Britanci alarmiraju Putinove namere na Balkanu, privatno kažu da postoje dokazi o umešanosti Srbije u Banjsku

U Prištini, Beogradu i Sarajevu zvone zvona za uzbunu.

Dok je pažnja Evrope usmerena na Ukrajinu, tenzije na Zapadnom Balkanu su proključale. Lideri u regionu – i UK – strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iskoristi priliku da dalje iskoristi greške u bivšoj Jugoslaviji.

Najviši zvaničnici britanske vlade opisali su Zapadni Balkan kao „sledeću tačku žarišta“ – a kako situacija sada postaje sve nestabilnija, Velika Britanija se zalaže za pridruživanje svih šest država u regionu EU kako bi sprečila ruski uticaj.

„S obzirom na rat u Evropi i dugu intervenciju Rusije u regionu, bilo bi glupo skrenuti pogled sa Zapadnog Balkana, gde još uvek postoje problemi iz prošlosti koji nisu prevaziđeni“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi za POLITICO tokom prošlonedeljne posete regionu, prenosi Klankosova.tv.

„Putinov interes je da održi region destabilizovanim. On ima interes da zemlje Zapadnog Balkana održi u nemirima, destabilizuje njihovo stanovništvo i vodi sajber i hibridne ratove.“

Svih šest država Zapadnog Balkana teže članstvu u EU. Ovo je dugotrajan proces u kome geopolitika može biti jednako važna kao i ispunjavanje zadataka prilagođavanja. Oni se suočavaju sa značajnim izazovima kako u zemlji tako iu odnosima sa susedima. Bosna i Hercegovina je, na primer, uronjena u krizu jer je lider bosanskih Srba Milorad Dodik izbegao hapšenje zbog svoje separatističke politike. Srbija optužuje Kosovo za represiju nad srpskom manjinom, dok Kosovo krivi Srbiju za nasilje na svojoj teritoriji.

Eksperti za spoljnu politiku i ministri spoljnih poslova strahuju da bi Kremlj mogao da pokuša da iskoristi duboke etničke i verske tenzije kako bi podstakao dalje nemire na Balkanu, konsolidovao ruske interese i stvorio još problema u dvorištu EU.

„Oni sada moraju da krenu napred ili će nastaviti da budu igralište za Rusiju“, rekao je za POLITICO jedan britanski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da javno raspravlja o ovim stvarima. Trenutno postoji „prilično mali prozor mogućnosti“ u kojem balkanske države ne bi trebalo da „sede u ćošku“ pre nego što Brisel bude oteo ulazak Ukrajine, rekli su oni.

„Ovde je paradoks živ“

Lami je uveren da je Srbija – uprkos svom demokratskom nazadovanju, bliskosti Rusiji i stalnom odbijanju da prizna Kosovo – ozbiljna u pogledu pridruživanja EU. Zemlja je započela ovaj proces još 2009. godine.

„Ali postoje različiti pogledi na to kako doći do toga i koliko brzo i koliko ozbiljno“, rekao je Lami tokom intervjua u glavnom gradu Srbije Beogradu. I postoji alternativna vizija, a ova je mračnija. To liči na oligarhiju, korupciju i jaku državnu kontrolu, više na policijsku državu. Ova vizija takođe postoji, a ove stvari su kontroverzne u ovom delu sveta.

Najveće prepreke koje Srbija mora da savlada na putu ka bloku jasno su vidljive na beogradskim ulicama. Sve autoritarnija vlast pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je nedavno dočekao Dodika raširenih ruku, je na ozbiljnom testu talasom protesta neviđenih razmera u Srbiji, prenosi Klankosova.tv.

Stotine hiljada demonstriralo protiv korupcije u vladi. Demonstracije u organizaciji studenata bile su usmerene protiv urušavanja betonske nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je u novembru poginulo 16 ljudi. Oni nastavljaju da svakodnevno blokiraju ulice.

Oni su čak proširili svoje proteste na planiranu zgradu zeta američkog predsednika Donalda Trampa, Džareda Kušnera. Hotelski kompleks biće izgrađen na mestu bombardovanom bivšem jugoslovenskom Ministarstvu odbrane, spomeniku vazdušnim napadima NATO-a koji su okončali rat na Kosovu 1999. godine. Studenti ovaj plan povezuju sa drugim poslovima sa nekretninama, za koje kažu da su korumpirani. Mnogi ljudi u zemlji su takođe zgroženi pohlepom porodice Tramp za profitom u zemlji razorenoj kampanjom bombardovanja pod vođstvom Vašingtona.

Lami je za POLITICO rekao: „Mi stojimo uz narod“, pre nego što se osvrnuo na pitanje protesta i navoda o upotrebi zvučnog oružja tokom sastanka sa Vučićem u njegovoj predsedničkoj palati. Britanski ministar spoljnih poslova je bio tamo da potpiše niz sporazuma sa dvostrukim ciljem suzbijanja ilegalnih migracija i približavanja Srbije Zapadu.

Ali, saopštenje u medijima pokazalo je da Vučić, dugogodišnji populista koji je više od decenije na čelu srpske politike, nije baš dočekao izazov. „Ne bi mi palo ni na pamet da komentarišem proteste i demonstracije u Velikoj Britaniji, pošto poštujem suverenitet Velike Britanije“, rekao je on strogo kontrolisanim srpskim medijima.

Vučić je takođe negirao da je nad demonstrantima korišćeno nasilje ili akustičko oružje i snažno je stao u odbranu Dodika nakon što su Lamijeve izjave medijima ukazali na njegovo „neustavno“ delovanje. (Vlada Srbije nije odgovorila na zahteve za intervjue).

Nijedna zastava EU se ne vijori tokom protesta. Studenti imaju utisak da Brisel zatvara oči pred besomučnom korupcijom koju sami osuđuju, dok EU pokušava da privuče Vučića i proizvođačima baterija za električna vozila omogući pristup nalazištima litijuma u Srbiji.

Za razliku od drugih balkanskih zemalja, podrška Srbije članstvu u EU ne izgleda ogromna, a podrška Rusiji je i dalje rasprostranjena. Proces bi mogao postati još teži ako zemlja mora da prizna Kosovo kao preduslov za članstvo. Grafiti sa natpisom „Kosovo je Srbija“ mogu se naći širom Beograda. Sa centralnog republičkog trga vidi se poricanje genocida nad preko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine. Uobičajeni su i slogani „F*** NATO, f*** the EU“, prenosi Klankosova.tv.

Srbija je prećutno dozvolila da njena municija stigne do Ukrajine, ali je jedna od dve evropske zemlje koja ne uvodi sankcije Rusiji. Njeno rukovodstvo je za članstvo u EU, ali i održava bliske odnose sa Moskvom i Kinom, sa kojima je Beograd produbio ekonomske i vojne veze. „Ovde je paradoks živ“, rekao je Lami.

Lamijeva poseta regionu počela je u glavnom gradu Kosova, Prištini, gde njegova dobrodošlica nije mogla biti toplija. Velika Britanija, SAD i NATO se tamo najviše poštuju zbog toga što su pritekli u pomoć Kosovu u ratu sa Srbijom. Generacija dece koja se zovu Tonibler, Klinton ili Medlin po zapadnim šefovima država koji su pomogli zemlji da stekne nezavisnost sada je u dvadesetim godinama.

U intervjuu za POLITICO u svom kabinetu, kosovska predsednica Vjosa Osmani, energična 40-godišnjakinja koja je na čelnoj funkciji od 2021. godine, sasvim jasno daje do znanja da nije sve dobro u odnosima sa Srbijom, koju ona naziva svojim „ludim hegemonističkim susedom“.

Nedavne krize uključuju opsadu srpskog pravoslavnog manastira u selu Banjska na severu Kosova 2023. godine od strane naoružanih ljudi u oklopnim vozilima. Policajac i trojica srpskih napadača poginuli su u ozbiljnom sukobu za koji Kosovo okrivljuje Srbiju, ali Beograd to negira.

U decembru prošle godine došlo je do eksplozije koja je oštetila dovod struje i vode na veliki kanal. Kosovo je ovo opisalo kao „teroristički napad“. Srbija je negirala umešanost i tvrdila da je incident poslužio kao izgovor za oštriju akciju protiv Srba na Kosovu.

Vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti, koji optužuje Beograd da ugnjetava Srbe u njegovoj zemlji, već dugo upozorava na stvarnu „pretnju novog rata”, ukazujući na pojačanu saradnju Srbije sa, kako Osmani naziva „trouglom zla” – Rusijom, Kinom i Iranom. Vučić je takođe više puta ponavljao znake novog sukoba u regionu, tvrdeći da se Kosovo nepravedno odnosi prema srpskoj zajednici.

Trupe predvođene NATO-om iz 29 zemalja kao deo KFOR-a su ključne za održavanje krhkog mira. POLITICO je bio u svojoj bazi u Kamp Film Sitiju, dok su britanski vojnici rekli Lamiju da su uvereni da Rusija podržava srpske aktivnosti na Kosovu, uključujući i obaveštajne operacije. Ovu ocenu potvrdio je i visoki zvaničnik u Prištini. Prema Klankosova.tv, vojnici takođe prate političke skupove i izbore, kao i ključnu infrastrukturu nakon eksplozije kanala Ibar-Lepenac.

Osmani tvrdi da se Srbija mešala u nedavne parlamentarne izbore na Kosovu; da je „Srpski humanitarni centar“ na granici sa Kosovom u stvari „ruski špijunski centar“; i da je Moskva utrostručila količinu novca potrošenog na dezinformacije na Zapadnom Balkanu od invazije na Ukrajinu.

Ona naglašava da je Amerika pouzdan saveznik pod Trampom, ali upozorava da bi Balkan mogao biti „plodno tlo“ za „izbijanje“ ovog sukoba ako Putin izađe ohrabren mirovnim pregovorima sa Ukrajinom predvođenim SAD.

„Ako ove autokrate koje žele da se destabilizuju mogu da rade šta žele, situacija u ovom regionu bi mogla da eskalira veoma, veoma brzo“, kaže ona. Prevencija i odvraćanje su stoga od suštinske važnosti i ne smemo dozvoliti Putinu da ide po svom. Vučić se predugo ljuljao na Putinovu melodiju. Vreme je da odluči kuda želi da vodi svoju zemlju.

Lami je putovao u region sa Karen Pirs, nedavno imenovanim specijalnim izaslanikom Velike Britanije za zapadni Balkan. Pirsova je do februara bila britanski ambasador u Vašingtonu, gde je dobila visoke pohvale za rad sa Bajdenovom i Trampovom administracijom. Ona ima dugu istoriju u regionu i njeno imenovanje se smatra potvrdom „koliko ozbiljno Velika Britanija shvata Balkan“, rekao je jedan evropski diplomata.

Na Osmanovom sastanku sa Lamijem, predsednik ga je pozvao da potpiše ekonomski i bezbednosni sporazum koji bi uključivao bilateralnu kupovinu oružja i više zajedničkih operacija između njihovih snaga. Ona je za POLITICO takođe rekla da je „zvanično izrazila” spremnost svoje zemlje da se pridruži mirovnim snagama koje Britanija i Francuska pokušavaju da uspostave za Ukrajinu. Međutim, ona je ovo uslovila potpisivanjem sporazuma koji je želela Ujedinjeno Kraljevstvo.

Predsednica je osudila „aktivnu politiku smirivanja” neodređenih partija u EU, koje su nastavile da šalju novac Srbiji uprkos tenzijama. Kosovo je zvanično podnelo zahtev za pridruživanje Uniji 2022. godine, ali ga pet država članica još uvek ne priznaje i, kao i Srbiji, rečeno mu je da mora da učini više na normalizaciji odnosa.

Ona je rekla da bi Lemi trebalo da kaže Vučiću bez sumnje da „prestane da napada svoje komšije“, iako je on u intervjuu za POLITICO odbio da ga okrivi za opsadu Banjske. (Politiko u četiri oka prenosi da su britanski zvaničnici priznali da postoje dokazi o umešanosti Srbije), prenosi Klankosova.tv.

„Razvija se polako“

U Bosni i Hercegovini, Dodik, kontroverzni predsednik države koju predvode Srbi, osuđen je na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije zbog prkošenja uputstvima međunarodnog mirovnog izaslanika. Njegova pozicija je stvorena da spreči da region sklizne u rat. Od tada je izbegao nalog za hapšenje širom zemlje i Vučić ga je dočekao u Srbiji, a u Moskvi Putin.

Sjedinjene Države i Britanija su to podržale poslednjih godina, ali ima i glasova koji žele da idu dalje, poput Arminke Helić, izbeglice iz jugoslovenskih ratova koja je sada članica britanskog Doma lordova.

„Uveli smo određene sankcije, ali one nisu razorne“, rekao je bivši spoljnopolitički savetnik britanske vlade. Takođe je vodila kampanju da britanski ministri pošalju trupe u mirovnu misiju EU u Bosni i Hercegovini.

Lami ne isključuje mogućnost novih sankcija Dodiku i odbija da komentariše takve mere. On samo kaže da se „one uvek kontrolišu“.

Kao jedan od scenarija, Helić predviđa da bi Dodik mogao da ubedi Trampa da prizna nezavisnost svog regiona u Bosni i Hercegovini tako što će se pozicionirati kao „desno krilo desnice” i predstavljati se kao žrtva „ogromne levičarske zavere”.

U jednom zadimljenom baru u Beogradu, Helena Ivanov, istraživač u istraživačkom centru Henri Jackson Society, upozorila je da EU ne može sebi priuštiti gubitak Srbije s obzirom na geopolitičke okolnosti. To bi moglo da izazove talas problema u celom regionu, tvrdi ona.

“Ako se osvrnete na vreme Jugoslavije: da su ljudi obraćali više pažnje na ono što se ovde dešavalo 1980-ih, mislim da bi stvari mogle biti sasvim drugačije. Mislim da se Zapad malo prekasno probudio u stvarnosti onoga što se dešavalo u Jugoslaviji”, rekla je ona.

“I pitam se da li bi nešto slično moglo da se desi sada. Ne da govorimo o istom ishodu – kao što je početak rata, ne – ali se budimo sa stvarnošću da su uticaji Rusije i Kine toliko duboko ukorenjeni u ovoj zemlji da je malo prekasno.”

Helić se slaže da Zapad poklanja premalo pažnje i to pripisuje postepenom zadiranju Rusije u region, prenosi Klankosova.tv.

“To je kao bolest jer se razvija polako i nevidljivo. To nije posekotina, to je kao infekcija i zarazna bolest koja polako gori”, rekla je ona.

Postoji uticaj državnih medija kao što su Russia Today i Sputnjik, kao i Ruske pravoslavne crkve povezane s Kremljem. Kampanje dezinformacija se odvijaju i na društvenim mrežama.

Kao i Ivanov, Helić veruje da bi opasnost za autsajdere mogla da postane očigledna veoma iznenada ako se Putinu dozvoli da nastavi svojim putem – ali možda tek kada bude prekasno.

„Situacija bi preko noći mogla da postane još teža, jer je od 2006. godine u toku proces demontaže državnih institucija, svega što smo postigli posle ratova 1995. godine“, rekao je Helik. „Rusija ne želi stabilan Balkan jer on nanosi Zapadu konstantan i beskrajan bol i veoma odgovara Rusiji. /Klankosova.tv/