AZIJSKI BLOG: Pekinška strategija za Južno kinesko more tiče se Tajvana – i svet mora da obrati pažnju

Nakon godina praćenja geopolitike u Istočnoj Aziji, a posebno pomorske bezbednosti, jedna istina je vremenom postajala sve jasnija: Južno kinesko more nije samo sporni pomorski prostor. To je poprište sporo razvijajuće krize koja je neraskidivo povezana sa dugogodišnjim ambicijama Pekinga da anektira Tajvan. Kako Kina eskalira tenzije u regionu, razumno je zaključiti da zemlja priprema teren za moguću vojnu akciju protiv ostrva, koje smatra otcepljenom pokrajinom.

Kineska kampanja pritiska je višedimenzionalna – pravna, ekonomska i, sve više, vojna. Tokom protekle godine, ove dimenzije su se približile alarmantnom brzinom. Ono što ovde vidimo nije slučajno prikazivanje pomorske moći, već namerna strategija prisile usmerena na uznemirenje regionalnih aktera, razbijanje međunarodne odlučnosti i normalizaciju kineskog vojnog prisustva u blizini Tajvana i širom regiona Južnog kineskog mora.

Južno kinesko more je jedan od najprometnijih plovnih puteva na svetu, kroz koji se odvija oko jedne trećine svetskog brodskog saobraćaja. Trilioni dolara se trguju na ovoj ruti svake godine. Takođe je bogato ribljim resursima i veruje se da ima značajne rezerve nafte i gasa.

Međutim, Kina polaže pravo na skoro celo more za sebe – zahtev zasnovan na takozvanoj „liniji od devet crtica“, koji je Stalni arbitražni sud u Hagu odbio 2016. godine. Ova presuda, zasnovana na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), utvrdila je da ne postoji pravni osnov za dalekosežne zahteve Kine. Nije iznenađujuće da je Peking glatko odbacio presudu.

U godinama koje su usledile, Kina je militarizovala veštačka ostrva u arhipelagu Spratli, instalirajući radarske sisteme, protivvazdušno oružje i piste sposobne za smeštaj borbenih aviona i bombardera dugog dometa. Arhipelag je često uznemiravao vijetnamske i filipinske brodove, pratio američke ratne brodove koji su sprovodili operacije slobode plovidbe i udarao u civilne čamce.

U aprilu 2024. godine, Filipini su uložili snažan diplomatski protest nakon što su brodovi kineske obalske straže koristili vodene topove i lasere protiv filipinskih brodova u blizini atola u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Manile.

Slični incidenti su se povećali poslednjih meseci.

Nedavno je filipinska vojska objavila snimak na kojem se vidi kako kineski brodovi blokiraju misiju snabdevanja trupa stacioniranih na zarđalom ratnom brodu koji je namerno nasukan na grebenu. To je bio čin držanja na ivici fronta – slično taktikama koje Kina sada koristi svakodnevno u blizini Tajvana.

I upravo tu leži veza.

Dok je svet opsednut svakodnevnim provokacijama u Južnom kineskom moru, nad Tajvanom visi još opasnija senka. U maju 2024. godine, nakon što je predsednik Laj Čing-te, saveznik SAD, stupio na dužnost, Peking je započeo velike vojne vežbe oko ostrva, simulirajući blokadu, što je viđeno kao oblik kazne za odbijanje predsednika Demokratske progresivne partije (DPP) Laija da prihvati „princip jedne Kine“. Poruka je bila nesumnjiva: ovo je bila uvežbana prisilna mera, a ne samo političko pozorište.

U godini otkako je Laj stupio na dužnost, postalo je sve jasnije da su kineske akcije u Južnom kineskom moru probe za mogući sukob sa Tajvanom.

Ankete koje se redovno sprovode na Tajvanu pokazuju da je stanovništvo uglavnom uvereno da Tajvan neće napasti u bliskoj budućnosti, iako su visoki američki zvaničnici poslednjih godina tvrdili da bi do napada na ostrvo moglo doći do 2027. godine.

Obaveznu vojnu službu na Tajvanu produžila je Laijeva prethodnica, predsednica Cai Ing-ven, sa četiri na 12 meseci krajem 2022. godine, ali još uvek ne uključuje žene starije od 18 godina. Ovo je donekle u suprotnosti sa pohvalama Tajvana za „Indeks društvenih institucija i roda za 2023. godinu“ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu, koja je Tajvan prvi put uvrstila u indeks i rangirala zemlju na šesto mesto u svetu i prvo u Aziji među 179 zemalja i teritorija, prema pisanju lista „Taiwan Today“.

U međuvremenu, Mornarica Narodnooslobodilačke vojske (PLAN) testira svoju sposobnost delovanja daleko od matičnih luka, snabdevanja na moru i koordinacije operacija sa više odeljenja. Pekinška obalska straža, koja je zapravo civilna agencija, evoluirala je u sivu zonu opremljenu pomorskom opremom.

Koristi se za zamagljivanje granice između sprovođenja zakona i vojne agresije – taktika koju će Kina verovatno ponovo koristiti u insceniranom scenariju sa Tajvanom.

Veza između dva pozorišta – Južnog kineskog mora i Tajvana – je od strateškog značaja. Kina pokušava da diplomatski izoluje Tajvan, dok istovremeno preoblikuje okolno pomorsko okruženje u svoju korist.

Cilj je da se svaka moguća intervencija SAD ili njihovih saveznika u odbrani Tajvana znatno oteža. Kontrola nad Južnim kineskim morem pruža Pekingu stratešku zaštitu i odskočnu rampu — može da poremeti logistiku, nametne blokade i oteža pristup tom području koaliciji predvođenoj Zapadom.

Činjenica da i Japan i Južna Koreja imaju desetine hiljada američkih vojnika na severu Južnog kineskog mora odmah bi povećala tenzije u slučaju invazije Pekinga na Tajvan, i iako je Tajpej poslednjih godina nastojao da produbi svoje odnose, posebno sa Japanom, ostaje nejasno kako bi Tokio odgovorio na kinesku agresiju protiv Tajvana.

Još jedan aspekt tekućih napora Kine da demontira ostrvo od 23 miliona jesu sajber i informacione dimenzije delovanja Pekinga.

Tajvanski zvaničnici su prijavili povećanje sajber napada na vladine i infrastrukturne mreže tokom i nakon vežbi u maju 2024. godine. Istovremeno, kineski državni mediji su intenzivirali svoje kampanje dezinformacija kako bi posejali sumnju na Tajvanu u vezi sa američkim bezbednosnim obavezama. U međuvremenu, Peking nastavlja da privlači pacifičke ostrvske države i članice ASEAN-a ekonomskim podsticajima i kažnjava one koji pružaju otpor staromodnim pristupom štapa i šargarepe, iako oštrim laktovima.

Međutim, države jugoistočne Azije, koje su dugo bile oprezne prema sukobu sa Kinom, sada otvorenije govore o toj pretnji. Vijetnam nastavlja da širi svoju pomorsku miliciju i produbljuje odnose sa SAD i Indijom, iako je u mnogim aspektima ideološki više usklađen sa Kinom.

Filipini su pozdravili povećanu rotaciju trupa i zajedničke američke patrole, a Japan se obavezao da će udvostručiti svoj vojni budžet, iako je trenutno ograničen svojim pacifističkim ustavom, koji neki članovi vladajuće Liberalno-demokratske partije u Tokiju žele da promene. Čak je i Australija upozorila na „nesigurnu“ bezbednosnu situaciju u regionu.

Ali reči i postepeno poboljšanje u odbrani nisu dovoljni. Zapad – posebno SAD, Velika Britanija i EU – moraju učiniti više kako bi podržali regionalno odvraćanje u odbrani Tajvana.

To znači veću slobodu plovidbe za patrole, snažnije i jedinstvenije prisustvo na međunarodnim forumima i veću vojnu i ekonomsku podršku partnerima koji su u opasnosti. Nedavni trilateralni samit između SAD, Japana i Filipina bio je dobrodošao početak, ali je neophodno veće i češće regionalno praćenje.

Rat u Tajvanskom moreuzu bio bi katastrofalan – ne samo za Tajvan, već i za svetsku trgovinu, regionalnu bezbednost i međunarodni pravni poredak. Cilj stoga mora biti odvraćanje, a ne provokacija Kine.

Ali da bi se efikasno odvratilo, moraju se priznati kontinuirani napori Pekinga da destabilizuje region oko Tajvana i Južnog kineskog mora. Incidenti u kojima su učestvovali kineski brodovi u ovoj oblasti nisu izolovani incidenti, već deo dugoročne kampanje.

I iako se Tajvan opisuje kao potencijalno najopasnije krizno mesto u Aziji. Išao bih još dalje: to je ključna tačka gde bi se mogla odlučiti budućnost indo-pacifičkog regiona – a sa njim i globalna ravnoteža snaga.

Ako Zapad ne odgovori odlučno na puzeću agresiju Kine u Južnom kineskom moru, uskoro bi mogao da se nađe nespreman za daleko veći test./IntelliNews/