Bugajski za The Geopost: Da li će se Evropa braniti?

Januš Bugajski

Drugo predsedavanje Donalda Trampa testiraće spremnost Evrope da se odbrani od rastuće ruske pretnje. Dok je Tramp zapretio da će smanjiti podršku NATO-u i povući preostale američke snage iz Nemačke, nekoliko velikih evropskih država i dalje je očigledno nespremno za novu eru neizvesnosti.

Tokom svog prvog predsedavanja, Tramp je kritikovao saveznike u NATO-u jer nisu ispunili smernice za potrošnju na odbranu od 2% BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). Nakon Trampovog izbora, nekoliko njegovih savetnika za bezbednost nastavlja da se žali na neadekvatnu evropsku potrošnju na odbranu i vojnu podršku Ukrajini. Ovo nije „proruska“ politika, kako tvrde neki populistički političari u Evropi. Zaista, Trampovi verovatni izabranici u Stejt departmentu, Savetu za nacionalnu bezbednost i Pentagonu zauzeće tvrđi stav prema Rusiji od onih njihovih Bajdenovih prethodnika. Oni su dobro svesni pretnje od Rusije, ali smatraju da veći deo tereta odbrane mora pasti na Evropu.

Zajednička potrošnja NATO-a na odbranu dostići će oko 1,47 biliona dolara 2024. godine, što je najveći iznos koji su članice zajedno potrošile na odbranu, pri čemu će SAD doprineti oko 16% godišnjeg budžeta NATO-a. Evropski NATO troši više na odbranu nego prethodnih godina. Njihova potrošnja za odbranu porasla je za 19% 2024. godine, nakon što je već porasla za 9% 2023. godine. Međutim, veliki deo ove potrošnje ne ide za odbrambenu industriju, proizvodnju novih sistema naoružanja, granata i municije i proširenje oružanih snaga.

Smernice NATO-a navode da najmanje 20% godišnjih izdataka za odbranu treba trošiti na vojnu opremu. Samo nekoliko zemalja ispunjava ovaj cilj, a pre svega Poljska, gde je više od 50% sredstava za odbranu namenjeno modernizaciji oružanih snaga. Zemlje poput Španije, Nemačke, Francuske, Italije i Mađarske jedva ispunjavaju NATO standarde i nisu spremne da brane svoje saveznike. Nije iznenađujuće da države na prvoj liniji, poput Poljske i tri baltičke zemlje Litvanije, Letonije i Estonije, koje premašuju smernice NATO-a o potrošnji, imaju malo poverenja u saveznike koji se kriju pod američkim bezbednosnim kišobranom. Neki stručnjaci za bezbednost pozivaće Trampa da pozicionira američke trupe koje su trenutno stacionirane u Nemačkoj u zemlje koje su spremne da troše i bore se za Alijansu.

Nedostatak ulaganja u evropsku odbrambenu industriju naglašava da je veći deo kontinenta živeo u utopijskoj iluziji i da nije uspeo da razume pretnju koju predstavlja novi ruski imperijalizam. Ovo će ući u istoriju kao očigledan neuspeh akademika, istraživačkih centara, stručnjaka za politiku i političkih lidera u većem delu zapadne Evrope. Uprkos dva svetska rata koja su besnela prvenstveno u Evropi, čini se da lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije nisu svesni opasnosti sa kojima se kontinent još uvek suočava. I po svoj prilici, Evropa će ponovo moliti Ameriku da joj pritekne u pomoć ako Rusija proglasi pobedu u Ukrajini i ponovo se naoruža za novi rat.

Evropski NATO, a ne EU, treba da razvije efikasnu odbrambenu politiku. Ako EU pokuša da duplira NATO, to će oslabiti obe organizacije. Evropski NATO uključuje ključne saveznike koji nisu u uniji, ali će igrati ključnu ulogu u njegovoj bezbednosti – posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, Tursku i Norvešku. Rat Rusije protiv Ukrajine istakao je neadekvatnost evropske odbrambene industrije i loše stanje nekoliko armija na kontinentu. Ipak, evropske zemlje mogu sebi priuštiti povećanje izdataka za odbranu i ulaganja u masovnu proizvodnju novog oružja. BDP celokupne ekonomije EU u 2024. procenjen je na 19,4 triliona dolara – oko šestine globalne ekonomije. A evropski budžet je deset puta veći od ruskog. Ako je adekvatno naoružana, Evropa je u potpunosti sposobna da odbrani svoj istočni front tako što će značajno povećati proizvodnju oružja i veličinu svojih oružanih snaga.

U svetlu Trampovog izbora, Poljska sada planira da stvori savez u Evropi koji će bolje braniti istočni front i efikasnije podržavati Ukrajinu. Premijer Donald Tusk je istakao da će Varšava intenzivirati saradnju sa zemljama koje dele stav Poljske o ruskoj pretnji i da neće dozvoliti da Ukrajina bude oslabljena ili predata. Ovaj odbrambeni savez će verovatno uključiti Ujedinjeno Kraljevstvo, nordijske zemlje i baltičke države. Paradoksalno, ovakva inicijativa će biti dobro prihvaćena i podržana od Trampove administracije jer pokazuje da bar deo Evrope preuzima odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Janusz Bugajski is a Senior Fellow at the Jamestown Foundation in Washington DC and author of two new books: Pivotal Poland: Europe’s Rising Power and Failed State: A Guide to Russia’s Rupture