80 zemalja podržava „teritorijalni integritet“ Ukrajine na švajcarskom mirovnom samitu

Osamdeset zemalja je u saopštenju objavljenom drugog i poslednjeg dana njihovog sastanka u švajcarskom letovalištu 16. juna, zahtevalo da „teritorijalni integritet“ Ukrajine bude osnova bilo kakvog mirovnog sporazuma za okončanje ruskog rata.

Odsustvo Rusije na svetskom mirovnom samitu koji je inicirala Ukrajina umanjilo je nade u napredak, kao i odluka Kine da se drži podalje od sastanka.

Indija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili su među učesnicima koji nisu potpisali završni dokument, koji se fokusirao na pitanja nuklearne bezbednosti, bezbednosti hrane i razmene zatvorenika.

U završnoj deklaraciji se navodi da Povelja UN i „poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta… mogu i da će poslužiti kao osnova za postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“.

„Smatramo da postizanje mira zahteva učešće svih strana i dijalog između njih“, nastavlja se.

Viola Amherd, švajcarska predsednica i domaćin događaja, rekla je na završnoj konferenciji za novinare da činjenica da je „ogromna većina“ učesnika pristala na završni dokument pokazuje šta diplomatija može da postigne.

Uoči samita, ruski predsednik Vladimir Putin postavio je teške uslove za prekid vatre, uključujući zahtev da Ukrajina odustane od kontrole nad četiri regiona u oblastima koje su okupirale ne samo ruske invazione snage već i regioni pod kontrolom Ukrajine, zahtevi koje su Kijev i njegovi zapadne pristalice odmah odbacili.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je da je konferencija “s pravom” nazvana “Put ka miru” jer se takav cilj ne može postići u jednom koraku.

“To nisu bili mirovni pregovori jer Putin nije ozbiljan u pogledu okončanja rata. On insistira na predaji. Insistira na ustupanju ukrajinske teritorije – čak i oblasti koje on danas nije okupirao”, rekla je ona. „On insistira na razoružanju Ukrajine, ostavljajući je ranjivom na buduće napade. Nijedna zemlja nikada ne bi prihvatila ove nečuvene uslove.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na kraju dvodnevnog sastanka u Burgenstoku rekao da podrška zapadnih i drugih šefova država i vlada pokazuje da se vladavina međunarodnog prava može obnoviti.

„Nadam se da ćemo moći da postignemo rezultate što je pre moguće“, rekao je Zelenski. „Dokazaćemo celom svetu da Povelja UN može ponovo da postane u potpunosti delotvorna.

Odgovarajući na pitanje RSE/RL na završnoj konferenciji za novinare, Zelenski je rekao da bi više zemalja moglo da se pridruži završnoj deklaraciji.

„Pre svega, to nije potpisivanje, već pristupanje [završnom saopćenju]. To je važna razlika jer pristupanje kominikeu znači da je kominike otvoren“, rekao je on. „Čak i zemlje koje sada razmišljaju da se pridruže saopštenju sprovode konsultacije u svojim zemljama.

Ruski politikolog Aleksandar Morozov rekao je za Current Time, kanal na ruskom jeziku koji vodi RSE/RL u saradnji sa Glasom Amerike, da zemlje poput Južne Afrike i Indije koje se nisu pridružile saopštenju rezervišu prostor za sopstvene mirovne inicijative. Ovo nisu loše, ali samo dokazuju da su Putinovi zahtevi nerealni jer zanemaruju teritorijalni integritet Ukrajine i time krše Povelju UN.

Održavanjem samita, Zelenski je želeo da okupi veći broj zemalja koje stoje iza Ukrajine, posebno one sa takozvanog globalnog juga, i da skrene globalnu pažnju na brutalnu invaziju Rusije. Ovo je postalo još hitnije s obzirom na globalni zamor od 28-mesečnog rata, borbi na Bliskom istoku i rastuće zabrinutosti zbog kineske agresije prema Tajvanu.

Samit od 15. do 16. juna bio je kulminacija napora Zelenskog u proteklih 19 meseci da okupi svetske lidere da okonča najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Švajcarska je pristala da bude domaćin samita u nadi da će to utrti put budućem mirovnom procesu koji uključuje Rusiju. Zelenski nije želeo da Rusija učestvuje u ovoj fazi.

Na sastanku 16. juna, delegati su se složili oko završne deklaracije samita koja se fokusirala na tri teme: poziv na potrebu za nuklearnom i prehrambenom bezbednošću i povratak ratnih zarobljenika i dece otete iz Ukrajine tokom sukoba.

Ihor Žovkva, zamenik šefa kabineta Zelenskog, rekao je novinarima na marginama samita da je Kijev odlučio da se fokusira na ova tri pitanja „jer se većina međunarodne zajednice danas složila oko ovih stavova“.

„Tekst je izbalansiran. Uzeti su u obzir svi naši principijelni stavovi na kojima je insistirala Ukrajina“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba novinarima 16. juna povodom završnog saopštenja.

„Naravno, potpuno razumemo da će doći vreme kada će biti potrebno razgovarati sa Rusijom“, rekao je on. „Ali naš stav je vrlo jasan: nećemo dozvoliti Rusiji da govori jezikom ultimatuma, kao što to sada čini.

Očekivalo se da će konferencija odrediti zemlju domaćina za nastavak konferencije, ali je sastanak u Švajcarskoj završen bez utvrđivanja lokacije drugog sastanka.

Švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis rekao je da je moguće da se naredni samit održi pre američkih predsedničkih izbora u novembru.

Saudijska Arabija se smatrala jednim od vodećih kandidata, a ministar inostranih poslova princ Fejsal bin Farhan Al Saud rekao je 15. juna da je kraljevina spremna da podrži mirovni proces, ali je upozorio da će održivo rešenje zavisiti od „teških kompromisa“.

Kina, koja podržava Rusiju, pridružila se mnogim zemljama koje su se klonile ovog događaja. Peking je rekao da bi svaki mirovni proces zahtevao učešće i Rusije i Ukrajine i izneo je sopstvene ideje za mir.

Ukrajinska bezbednosna analitičarka Alina Hritenko rekla je za Current Time da Kina pokušava da se pozicionira kao mirotvorac i da ne veruje da bilo koja strana može da ostvari vojnu pobedu. Ona je istakla da Putinova „mirovna ponuda“ uključuje i odbijanje da se Zelenski smatra legitimnim, pa je u kontekstu kineske mirovne inicijative nejasno ko bi mogao biti Putinov protivnik u mirovnim pregovorima.

15. juna, prvog dana švajcarskog samita, mnogi zapadni lideri osudili su rusku invaziju na Ukrajinu, pozivajući se na povelju UN o odbrani teritorijalnog integriteta zemlje i odbacili Putinov poziv na cesiju zemlje radi mira.

„Jedna stvar je jasna u ovom sukobu: postoji agresor, odnosno Putin, i postoji žrtva, odnosno ukrajinski narod“, rekao je španski premijer Pedro Sančez.

“Rusija treba da prizna da ima granice kao i svaka druga država i da ima susede kao i svaka druga država. Ova međunarodna zajednica, nova bezbednosna arhitektura, može da postoji samo ako velike zemlje, najveća od najvećih, priznaju svoje susede, svoje „Poštujte susede i njihov teritorijalni integritet“, rekla je gruzijska predsednica Salome Zurabišvili.

„Suverenitet, teritorijalni integritet i odbacivanje agresije kao sredstva državnog upravljanja su ključni principi koji se moraju poštovati u slučaju Ukrajine i širom sveta“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas na otvaranju 15. juna. “Zbog toga sam zabrinut zbog takozvanih mirovnih planova i inicijativa koje ignorišu osnovne principe Povelje UN. Ne možemo tretirati teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine kao sporedne”, nastavio je Kalas.

Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja je predstavljala Sjedinjene Države dok je predsednik Džo Bajden prisustvovao prikupljanju sredstava u Kaliforniji, rekla je da Putinov „mirovni” predlog od 14. juna nije poziv na pregovore, već poziv „na predaju [Ukrajine]”.

Haris je takođe ponovio punu podršku Amerike Ukrajini i najavio 1,5 milijardi dolara nove pomoći SAD za različite projekte, uključujući energetsku infrastrukturu i civilnu bezbednost.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da se „mir u Ukrajini ne može postići bez uključivanja Rusije“, ali je istakao da je Rusija odbacila sve kolektivne pozive na mir.

Uoči samita, lideri Grupe 7 velikih industrijskih zemalja najavili su paket zajma od 50 milijardi dolara za Kijev koji će iskoristiti kamate i prihod od više od 260 milijardi dolara zamrznute ruske imovine.

Bajden i Zelenski potpisali su ove nedelje bezbednosni sporazum koji obavezuje Sjedinjene Države na dalju obuku ukrajinskih oružanih snaga tokom 10 godina.

Bajden, koji nije prisustvovao samitu uprkos zahtevima Zelenskog, takođe je odobrio isporuku drugog raketnog sistema Patriot Ukrajini i uveo još jednu rundu finansijskih sankcija Rusiji.

Bela kuća je takođe ublažila ograničenja koja su sprečavala Ukrajinu da koristi američko oružje za napad unutar Rusije i dozvolila napade unutar Rusije u ograničene svrhe odbrane Harkova.

Prošlog meseca, Rusija je pokrenula malu ofanzivu u severnom regionu Harkova kako bi povukla ukrajinske snage koje su bile nadjačane i naoružane preko linije fronta duge oko 1.200 kilometara. Napori su usporeni jer je Ukrajina prebacila nove jedinice u to područje, ojačala svoje položaje i granatirala ruske položaje preko granice./Rferl/