ‘mlađeg srpskog brata’… Ako Srbija traži vojni sukob u regionu, NATO mora da se pripremi da osujeti pretnju i porazi snage Beograda još ubedljivije nego kada je oslobođeno Kosovo 1999. godine“, piše on. /The Geopost/

NATO SE SPREMA ZA SRPSKO-RUSKU PRETNJU

Januš Bugajski, 10.03.2024

Nakon godina poricanja i oklevanja, rukovodstvo SAD i NATO-a se konačno budi pred pretnjom oružanog sukoba koja dolazi iz Beograda i Moskve na Zapadnom Balkanu. Planirano pojačanje NATO-a u regionu deo su šireg napora da se odvrati i odbrani od bilo kakve vojne pretnje Rusije i njenog srpskog „malog brata“.

Nedavna blokada američkog Kongresa o pružanju veće vojne pomoći Ukrajini ubedila je nekoliko članica NATO-a da se moraju pripremiti za direktniji rat sa Rusijom. Ministri odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Poljske, Norveške i nekoliko drugih saveznika rade na izradi planova za vanredne situacije za eskalaciju sukoba. Njihova upozorenja skreću pažnju na činjenicu da je bez SAD Evropa trenutno vojno nespremna i loše opremljena.

Paradoksalno, zbog neaktivnosti američkog Kongresa poslednjih nedelja, Evropa postaje smrtno ozbiljna po pitanju sopstvene odbrane. Nekoliko zemalja NATO-a ponovo se obavezalo na povećanje izdataka za odbranu, proizvodnju oružja i vojnu pomoć Kijevu. Sa 4% svog BDP-a, potrošnja Poljske za odbranu sada je veća od potrošnje SAD i svih drugih zemalja NATO-a. Pored toga, Francuska počinje da preuzima jaču lidersku ulogu, a predsednik Emanuel Makron najavio je planove za raspoređivanje trupa u Ukrajinu i pripremu za „konflikt visokog intenziteta u Evropi“.Ostale zemlje Centralno-istočne Evrope i Skandinavije izrazile su podršku predlogu Makrona.

Balkan se sve više prepoznaje kao strateški važan u rastućem sukobu sa Rusijom i deo je NATO-ovog procesa planiranja protiv novih pretnji. Obnova NATO-a uključuje nekoliko komponenti, uključujući zvanično ponovno otvaranje albanske vazdušne baze Kučova, koja treba da postane moderno čvorište za vazdušne operacije alijanse na poluostrvu. Takođe će podržati albansku logistiku, vazdušne operacije, obuku i vežbe, i vršiće moć na susedne zemlje NATO-a, kao i na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.

Prema rečima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, NATO takođe planira trajno povećanje trupa na Zapadnom Balkanu. Misija KFOR-a na Kosovu trenutno uključuje preko 4.500 vojnika iz 27 zemalja. Nakon oružanog napada srpskih milicija na severu Kosova prošlog septembra, stotine dodatnih snaga raspoređene su u zemlju iz Ujedinjenog Kraljevstva i Rumunije. U to vreme, američki obaveštajci su takođe izvestili da se srpske snage, uključujući naprednu artiljeriju, tenkove i mehanizovane pešadijske jedinice, gomilaju duž granica Kosova i izgleda da su spremne za invaziju. Iako je ova neposredna pretnja uklonjena, u Vašingtonu postoji malo poverenja u buduće namere Beograda.

Sledeći korak NATO-a biće trajno povećanje broja svojih multinacionalnih snaga u regionu kako bi se sprečila buduća eskalacija Beograda ili oružane provokacije agenata ili opunomoćenika Moskve. Dodatni bataljon rezervnih snaga stavlja u stanje visoke pripravnosti kako bi i oni mogli da budu raspoređeni ako je potrebno, a nivo pretnje ostaje visok tokom rusko-ukrajinskog rata.

Pored zaštite Kosova, NATO je takođe povećao svoju posvećenost odbrani teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i eliminisanju ruskog stranog mešanja. Stoltenberg se jasno izjasnio protiv „secesionističke i retorike podele“ koju podržava Kremlj u Banjaluci, a koja ima za cilj da destabilizuje region i odvrati pažnju sveta od invazije Moskve na Ukrajinu. Stoltenberg je takođe kritikovao srpski entitet zbog blokiranja aplikacije Sarajeva za članstvo u NATO, što Rusija oštro odbija. Ulazak Bosne i Hercegovine i Kosova u NATO u narednim godinama povećaće bezbednost u regionu i omogućiti obema zemljama da izgrade moderne vojne snage za odbranu od srpskog ekspanzionizma. Vojne pretnje Beograda Prištini daju podsticaj za bolje naoružavanje kosovskih bezbednosnih snaga i njihovo transformisanje u vojsku sposobnu za NATO. Nedavno odobrenje američkog Stejt departmenta za prodaju 246 projektila Javelin Kosovu omogućiće Prištini da odbrani svoju nezavisnost i teritorijalni integritet, a uskoro će uslediti i nova oprema.

Da bi poboljšao svoju spremnost za borbu protiv Rusije i njenih saveznika i zastupnika, NATO takođe stvara „vojni Šengen“ širom Evrope kako bi olakšao slobodno kretanje trupa i resursa alijanse preko granica. Time se prevazilaze nacionalni propisi i birokratske prepreke koje ograničavaju vojnu mobilnost i ugrožavaju vreme odgovora alijanse u slučaju krize. Nekoliko balkanskih vlada pozvalo je na njihovo uključivanje u „vojni Šengen“. Ukoliko Srbija traži vojni sukob u regionu, NATO mora da se pripremi da osujeti tu pretnju i porazi snage Beograda još temeljnije nego što je to bio slučaj prilikom oslobođenja Kosova 1999. godine.

Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu. Njegova najnovija knjiga je Failed State: A Guide to Russia’s Rupture. Njegova predstojeća knjiga nosi naslov Pivotal Poland: Europe’s Rising Strategic Player.