Brifing Kine u Evroaziji: Peking baca senku na NATO

NATO se osvrće na svoju kinesku eru

Na samitu NATO-a u Vašingtonu koji je bio fokusiran na rat u Ukrajini i širenje podrške Kijevu, zapadna vojna alijansa je takođe ciljala na Kinu, koja snabdevanjem Moskve proizvodima dvostruke namene „je odlučujući „omogućava ruski rat“.

Iz perspektive: Peking je odmah odbacio oznaku „laži i klevete“, ali su kritike u Vašingtonu postajale sve glasnije.

NATO je postao sve više angažovan sa Kinom poslednjih godina, a podrška Pekinga Moskvi tokom sveopšte invazije na Ukrajinu bila je prekretnica za alijansu da promeni svoj pogled na drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Na samitu, koji je završen 11. jula, sve 32 članice NATO-a su u zajedničkoj izjavi upozorile na neutvrđene posledice po „njihove interese i ugled“ zbog vođenja „najvećeg rata u Evropi u modernoj istoriji“.

Benedeta Berti, direktorka NATO-a za planiranje politike, rekla je na bini u Vašingtonu da je stalna kineska ponuda kritičnih predmeta dvostruke namene razlog zašto Rusija može da nastavi svoj rat protiv Ukrajine.

I dok nije bilo zvaničnog saopštenja, nekoliko zvaničnika NATO-a je reklo da alijansa raspravlja o tome kako – i da li – može da povrati neke infrastrukturne projekte u vlasništvu Kine u svojim državama članicama. Ove investicije se sada posmatraju kao bezbednosni rizici ako u budućnosti dođe do velikog sukoba sa Rusijom.

Za NATO, takvi potezi znače da je Kina suočena sa izborom: ili da prestane da podržava ratne napore Rusije i izgradi konstruktivan odnos sa Zapadom, ili da bude tretirana kao protivnik.

NATO je takođe pozvao indo-pacifičke partnere Australiju, Japan, Novi Zeland i Južnu Koreju u Vašington, gde su razgovarali o tome kako produbiti saradnju i koordinisati akciju protiv potencijalnih kineskih projekata u Južnom kineskom moru i drugde u regionu.

Kontraprogramiranje: Međutim, bilo je znakova da ova poruka nije dobro primljena.

Uoči samita NATO-a, Kina i Belorusija su počele 11-dnevne zajedničke vojne vežbe u blizini beloruskog grada Bresta, oko 5 kilometara od poljske granice, kako sam ovde izvestio.

Peking je rekao da vežbe nisu bile usmerene protiv bilo koje određene zemlje, ali Vladimir Kuprijanjuk, zamenik načelnika generalštaba beloruskih oružanih snaga, rekao je da su manevri odgovor na „agresivnu spoljnu politiku Zapada prema Belorusiji“ i na „ukrajinske provokacije“. ”

Iako su vežbe malog obima, one naglašavaju rastuću saradnju između Pekinga i Minska u vreme velikih tenzija.

Kako mi je objasnila Katja Glod, saradnica Centra za analizu evropske politike, ovo je od velike vrednosti za autokratskog lidera Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji se svađa sa Zapadom, ali nastoji da smanji svoju zavisnost od Rusije prihvatanjem. bliže da nadoknadi Peking.

Pored vežbi u Belorusiji, kineske i ruske pomorske snage počele su 14. jula zajedničku vežbu u vojnoj luci na jugu Kine.

Zašto je to važno: Realno, NATO ima nekoliko aduta pomoću kojih bi sprečio kineske kompanije da podrže ruske ratne napore, ali alijansa može da izvrši novi pritisak na Peking u Evropi i drugde.

NATO je odbrambeni savez fokusiran na Evropu i njegove članice su zabrinute zbog prevelikog naglaska na Aziji, ali kao što pokazuju vežbe u Belorusiji, Kina je aktivna i na evropskim granicama alijanse.

Osim novih anti-kineskih poruka, dominantna tema samita bili su predstojeći američki predsednički izbori i bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je vodeći u anketama.

I Tramp i J.D. Vens, njegov novonajavljeni kandidat, bio je kritičan prema NATO-u u prošlosti, a mnogi republikanci se zalažu za smanjenje američke podrške Ukrajini kako bi bolje usmerili resurse ka Kini i indo-pacifičkom regionu.

Ali kako pokazuju bliske veze Kine sa Rusijom i serija vežbi oko samita NATO-a, ove dve različite arene u Evropi i Aziji se sve više zamagljuju.

Još tri priče iz Evroazije

1. Veliki ekonomski sastanak Kine

Nakon višemesečnog neobjašnjivog odlaganja, najviši zvaničnici vladajuće Komunističke partije Kine okupili su se u Pekingu 15. jula na takozvani Treći plenum, veliki sastanak zatvorenih vrata koji se održava otprilike svakih pet godina kako bi se odredio opšti pravac dugoročnog društvenog razvoja u zemlji. a ekonomske politike odrediti.

Detalji: Konklava je važna jer postavlja pravac za kinesku ekonomiju, koja se suočava sa velikim izazovima i produbljuje tenzije sa Zapadom.

Kineska preduzeća i potrošači patili su poslednjih godina zbog stagniranja rasta, kolapsa sektora nekretnina i duga lokalnih vlasti.

Zvanično, kineska ekonomija ide dobro. Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je 5,3 procenta u prvom kvartalu u odnosu na godinu dana ranije, što je solidna stopa za koju Peking kaže da potvrđuje njegovu strategiju preusmeravanja resursa sa nekretnina i infrastrukturnih projekata lokalne samouprave, koji su nekada činili skoro trećinu privrede , da se usmeri ka naprednoj industriji.

Dokaz uspeha ovog novog modela, kažu kineski zvaničnici, je sve veća dominacija Kine u industrijama koje prelaze na zelenu energiju, kao što je automobilska. B. Električna vozila. Prema novom izveštaju Global Energi Monitora, Kina gradi dve trećine svetskih projekata za energiju vetra i sunca, a taj broj čak ne uključuje širenje van zemlje.

Ali zemlja se takođe bori sa ekonomskim problemima koji proističu iz godina stroge kontrole pandemije. Ovo je izazvalo rastuću društvenu frustraciju zbog pada cena nekretnina i manje prilika za zapošljavanje, što je navelo obične Kineze da obuzdaju svoju potrošnju.

Peking je 15. jula objavio nove podatke koji pokazuju naglo usporavanje privrednog rasta. Kina je takođe u junu zabeležila rekordni trgovinski suficit od 99 milijardi dolara, pojačavajući strahove da se Peking oslanja na izvoz kako bi se izvukao iz ekonomskog pada.

2. Tajvan za Ukrajinu?

Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 15. jula, Tramp je izabrao senatora J.D. Vens na svojoj listi kao potpredsednik.

Vens je bio jedan od najglasnijih protivnika pomoći Ukrajini u američkom Kongresu i ranije je rekao da je najveća pretnja Sjedinjenim Državama kineska invazija na Tajvan.

Šta treba da znate: Iako je daleko od jasnog koliki bi uticaj Vens imao na spoljnu politiku buduće Trampove administracije, sa sigurnošću se može reći da će njegov izbor izazvati sumnju u nastavak podrške SAD Kijevu ako Trampova izabrana ojača.

Kao senator, Vens je rekao da želi da ograniči pažnju SAD na Evropu i preusmeri resurse zemlje kako bi se suprotstavio usponu Kine.

Vens je u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da Sjedinjene Države moraju da usredsrede svoje napore na Aziju, a ne na Ukrajinu, region za koji je rekao da će dominirati američkom spoljnom politikom u narednih 40 godina. On je takođe tvrdio da bi proizvodnja raketa Patriot za Ukrajinu uskratila Tajvanu pristup ovom oružju u slučaju kineske invazije.

Takođe je vredno napomenuti da su se u razgovorima sa mnom i drugim novinarima tajvanski zvaničnici zalagali za snažnu podršku SAD Ukrajini, rekavši da je to najbolji način da se odvrati Kina od pokretanja sopstvene invazije kako Rusija ne bi mogla da profitira od njegovog rata.

Vens je svoju podršku Tajvanu bazirao pre svega na ekonomskim razmatranjima, rekavši da samoupravno ostrvo, koje Kina želi da povrati silom ako je potrebno, mora biti zaštićeno jer bi invazija mogla da „desetkuje celu našu ekonomiju“.

3. Šahovska tabla nuklearne energije Srbije

Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da se udalji od jeftinog ruskog gasa, Srbija želi da okonča decenijama dugu politiku zemlje o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji.

Ali to takođe stavlja Beograd na novu geopolitičku liniju raseda koja uključuje nuklearnu energiju u istočnoj Evropi, kao što smo Mila Manojlović sa Balkanskog servisa RSE/RL i ja izvestili.

Šta to znači: Nekoliko srpskih ministarstava objavilo je 10. jula da zemlja razmatra da li da ukine 35-godišnju zabranu nuklearnih reaktora iz jugoslovenskog doba, rekavši da će biti otvorena javna debata o rekonstrukciji dugogodišnje energetske politike Beograda .

Pre nego što je počela ruska invazija u februaru 2022, Srbija se oslanjala na jeftinu domaću radnu snagu i popust na ruski gas kako bi svoju rudarsku i proizvodnu industriju učinila konkurentnom i privlačnom za investitore.

Ali zapadne sankcije i previranja na tržištu podigli su cenu ruskog gasa i naveli Brisel i Vašington da stave političku cenu na nove poslove sa ruskim kompanijama.

To Vučića stavlja na hodanje po žici između potrebe za unapređenjem energetske bezbednosti Srbije kroz širenje nuklearne energije i geopolitičkih razmatranja zemlje sa kojom Beograd želi da uđe u partnerstvo.

Srpski zvaničnici aktivno odmeravaju svoje mogućnosti, a prednjače kompanije iz Francuske, Britanije i Kine, kao i mogući plan za sticanje udela u mađarskoj nuklearnoj elektrani u blizini zajedničke granice dve zemlje.

Preko superkontinenta

Belorusija pristupa ŠOS-u: Kao što se i očekivalo, Belorusija je postala deseta članica koja se pridružila Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), pošto se regionalni bezbednosni blok i dalje pozicionira kao alternativa Zapadu.

Centralna Azija u fokusu: Posle samita ŠOS-a u Astani, kineski lider Si Đinping otputovao je u državnu posetu Tadžikistanu, gde je ponovio rastuće interesovanje Kine za region obećavajući da će Peking braniti „teritorijalni integritet“ Tadžikistana.

Modi između Kine i Rusije: Indijski premijer Narendra Modi završio je 9. jula posetu Moskvi visokog profila tokom koje bi rastuće tenzije sa Pekingom mogle da ga podstaknu da ojača veze sa Rusijom, piše moj kolega Dragan Štavljanin.

Saudijski hedžing: Da li Saudijska Arabija zamenjuje Sjedinjene Države Kinom u svom bezbednosnom miksu? Rijad proširuje svoje veze sa Pekingom i povećava uvoz kineskog oružja pod pritiskom Vašingtona po pitanju ljudskih prava.

Treba napomenuti jednu stvar

Mađarski premijer Viktor Orban dospeo je na naslovne strane svojim kontroverznim putovanjima u Moskvu, Peking i Mar-a-Lago, gde se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Sijem i Trampom.

U privatnom pismu liderima EU koje je RSE video, Orban je rekao da će, ako Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima u novembru, da će i namerava da brzo pozove na mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.

U pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i drugim liderima EU, Orban je takođe naveo da Si veruje da će se „sledeća runda međunarodnih mirovnih pregovora održati pre kraja meseca“. “, u kojoj će učestvovati i Ukrajina i Rusija./REL/