Analiza AFPC-a: Ako Zapad ostavi Bosnu iza sebe, Rusija bi mogla da izazove rat u regionu

Ako Zapad pomeri svoj fokus sa Bosne, onda bi se region lako mogao uvući u sukobe u koje bi Rusija bila uključena kao posrednik.

Ovo se navodi u analizi Američkog saveta za spoljne odnose (AFPC), organizacije koja već četiri decenije igra ključnu ulogu u američkoj spoljnopolitičkoj debati.

“Situacija je krhka i goruća. Bosna se drži ujedinjena mirovnim sporazumom koji nije trebalo da traje toliko dugo, a diplomatski napori učinjeni u poslednjem trenutku u vanrednim situacijama su neodrživi”.

Ako Vašington i Evropa ostave Bosnu bez nadzora, prema analizi, to bi moglo rezultirati katastrofalnim preokretom Dejtonskog sporazuma, što bi potencijalno dovelo do još jedne velike eskalacije etničkih tenzija i nasilja.

“To bi takođe ostavilo prozor mogućnosti Rusiji da interveniše i posreduje u prekidu vatre, scenario koji podseća na događaje u Nagorno-Karabahu pre godinu dana, gde je Rusija preuzela proces posredovanja između Jermenije i Azerbejdžana. Kraj tog šestonedeljnog rata pokazao je rešenost Rusije da zadrži svoju centralnu ulogu u sukobima blizu svoje granice i njen uspeh u predstavljanju sebe kao jedinog igrača sposobnog da okonča rat”.

U analizi se zaključuje da „bez kontrole i ravnoteže sa Zapada, nema sumnje da će Rusija to isto učiniti i u Bosni“.

Inače, prošlog mjeseca je obilježena 26. godišnjica Dejtonskog sporazuma, monumentalnog i kontroverznog mirovnog sporazuma kojim je okončan jedan od najnasilnijih ratova u istoriji jugoistočne Evrope. Sjedinjene Države su 21. novembra 1995. posredovale u sporazumu kojim je okončano etničko nasilje i trogodišnji genocid u Bosni i Hercegovini koji je izbio nakon raspada Jugoslavije. Dejtonski sporazum, koji su potpisali predsednici Bosne, Hrvatske i Srbije, postavlja nove uslove za narod Bosne, uključujući tročlano predsedništvo koje bi predstavljalo svaku od tri glavne nacionalnosti: Bošnjake, Srbe i Hrvate. Sporazumi su rezultirali relativno trajnim mirom.

Prvi put od potpisivanja taj mir je ozbiljno ugrožen. Bosna sada doživljava najgoru političku krizu od Dejtona u vidu secesionističkih pretnji lidera bosanskih Srba Milorada Dodika. Dodik je proteklih sedmica zapretio povlačenjem bosanskih Srba iz svih centralnih državnih institucija, uključujući ključne kao što su Centralna poreska uprava, visoke pravosudne institucije i, što je najvažnije, oružane snage.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar došao je u Sarajevo početkom novembra da se sastane sa bosanskim predsednicima u pokušaju da stabilizuje situaciju. Iako je sam sastanak delovao uspešno, kako je primetio jedan anonimni visoki bosanski zvaničnik, “ostaje da se vidi da li će Dodik ispuniti obećanje da će zaustaviti svoju separatističku inicijativu”.

„Bosni i Balkanu“, dodao je bosanski zvaničnik, „potrebno je više od diplomatskih ofanziva u poslednjem trenutku da bi se postigla dugoročna stabilnost; Region, koji je Zapad dugo zanemarivao, Rusija, Kina i Turska sve više koriste za svoje geopolitičke šahovske partije.

Iako je pominjanje Rusije kratko, AFPC kaže da je to referenca na koju vredi obratiti pažnju.

“Na kraju krajeva, nije tajna da Kremlj Srbiju i bosanske Srbe smatra saveznicima. Odmah nakon provokativne najave Dodikovog otcjepljenja, Rusija je zapretila da će staviti veto na godišnje obnavljanje mirovne misije EU ako se ne uklone reference na visokog predstavnika”.

Osnovana kao deo Dejtonskog sporazuma, Ured visokog predstavnika trebao je predstavljati mirovne snage EU i civilni izvršni mehanizam za implementaciju mira u Bosni. Visoki predstavnik je takođe imao zadatak da podrži Dejtonski sporazum i odbrani Bosnu od ekstremnog nacionalizma i secesionizma.

Savet bezbednosti UN se složio sa zahtevima Kremlja, odražavajući sve više podelene poglede na dejtonsko nasleđe i njegovu efikasnost. Zahtevajući raspuštanje misije, Rusija ne samo da je eliminisala značajnu prepreku za Dodika i druge secesioniste, već je i potkopala sprovođenje mirovnog sporazuma koji su orkestrirali SAD.

Prema AFPC-u, ruski zahtevi – i njen uspeh u njihovom ostvarivanju – izgledaju mali, ali oni predstavljaju opasan pokret koji preti uticaju Zapada kako u Bosni, tako iu ostatku istočne i jugoistočne Evrope.

“Nedostatak pažnje sa Zapada poslednjih godina, posebno prema Bosni, prisutan je dajući silama poput Rusije više prostora za vršenje svog uticaja. Razbijanje Bosne se dešava i u pozadini dve druge važne krize koje se dešavaju u regionu: porasta migranata na poljsko-beloruskoj granici i neobjašnjivog vojnog uspona Rusije na zajedničkoj granici sa Ukrajinom “, konstatuje AFPC.