Brifing “Kina u Evroaziji”: NATO i Tajvan vode podmorski kablovski rat

Još jedan podmorski kabl je prekinut u Baltičkom moru, ovog puta između Letonije i Švedske, što je navelo švedske vlasti da se ukrcaju i zaplene brod koji je dolazio iz Rusije, plašeći se sabotaže, kako sam ovde izvestio.

Slični incidenti koji uključuju podmorske kablove nedavno su se dogodili na Tajvanu, a sumnja je pala na Kinu.

Pronalaženje perspektive: Učestalost incidenata naglašava rastuće tenzije i u Baltičkom moru i u Tajvanskom moreuzu.

Istraga o incidentu u Baltičkom moru od 26. januara tek je počela, ali je incident poslednji u nizu sličnih incidenata u Baltičkom moru u kojima su oštećene vitalne energetske i komunikacione linije na morskom dnu.

U decembru je jedan naftni tanker povezan sa takozvanom ruskom flotom u senci osumnjičen da je oštetio podmorske komunikacije labavim sidrom. Mesec dana ranije, kineski brod je bio umešan u još jedan incident. Brod iz Rusije pod kineskom zastavom oštetio je baltički gasovod u oktobru 2023.

Podmorski kabl za prenos podataka oštećen je kod obala Tajvana 3. januara, a Tajpej sumnja na Kinu. Peking je ovo demantovao, ali tajvanski zvaničnici kažu da je to deo serije sličnih incidenata poslednjih godina.

Tajpej takođe pokušava da uči iz svojih iskustava u Baltičkom moru. Fajnenšel tajms navodi da je tajvanska obalska straža sada sastavila crnu listu od 52 broda u kineskom vlasništvu za koje Tajpej kaže da su deo sopstvene „flote u senci“ Pekinga i da su zvaničnici takođe izradili planove za ukrcavanje na ta plovila.

Zašto je to važno: Analitičari kažu da je hibridna taktika zabrinjavajuća jer se na njih često gleda kao na sredstvo iscrpljivanja i testiranja odgovora protivnika kao preteču većeg sukoba.

Iako nema jasnih dokaza o povezanosti Pekinga i Moskve u njihovim aktivnostima u Evropi i Aziji, njih dvoje sve više povezuje partnerstvo čija je najvažnija veza želja da promene globalni poredak.

Kao što sam ovde izvestio sa svojim kolegom Saškom Ševčenkom sa našeg izveštajnog putovanja na Tajvan, čini se da Kina i Rusija takođe uče jedna od druge.

„Ne treba sumnjati da Rusija stoji iza ovih incidenata na Baltiku“, rekao mi je Gabrijelijus Landsbergis, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije. „Za Kinu ne postoji jasna atribucija, ali ako je želela da izvrši pritisak na Tajvan kroz rat u senci presecanjem kablova, onda se od Moskve može nešto naučiti.

Kao što smo Saško i ja takođe izvestili na Tajvanu, samoupravno ostrvo se trenutno priprema za drugi mandat predsednika SAD Donalda Trampa i posmatra kako Vašington vodi rat u Ukrajini da bi dobio signale o tome šta će Tramp 2.0 značiti za Tajvan.

Pozivajući se na hibridne taktike koje se koriste na Baltiku i oko Tajvana, Chiu Chui-cheng, ministar tajvanskog Saveta za kopnena pitanja, rekao je da „ne smatramo ovo nesrećnim slučajem, već strategijom“.

Još tri priče iz Evroazije

1. Da li bi Kina mogla da igra ulogu u okončanju rata u Ukrajini?

Dok Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini, da li bi Peking mogao da igra ulogu u dovođenju ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto?

Detalji: Ovo pitanje se postavlja od početka invazije Moskve, ali je u velikoj meri propalo zbog diplomatske i materijalne podrške Kine Rusiji.

To se ponovo pojavilo prošle nedelje kada je Tramp pokušao da iskoristi svoje lične odnose sa Putinom i da se sastane sa njim lično. Kao što sam ovde izvestio, Tramp je takođe govorio o sankcijama i kritikovao Putina govoreći da bi mogli da postignu sporazum.

Američki predsednik je potom pozvao kineskog lidera Si Đinpinga da igra veću ulogu u okončanju rata, rekavši novinarima 21. januara da je vršio pritisak na Sija po tom pitanju tokom telefonskog razgovora i da ima „mnogu… moć, samo pošto imamo mnogo moći“ da okončamo rat, ali da „nije učinio mnogo po tom pitanju“.

2. Kineska hrišćanska sekta dobija uporište u Rumuniji

Crkva Svemogućeg Boga, jedna od najvećih kineskih hrišćanskih sekti, stiče sledbenike širom sveta i pravi nove prodore u Rumuniji, gde onlajn napori grupe privlače nove preobraćenike svojim kontroverznim učenjima i pomažu da se proširi svoje prisustvo širom centralnog i istočnog regiona. Evrope i istočne Evrope.

Šta treba da znate: Moja koleginica Simona Karlugea iz rumunske službe RSE/RL prati grupu i njeno sve veće prisustvo na mreži, gde ona propoveda desetinama ili čak stotinama hiljada članova grupe kroz virtuelne propovedi na rumunskom.

Crkva Svemogućeg Boga (CAG), poznata i kao Eastern Lightning, ima milione sledbenika širom sveta, ali je označena kao „kult“ i progonjena u Kini.

Osnovana na severoistoku Kine 1989. od strane Zhao Veishan, bivšeg nastavnika fizike, crkva je fiksirana na scenarije sudnjeg dana i veruje da se Hrist vratio na zemlju kao Kineskinja.

Hapšenja i navodno mučenje u Kini odveli su veći deo grupe u inostranstvo, gde traže nove preobraćenike.

3. Tehničko takmičenje između SAD i Kine se zahuktava

Manje od dve nedelje nakon što se pokazalo da će aplikacija u kineskom vlasništvu TikTok biti zatvorena u Sjedinjenim Državama, Kina je podstakla trku veštačke inteligencije (AI) lansiranjem DeepSeek-a, koji može da koristi drugim liderima na tržištu uz delić cene.

Šta to znači: Kao što sam napisao nakon što je Tramp najavio da će izdati izvršnu naredbu o produženju roka do kojeg TikTok mora da pronađe kupca koji nije kineski, tehnološka trka između Pekinga i Vašingtona nastavlja da se zahuktava.

Pojava DeepSeek-a je nešto kao trenutak za Sputnjik za Kinu. Pet najvećih tehnoloških akcija fokusiranih na veštačku inteligenciju – proizvođač čipova Nvidia i takozvani hiperskaleri Alphabet, Amazon, Microsoft i Meta Platforms – izgubili su ukupnu tržišnu vrednost od skoro 750 milijardi dolara pre nego što je američko tržište akcija otvoreno 27. januara.

Ovo bi takođe moglo uticati na druge oblasti tehnološke konkurencije, posebno na giganta poluprovodnika i čipova Nvidia, ako se ispostavi da je DeepSeek uspeo da postigne svoje uspehe čak i bez najnaprednijih čipova kompanije.

Po celom superkontinentu

Preokret u Srbiji: Premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku posle višenedeljnih masovnih protesta tražeći odgovornost za kobnu nesreću u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi kada se srušio betonski krov na železničkoj stanici na severu grada.

Kritičari su za tragediju okrivili rasprostranjenu korupciju u vladi, a neki su ciljali na neprozirne ugovore sa kineskim građevinskim kompanijama koje su renovirale i rekonstruisale delove stanice.

Srpske vlasti su saopštile da kineske kompanije nisu zamenile srušeni krov i da ugovori neće biti objavljeni zbog propisa o poverljivosti.

Tarife na čips iz Tajvana: Tramp je 27. januara najavio da planira da uvede carine na uvezene čipove, farmaceutske proizvode i čelik kako bi primorao proizvođače da ih proizvode u Sjedinjenim Državama, ciljajući na lidera industrije Tajvan.

Ostrvo je dom najvećeg svetskog proizvođača ugovornih čipova, Taivan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC), i ključna je karika u globalnom lancu snabdevanja tehnologijom za kompanije kao što su Apple i Nvidia.

Od Nju Delhija do Pekinga: Indija i Kina su se složile da obnove direktne letove između dve zemlje posle skoro pet godina – najnoviji znak približavanja posle visokih tenzija zbog smrtonosnog graničnog spora.

Treba napomenuti jednu stvar
Visoki kineski zvaničnik odbacio je 27. januara spekulacije američke obaveštajne agencije CIA da je pandemiju COVID-19 prouzrokovao virus koji je procurio iz laboratorije.

Samo dva dana nakon što je bivši republikanski kongresmen Džon Retklif položio zakletvu kao novi direktor CIA, CIA je objavila novu javnu procenu o COVID-u. Ova procena je data sa „niskim poverenjem“, ali ona doprinosi stalnim sumnjama o poreklu virusa i predstavlja još jednu žarišnu tačku za rastuće tenzije između Sjedinjenih Država i Kine./rferl/