Brodovi, morski dronovi i veštačka inteligencija: Kako NATO jača zaštitu kritičnih baltičkih podmorskih kablova

Na božićno jutro, estonski operateri električne mreže doživeli su neželjeno iznenađenje: strujni kabl Estlink 2 koji ih povezuje sa Finskom je otkazao.

Zbog nestanka, ostao je u funkciji samo kabl Estlink 1, čime je dotok električne energije u Estoniju smanjen za skoro dve trećine.

Zbog rezervnog kapaciteta, prekid je imao mali uticaj na usluge. Međutim, to je izazvalo strahove da će cene energije porasti dok kabl nije u upotrebi – verovatno mesecima.

Sledećeg dana, finski zvaničnici su ukrcali i zadržali Igl S, tanker pod zastavom Kukovih ostrva koji je navodno prevozio naftu iz Rusije u Tursku. Prema finskim zvaničnicima, brod je pregazio sajlu i očigledno povukao sidro u tom procesu.

Kako je estonski ministar odbrane Hano Pevkur naglasio u intervjuu za Si-En-En u Talinu prošle nedelje, ovo nije bio prvi navodni „hibridni napad” u poslednjih nekoliko meseci koristeći isti način rada. Međutim, on je priznao da neki veruju da je to bio nesretan slučaj.

Ali to je trebalo da bude najznačajnije.

Reagovao je NATO, koji je već pratio incidente sa navodno presečenim kablovima. U roku od tri nedelje, alijansa je pokrenula koordiniranu grupu ratnih brodova kako bi sprečila takve sumnjive napade.

Najavljujući novu misiju nadzora i odvraćanja, nazvanu Baltic Sentri, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte rekao je da je „veoma zabrinut” zbog „rastuće pretnje našoj kritičnoj podvodnoj infrastrukturi”.

Iako je NATO već pojačao patrole u Baltičkom moru i intenzivirao saradnju sa nacionalnim policijama i graničnim stražama dotičnih zemalja, incident 25. decembra bio je samo poslednji u nizu sumnjivih napada na kritičnu infrastrukturu“, objašnjava Evropska unija.

Rusija negira bilo kakvu ulogu u šteti. Pevkur, međutim, ne veruje u to i za incident okrivljuje brodove koji podržavaju sankcije Rusije, takozvanu „flotu u senci“ ostarelih tankera optuženih da su zaobišli zapadna ograničenja u prodaji ruske nafte.

„Prihvatamo to kakvo jeste i znamo da ovi brodovi, kada govorimo o floti u senci, predstavljaju pretnju, ne samo sa bezbednosne tačke gledišta, već pre svega sa stanovišta životne sredine“, rekao je Pevkur. .

Ovaj otvoreni skepticizam već dele mnogi u Baltičkom Sentriju.

Švedski tužioci potvrdili su u nedelju da su zaplenili brod pod sumnjom da je izvršio sabotažu nakon što je oštećen komunikacioni kabl koji je prolazio ispod Baltičkog mora između Švedske i Letonije.

Sumnja u ruske veze

Ispod Baltičkog mora nalazi se na desetine ranjivih kablova za internet i struju, od kojih je većina nezaštićena položena na morsko dno. Prema Ruteu, više od 95% svetskog internet saobraćaja prenosi se podmorskim kablovima, sa oko 1,3 miliona kilometara ovih kablova koji osiguravaju oko 10 biliona dolara međunarodne trgovine svakog dana.

Popravke mogu biti skupe, a oštećenja mogu potrajati mesecima da se poprave. Iako podmorske mreže često imaju ugrađene redundanse, usaglašeni napad bi mogao paralizovati komunikacione mreže mnogih zemalja, ugroziti rad bolnica, policijske operacije i još mnogo toga.

Čak i mali prekidi mogli bi da dovedu do toga da desetine hiljada ljudi ne budu u mogućnosti da gledaju svoje omiljene emisije i filmove i utiču na kupovinu na mreži i kućnu dostavu.

U životu koji zavisi od interneta stvari, brodsko sidro koje se vuče stotinama milja daleko može vam pokvariti ceo dan.

Samo prošle nedelje, prema britanskom ministarstvu odbrane, britanska mornarica je bila prinuđena da prati ruski špijunski brod kroz uski Lamanš „nakon što je proveo nedelje lutajući kritičnom podvodnom infrastrukturom u britanskim vodama“.

Samo dan ranije, Ujedinjeno Kraljevstvo je najavilo da će poslati hidroavione za učešće u operaciji Baltic Sentri, zajedno sa brodovima iz Nemačke, Holandije i Švedske.

Francuska takođe ima lovca na mine u radnoj grupi, CMT Croik du Sud.

Sa kombinovanim resursima ratnih brodova, veštačke inteligencije, podataka o praćenju visoke tehnologije i stelt borbenih aviona F-35 koji su im na raspolaganju, Markusen je rekao da će vreme odgovora na sumnjivo ponašanje biti „unutar pola sata ili sat“ – što je daleko od 17 sati koliko je brod osumnjičen za sabotažu ležao na sidru prošle godine.

Ali sa brzinom i snagom ove nove operacije dolazi opasnost, kaže Markussen. „To je osetljiva oblast u kojoj moramo da razmotrimo da li se krećemo u nešto što može postati veoma ružno – a pod tim mislim na rat.

Nije tako lako okriviti Rusiju, kaže on. „Teško je pripisati krivicu“, objašnjava on, dodajući: „Dokaz, pušački pištolj… To je veoma, veoma teško“.

Pevkur, estonski ministar odbrane, čija zemlja ima istorijski strah od Rusije i na ivici je odvajanja od zajedničke energetske mreže sa svojim daleko većim istočnim susedom, takođe je oprezan kada je u pitanju pripisivanje krivice. „Moramo da se pridržavamo pravila, a takođe i zakona, jer to je upravo ono što Putin želi“, kaže on, ukazujući na potrebu stvaranja vodonepropusnog slučaja kako bi se sprečilo da Rusija iskoristi bilo kakve sumnje ili rupe.

Ipak, kaže da „nije iznenađenje“ da su kablovi presečeni u ovom trenutku i na tako dvosmislen način. Rusija je, kaže, u formi. „Sve vreme su koristili civilne brodove. Dakle, videli smo da su njihovi obaveštajni brodovi označeni kao civilni, recimo (za) akademske svrhe ili bilo šta drugo. Dakle, za nas ovo nije iznenađenje.” Kremlj je u prošlosti negirao navode da koristi civilne brodove za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Pevkur vidi presecanje kablova kao ekspanziju rata u Ukrajini i kaže da Putin želi da se Zapad „ne bavi Ukrajinom i (umesto) našim sopstvenim problemima“.

Morski dronovi istražuju mutne dubine

Na moru, kraj njegove obale, posada nemačkog minolovca FGS Dateln je na čelu Baltičke straže.

Možda više nego bilo koja druga posada i brod Baltičke straže, oni prelaze sa borbenih metoda iz starog rata na veštine za pobedu u hibridnom ratu. Minolovac je sa borbe protiv morskih mina prešao na otkrivanje oštećenja podmorskih kablova.

Nekoliko metara iznad ledene vode, na otvorenoj palubi u zadnjem delu ostarelog ratnog broda, naslagana je garnitura dronova Crvenog mora. Svaki od njih je dugačak oko 2,4 metra, pokreću ga četiri vitka potisnika i tri mornara moraju pažljivo da manevrišu iznad vode pre nego što ga poslednji metar ispuste u more.

Povezan je sa brodom preko tankog narandžastog kabla namotanog na bubanj koji se pokreće i prenosi slike sa mutnog morskog dna.

Ono što operateri dronova vide pod vodom, mnogo pre nego što su ekipe za popravku pozvane da poprave oštećeni kabl, mogao bi biti okidač koji pokreće diplomatiju na akciju od koje se Markusen plaši.

Ako se pronađu neoborivi dokazi ruskih nedela, NATO će biti korak bliže porazu svog protivnika./CNN/