BBC je pronašao i imenovao dve žene koje su špijunirale u korist Rusije

Dve žene koje su bile deo ruske špijunske mreže kojom se upravlja iz Ujedinjenog Kraljevstva danas su prvi put imenovane u istrazi Bi-Bi-Sija.

Državljanke Bugarske Cvetelina Genčeva i Cvetanka Dončeva bile su uključene u sofisticirane operacije praćenja pojedinaca koje je špijunirala ćelija.

Obe žene nisu odgovarale na pitanja kada ih je kontaktirao Bi-Bi-Si.

Gospođa Genčeva, službenica aerodroma, prekinula je vezu kada su je kontaktirali telefonom i, u naknadnom pismu, izjavila da ne želi da komentariše slučaj.

Gospođa Dončeva je negirala da je pri sebi i otišla je kada su joj prišli blizu njene kuće u Beču, Austrija.

Još šest Bugara čeka na izricanje presude u Londonu zbog svoje uloge u špijuniranju za Rusiju kao deo ćelije.

Policija je mrežu opisala kao „veoma sofisticiranu“ operaciju koja je ugrožavala živote. Trojica od njih su priznali krivicu i priznali da su znali da rade za Rusiju. Još trojica su osuđena ovog meseca nakon suđenja u Old Bejliju pošto nisu uspeli da ubede porotnike koje nisu poznavali.

Ćeliju je iz inostranstva vodio Jan Marsalek, Austrijanac koji je bio biznismen u Nemačkoj, a zatim radio za rusku tajnu službu. Na meti ćelije bili su novinari koji su istraživali rusku špijunažu. Jedan od njih, Roman Dobrohotov, rekao je za Bi-Bi-Si da veruje da je Vladimir Putin na kraju odgovoran.

Sud je čuo za dve misteriozne žene koje su učestvovale u operacijama nadzora u Evropi.

Bi-Bi-Si je pronašao i potvrdio identitet dve žene putem digitalnog istraživanja i razgovora sa izvorima.

Tajanstvena službenica aerodroma, gospođa Genčeva, koja živi u bugarskoj prestonici Sofiji, koristila je svoj rad u vazduhoplovnoj industriji da dobije privatne podatke o letu od ljudi koje je nadgledala ćelija.

Špijuni su pratili ljude u avione i zauzeli mesta u blizini. Prišli su dovoljno blizu da vide šta se kuca u mobilne telefone meta i jednom su čak identifikovali PIN broj telefona koji pripada novinaru Romanu Dobrohotovu.

Gospođa Genčeva je bila deo tima koji je poslat u Berlin da špijunira gospodina Dobrohotova, a bila je i član grupa za ćaskanje sa trojicom ljudi osuđenih za špijunažu u britanskom slučaju – vođama ćelija Orlinom Rusevom, Biserom Džambazovom i Katrin Ivanovom – koje su korišćene za koordinaciju špijuniranja.

Ona je dala podatke o letu za novinara Krista Grozeva i dobila je zadatak da prikupi što više informacija o putovanju o drugoj meti ćelije, ruskom disidentu Kirilu Kačuru.

Tokom suđenja Old Bejliju, tajanstveni službenik avio-kompanije nazivan je „Cvetka“ ili „Sveti“.

BBC je prvobitno identifikovao gospođu Genčevu preko njenih profila na društvenim mrežama. Na Fejsbuku je razmenila ideje sa Katrin Ivanovom i Biserom Džambazovom.

Tada smo saznali da ona radi za avio-kompaniju.

Prema njenom LinkedIn profilu, bila je na raznim pozicijama u prodaji karata za turističke kompanije. Podaci bugarske kompanije pokazuju da je ona jedini vlasnik International Aviation Consult-a.

Snimci ekrana podataka o putovanju pronađeni na čvrstom disku lidera ćelije Ruseva došli su iz softvera aviokompanije poznatog kao “Amadeus”.

Na svom LinkedIn profilu, gospođa Genčeva je navela da je upoznata sa ovim softverom.

Nakon što je Bi-Bi-Sija istraga identifikovala gospođu Genčevu, izvor je za BBC potvrdio da je bugarskim bezbednosnim službama poznata kao povezana sa špijunskom mrežom. Ona se ne tereti ni za kakvo krivično delo.

Kontaktirali smo gospođu Genčevu na bugarski broj telefona koji koristi za svoj rad u sektoru nekretnina. Spustila je slušalicu kada je saznala da je poziv bio sa BBC Nevs-a i da se snima, a nije čak ni čekala objašnjenje zašto smo zvali.

U svom odgovoru na pismo u kome je izneo dokaze koji se odnose na nju, ona je izjavila da ne želi da komentariše slučaj i ne pristaje da se koristi njeno ime. U svom pismu na bugarskom je navela da ne govori dobro engleski. Međutim, njen javni LinkedIn profil navodi njene veštine engleskog kao „potpuno profesionalno znanje“ i kaže da je završila studije na engleskom jeziku.

Žena u Beču Gospođa Dončeva je pomogla da špijunira istraživačkog novinara Krista Grozeva u Beču tako što je živela u stanu preko puta njegove kuće i koristila kameru koja je snimala njegovu kuću.

Plaćena je da sprovodi propagandnu kampanju protiv Ukrajine, koja je, između ostalog, uključivala i lepljenje sovjetskog ratnog spomenika u Beču nalepnicama koje su imale za cilj da pristalice Ukrajine izgledaju kao neonacisti.

Bi-Bi-Si je identifikovao gospođu Dončevu preko njenih profila na društvenim mrežama nakon što je na suđenju Old Bejliju čuo za „Cvetija“ koji je radio sa ćelijom. Izvori u Austriji su naknadno potvrdili njen identitet.

U Beču je upoznala najmanje tri osobe osuđene za špijunažu u britanskom procesu – Vanju Gaberovu, Biser Džambazov i Katrin Ivanovu.

Visoke austrijske zvaničnike, uključujući šefa obaveštajne službe Omara Haijavija-Pirhnera, pratila je gospođa Dončeva, kao i austrijska istraživačka novinarka Ana Talhamer, koja je pisala o ruskoj špijunaži.

Gospođu Dončevu, koja je nezaposlena, austrijska policija je uhapsila u decembru.

U sudskim dokumentima, koje su prvo objavili austrijski časopisi Profil i Falter, a kasnije je video Bi-Bi-Si, navodi se da je ona „snažno osumnjičena da je počinila zločin tajne špijunaže na štetu Austrije“.

Ona je istražiteljima rekla da je obavila nadzor nakon što ju je to zamolila njena dugogodišnja prijateljica Vanja Gaberova, jedna od šestorice Bugara koji čekaju na izricanje presude. Rekla je da joj je Gaberova dala spisak imena, adresa i fotografija.

Policiji je prvo rekla da su je drugi doveli u zabludu, koji su joj prvo rekli da rade „studentski projekat“, a kasnije da rade za Interpol. Međutim, austrijski istražitelji su rekli da je „neshvatljivo“ da je gospođa Dončeva verovala u takve „sumnjive priče“.

U dokumentima se navodi da je obaveštajnu ćeliju u kojoj je gospođa Dončeva radila na kraju kontrolisao Jan Marsalek iz Moskve u ime ruske obaveštajne službe, a dokazi koje su zaplenili istražitelji pokazuju da su nju ugovorili Marsalek i britanski vođa ćelije Orlin Rusev.

Dokumenti pokazuju da je Marsalek naredio da se Ana Talhamer gađa. Gospođa Dončeva je policiji priznala da je u to vreme fotografisala novinarkino radno mesto i pokušala da je posmatra iz obližnjeg restorana.

Gospođa Talhamer, koja je sada urednica u austrijskom novinskom magazinu Profil, rekla je za Bi-Bi-Si da je tek prošle godine saznala od policije da je špijuniraju i da sada zna da je već neko vreme pod prismotrom.

“Očigledno je sedela ispred kancelarije u veoma lepom restoranu sa morskim plodovima. Toplo ga preporučujem. Žalila se da je preskup i da joj treba više novca. Dobila je novac.”

Ona kaže da je „ova žena“ takođe špijunirala brojne „visoko rangirane ljude“.

Gospođa Talhamer ne zna gde su je još pratili, ali da su identifikovani neki od njenih izvora i da su pokušani da provale u njihove domove.

Ona kaže: „Beč je prestonica špijuna“, ali niko u gradu nikada nije osuđen za špijunažu, a „ovdašnji zakon je odličan za špijune“.

„Frustrirana sam i, da budem iskrena, malo uplašena“, dodala je. „Živim sam sa svojom ćerkom. Nije lepo znati da državu nije briga kada neko preti novinarima, političarima ili drugim ljudima. Gospođa Dončeva je strastveni korisnik društvenih mreža – čak i njena mačka ima TikTok nalog – i postavila je fotografiju na Fejsbuku na kojoj nosi majicu Vladimira Putina 2022. i 2023. godine, kada neko želi veliku bebu u Rusiji lagala je da to nije samo slučaj u Rusiji, nakon čega je usledila oblizivanje emotikona, kada je prišao Bi-Bi-Si na jednoj bečkoj ulici, ali smo se uverili da je žena zaista bila gospođa Dončeva. Takođe smo je primetili kako ulazi na prijavljenu kućnu adresu gospođe Dončeve manje od 20 minuta nakon što je negirala da je gospođa Dončeva. Nije odgovorila na pismo u kojem joj je ponuđena mogućnost da komentariše.

Dve žene su radile zajedno sa šest Bugara koji su osuđeni za špijuniranje u korist Rusije.

Britanska policija zaplenila je skoro 80.000 Telegram poruka između Ruseva i njegovog kontrolora Marsaleka.

Vest je otkrila nekoliko operacija ćelije u godinama pre februara 2023. godine, kada je njen rad poremetila policija.

Špijuni sa sjedištem u Velikoj Britaniji čak su gađali ukrajinske vojnike koji su trebali biti obučavani u američkoj vojnoj bazi u Njemačkoj. Rusev i Marsalek razgovarali su o otmici i ubistvu novinara Krista Grozeva i Romana Dobrohotova.

Za razliku od šestorice špijuna osuđenih u Ujedinjenom Kraljevstvu, gospođa Dončeva i gospođa Genčeva nisu u pritvoru i nisu osuđene ni za jedan zločin.

Zahtev austrijskog javnog tužioca da se gospođi Dončevoj odredi pritvor je odbijen i ona je puštena na slobodu.

Austrijski sudski dokumenti navode da za gospođu Dončevu „ne postoji rizik od bekstva“, jer je „društveno integrisana“ u zemlji i brine o svojoj majci, kao i da rizik od daljih zločina nije posebno visok s obzirom na pritvor drugih umešanih u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Gospođa Talhamer je rekla za Bi-Bi-Si da „ne može da razume” zašto je osoba koja ju je špijunirala puštena.

„Možda ne bi trebalo da verujete u sve što špijun kaže.

Ona je rekla da austrijski obaveštajci veruju da postoje i druge špijunske ćelije i da su njihove aktivnosti nastavljene nakon hapšenja šestorice Bugara u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Gospođa Genčeva je ostala na slobodi u Bugarskoj i javno se predstavila kao iskusan službenik avio-kompanije i putničke industrije.

Nakon što ju je kontaktirao Bi-Bi-Si, gospođa Genčeva je promenila ime profila na Fejsbuku i LinkedInu. Ona dalje navodi da je upoznata sa softverom avio kompanije Amadeus./BBC/