Azerbejdžan uhapsio ruske novinare dok se tela žrtava iz Jekaterinburga vraćaju kući na ponovnu obdukciju

Share the news

Azerbejdžan je 30. juna uhapsio dva ruska novinara i naredio ponovnu obdukciju dvojice azerbejdžanske braće koje je ubila ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) u Jekaterinburgu, eskalirajući diplomatske tenzije sa Moskvom, jer su obe strane razmenjivale optužbe zbog ubistava koja su šokirala Azerbejdžan.

U nasilnim racijama na azerbejdžanske kuće vezanim za istragu ubistva u Jekaterinburgu 27. juna, snage FSB-a su ubile braću i uhapsile još devetoro ljudi. Racije su izazvale snažan diplomatski odgovor Azerbejdžana, nakon ranijih zategnutih odnosa između Bakua i Moskve nakon obaranja azerbejdžanskog aviona AZAL od strane ruske protivvazdušne odbrane.

Tela braće Zijadina i Huseina Safarova stigla su u Azerbejdžan 30. juna i predata su njihovim rođacima. Prema novinskoj agenciji APA, žrtve će biti podvrgnute još jednom lekarskom pregledu pre sahrane u Agdžabadiju.

Sejfadin Husejnli, brat ubijenih muškaraca i poznati novinar, najavio je da će Azerbejdžan sprovesti nezavisne medicinske preglede. „Sigurni smo da izveštaj o autopsiji koji je Rusija falsifikovala nije istinit. Stoga će tela ponovo biti medicinski pregledana u Azerbejdžanu i postaće jasno šta je bio pravi uzrok smrti naše braće“, rekao je on novinarima, navodi APA.

Husejnli je izrazio zahvalnost Azerbejdžanu za razotkrivanje onoga što je nazvao ruskom „obaveštajnom mrežom“ u zemlji. „Razotkrivanje ruske špijunske mreže u Azerbejdžanu ovih dana je našoj porodici poteklo sline na usta. Za sve naše sunarodnike, ovo je bila uteha. Zahvaljujem azerbejdžanskoj državi i u svoje ime i u ime ljudi koji pate pod nemilosrdnim ruskim režimom“, rekao je on.

Hapšenja u znak uzvrata

Nekoliko sati nakon što su tela vraćena, azerbejdžansko Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovelo je operaciju u kancelariji Sputnjika Azerbejdžan u Bakuu i uhapsilo izvršnog direktora Igora Kartaviha i glavnog urednika Jevgenija Belousova. Rad ruskog državnog medija je obustavljen u februaru 2025. godine, iako su njegovi zaposleni nastavili da rade ilegalno, navodi se u saopštenju ministarstva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je izjavilo da je istraga zasnovana na operativnim nalazima da je agencija nastavila svoje aktivnosti kroz ilegalno finansiranje uprkos suspenziji akreditacije. „Pretresi su sprovedeni u filijali 30. juna i izvršena su hapšenja“, potvrdilo je ministarstvo agenciji APA.

Rusija je odmah pozvala azerbejdžanskog ambasadora Rahmana Mustafajeva jer je Moskva kritikovala „neprijateljske akcije“ i „nezakonito pritvaranje ruskih novinara“. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izrazila je zabrinutost što ruski diplomati u Bakuu nisu mogli da kontaktiraju novinare nekoliko sati i da im je uskraćen konzularni pristup.

„Pritvoreni su ruski državljani azerbejdžanskog porekla. Uhapšeni su u okviru istrage o teškim zločinima počinjenim poslednjih godina. Istraga je u toku“, rekla je ona, prema JAMnjuzu. Potvrdila je da je ruski otpravnik poslova pružio pojašnjenje azerbejdžanskom Ministarstvu spoljnih poslova 28. juna.

Neviđena medijska osuda

Azerbejdžanski državni mediji kritikovali su lično ruskog predsednika Vladimira Putina oštrije nego ikada ranije. U večernjem vestima 29. juna, državni emiter AzTV je opisao Rusiju kao „zatvor naroda“, prema JAMnjuzu.

„Šta se dešava, gospodine Putine? Da li vas toliko uznemirava što je Azerbejdžan postao jaka regionalna sila, vraćajući svoje teritorije prvi put za 200 godina i braneći svoje nacionalne interese?“, objasnio je moderator, misleći na ponovno osvajanje Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana, koji je decenijama bio pod jermenskom kontrolom.

„Navikli ste da vladate ljudima koji su nasilno inkorporirani u vaše carstvo. U carskoj i sovjetskoj eri, Rusi su tretirani kao superiorna etnička grupa“, rekao je. „Ovo je sistematska politika koju je vodio Vladimir Putin“, objasnio je voditelj AzTV-a, povlačeći paralele sa akcijama Rusije u Ukrajini.

Kasnije emisije su upoređivale trenutnu rusku politiku sa Nemačkom 1930-ih, a državna novinska agencija Azertag objavila je komentar u kojem je direktno optužila Putina za sistematski progon.

Ambasador Evropske unije u Azerbejdžanu, Petar Mihalko, bio je prvi visoki zapadni diplomata koji je osudio ubistva u Jekaterinburgu. „Duboko sam zabrinut zbog izveštaja o nasilju, mučenju i nehumanom postupanju sa etničkim Azerbejdžancima od strane ruskih snaga bezbednosti, što je čak rezultiralo smrću. Moje misli su sa žrtvama i njihovim porodicama“, napisao je na društvenim mrežama.

Opozicioni lider Ali Karimli iz azerbejdžanske stranke Narodni front izdao je jedan od najoštrijih odgovora na ubistva u Jekaterinburgu. U razgovoru za JAMnews, izjavio je da je incident direktno naredio Putin, a ne rezultat inicijative agencija za sprovođenje zakona. „Moskva želi da vidi Azerbejdžan kao potpuno poslušnog vazala i čini se uverenom da je to već postigla“, objasnio je Karimli. Ovo poverenje je pripisao „unutrašnjim slabostima Azerbejdžana: korupciji, ekonomskim monopolima, kolapsu demokratskih institucija i koncentraciji političke moći u rukama jednog čoveka“.

Karimli je uputio direktan izazov azerbejdžanskom rukovodstvu: „Ili se pokorite zahtevima Ruskog carstva i istinski prihvatite ulogu njegovog guvernera, ili se otvorite narodu i međunarodnoj zajednici i pokažite političku volju da branite nezavisnost i prava svojih građana“, rekao je.

Politički analitičar Šahinoglu povezao je incident sa zatvaranjem kulturnog centra „Ruski dom“ u Bakuu od strane Azerbejdžana u februaru i ograničenjima aktivnosti Sputnjika. Ovo sugeriše da ubistva u Jekaterinburgu predstavljaju odmazdu za napore Azerbejdžana da ograniči uticaj ruske meke moći.

Istoričar Altaj Gojušov rekao je za JAMnews da incident ističe strukturne probleme koji primoravaju Azerbejdžance da traže posao u Rusiji. „Ljudi ne idu tamo da bi stekli bogatstvo, već jednostavno da bi imali priliku da slobodno rade“, objasnio je, ističući da Azerbejdžan ne daje svojim građanima dovoljno ekonomskih sloboda. „Poređenja radi, nedavno sam saznao da je azerbejdžanska vlada odavno ukinula vize za kineske građane, ali Kina još uvek nije ukinula vize za Azerbejdžance. Zašto? Zato što znaju da su Azerbejdžanci spremni da prihvate sve i odu bilo gde samo da bi pobegli od problema u svojoj zemlji“, rekao je Gojušov.

Sputnjik Azerbejdžan je ranije ciljao azerbejdžanske novinare koji rade za AbzasMediju, Toplum TV i Mejdan TV, optužujući ih da rade za zapadne obaveštajne agencije. Hapšenja novinara počela su nakon ovog ciljanog napada. Režim azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva im je naredio da napišu [članak], i oni su to i učinili. Gojšov veruje da je Alijev koristio Sputnjik za svoje interese. „Ovo je njihova stara navika. Pronalaženje žrtvenog jarca nikada nije problem – uvek postoji neki direktor stambene kancelarije koga mogu da unište“, zaključio je.

Ruske krivične optužbe

Ruske vlasti su pružile svoje prvo detaljno opravdanje za operaciju FSB-a, tvrdeći da su braća Safarov vodila etničku kriminalnu organizaciju aktivnu od kraja 1990-ih. TASS je naveo izvore iz policije koji su rekli da se grupa bavila „ilegalnim aktivnostima kao što su prodaja droge, alkoholnih pića i duvanskih proizvoda, kockanje, praćenje prostitucije i distribucija pornografskog materijala“.

Izvori su tvrdili da je jedna od žrtava bio vlasnik preduzeća koji je odbio da plati novac za zaštitu i da ga je grupa ubila. Takođe su nagovestili moguće veze sa masovnim trovanjem alkoholom u Jekaterinburgu 2021. godine i sa vlasništvom kioska koji prodaju falsifikovanu robu.

Ruski istražni komitet pokrenuo je krivične postupke po nekoliko tačaka optužnice, uključujući ubistvo bande, naručeno ubistvo i pokušaj naručenog ubistva, u vezi sa incidentima iz 2001, 2010. i 2011. godine. Optuženo je šest osumnjičenih, a tri člana porodice Safarov osuđena su na 22 dana zatvora.

Vreme i priroda krivičnih prijava koje je podigla Rusija izazivaju značajne sumnje u njihov kredibilitet. Nijedna optužnica nije podneta tokom 24 godine koliko se porodica navodno bavila kriminalnim aktivnostima, uprkos tome što ruske vlasti tvrde da su detaljno upoznate sa njihovim aktivnostima od kraja 1990-ih.

Odluka da se sprovedu smrtonosne racije umesto uobičajenih hapšenja za istorijske zločine deluje nesrazmerno, posebno u svetlu navoda advokata odbrane o mučenju. Prema provladinim medijima u Azerbejdžanu, vreme operacije – odmah nakon zahteva Azerbejdžana za odgovornost za obaranje aviona AZAL – sugeriše političke, a ne kriminalne motive.

Ruske vlasti nisu objasnile zašto su dva osumnjičena ubijena, a nisu uhapšena, niti su se osvrnule na navode o mučenju i krađi imovine tokom racija. Advokati odbrane izveštavaju da su jedini dokazi iznuđena priznanja i izjave neimenovanih svedoka.

Eskalacija diplomatske krize

Hapšenje novinara je najdirektnija odmazda Azerbejdžana protiv ruskih interesa od sticanja nezavisnosti. Za razliku od prethodnih diplomatskih protesta, Baku je sada pokazao spremnost da cilja aktivnosti i osoblje ruskih državnih medija.

Ovo dolazi nakon otkazivanja kulturnih događaja i parlamentarne saradnje od strane Azerbejdžana, što sugeriše koordinisanu strategiju za nametanje troškova Rusiji u različitim oblastima. Ministarstvo spoljnih poslova još uvek nije odgovorilo na diplomatski protest Rusije, što sugeriše da Baku namerava da održi pritisak.

Kriza dolazi u kontekstu otkrivanja ruske obaveštajne mreže u Azerbejdžanu, koju je Husejnli opisao kao „utešnu nagradu“ za pogođene porodice. Ovo sugeriše šire azerbejdžanske kontraobaveštajne mere usmerene na ruske mreže uticaja. U maju 2025. godine, Ramid Namazov, šef azerbejdžanske parlamentarne komisije za hibridne pretnje, otvoreno je optužio Rusiju da je organizovala upad, navodeći digitalne otiske prstiju povezane sa ruskom obaveštajnom infrastrukturom.

Početkom aprila 2025. godine, poslanik vladajuće stranke Azer Badamov, koji je putovao u Astrahan kao deo zvanične delegacije povodom proslave 102. rođendana bivšeg predsednika Azerbejdžana Hejdara Alijeva, pritvoren je na moskovskom aerodromu Vnukovo. Ruske vlasti su ga obavestile da mu je zabranjen ulazak u zemlju. Odbijeno mu je ukrcavanje na presedajući domaći let i vratio se u Baku bez objašnjenja.

Do 30. juna, predsednik Alijev nije dao nikakvu javnu izjavu u vezi sa ubistvima FSB-a, uprkos tome što je lično bio saveznik Putina./IntelliNews/