Aktivisti kažu da je tajna baza podmornica iz sovjetskog doba na Krimu ponovo aktivirana

Na video snimku objavljenom na Telegramu početkom februara, dve plutajuće barijere mogu se videti na ulazu u prirodnu luku Balaklava na Krimu koji kontroliše Rusija.

Proukrajinski aktivisti tvrde da su barijere, koje bi luku mogle zatvoriti za pomorske bespilotne letelice, najnoviji dokaz da se velika baza podmornica, nekada poznata kao Objekat 825 GTS, ponovo stavlja u funkciju.

„[Ruski] osvajači ponovo koriste staru podzemnu bazu podmornica, koja je nekada funkcionisala kao muzej, u vojne svrhe“, nedavno je objavila krimskotatarska gerilska grupa Ateš na Telegramu.

Grupacija smatra da su barijere protiv dronova pokazatelj da se baza podmornica koristi u vojne svrhe, jer u zalivu trenutno nema drugih osetljivih objekata. Luku Balaklava Ukrajina je demilitarizovala 2008. Od 2016. godine, kada je još bila pod ruskom kontrolom, tu su izgrađeni objekti za privez jahti.

Podmornička baza Balaklava završena je 1961. godine, kada je Krim bio najvažnije čvorište sovjetske flote.

Jedinstveni pejzaž Balaklave omogućio je sovjetskim planerima da iskopaju tunel kroz planinu oko 600 metara duboko u more, dovoljno veliki da zaštiti ljude i brodove unutra od direktnog nuklearnog udara.

Tajni objekat je sadržao skloništa za do devet podmornica i njihove posade, kao i suvi dok gde su se brodovi mogli popravljati i prostorije u kojima je moglo da se čuva i priprema nuklearno oružje.

Zbog tajnosti sovjetske baze, luka Balaklava je bila „zabranjena” zona kojoj se moglo pristupiti samo uz posebnu dozvolu. Tokom Hladnog rata, podmornice su ulazile i izlazile iz podzemne baze tek po mraku.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, baza je pala pod ukrajinsku kontrolu, ali je ostala nebranjena. Jedan posetilac 1994. godine prisetio se kako je ušao u nekada tajno mesto, koje je izgledalo kao da je „napušteno usled iznenadne katastrofe”, dodajući da je „nehotično podsetilo na Černobil”.

Unutrašnjost je bila teško oštećena od strane lopova 1990-ih, pre nego što je zgrada ponovo otvorena kao muzej u Ukrajini 2003. godine.

Nakon ruske aneksije poluostrva Krim 2014. godine, baza je pala pod rusku kontrolu, ali je nastavila da radi kao muzej.

Nedavni izveštaji da će baza biti ponovo aktivirana u vojne svrhe samo su jedna od ovih tvrdnji. Ukrajinska vojska je u oktobru 2022. ukazala na građevinske radove u blizini ulaza u podmorničku bazu kao dokaz da će biti vraćena u vojne svrhe. Međutim, čini se da muzej ostaje otvoren za javnost.

Džon K. K. Dali, stručnjak za odbranu u Džejmstaun fondaciji, rekao je za Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda da je objekat, koji trenutno koristi ruska mornarica, namenjen brodovima, a ne podmornicama.

„S obzirom na ograničenja veličine podmornica Kilo klase Crnomorske flote (njihov domet je predugačak za trenutnu konfiguraciju Balaklave), njihova trenutna upotreba pre renoviranja za površinske brodove bi bila neophodna.

S obzirom da su ruske morske luke sve više na udaru ukrajinskih pomorskih dronova, moguće je da će ruski ratni brodovi naći sklonište u delovima baze. Ovo uključuje brodove koji su prethodno bili usidreni u pomorskoj bazi u blizini Sevastopolja, koja je više puta bila gađana ukrajinskim pomorskim dronovima i projektilima.

Dejli kaže da je brzi razvoj tehnologije pomorskih dronova u Ukrajini „jedan od najneočekivanijih i najznačajnijih razvoja” ruske invazije./REL/