Захарова оживљава руску пропаганду са Младићем и Косовом: Србија жртва, Запад „непријатељ“

Руска дипломатија поново користи наслеђе ратова бивше Југославије за промоцију свог геополитичког наратива.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, коментаришући европске реакције на сахрану Ратка Младића, покушава да представи критику Европске уније као напад на српски народ, док истовремено готово потпуно игнорише чињеницу да је Младић правоснажном пресудом осуђен за геноцид и друге ратне злочине.

Захарова представља Запад као лицемерног и непријатељског, Србију као његову жртву, док Русију позиционира као браниоца Срба и њиховог историјског наратива.

Од одговорности за злочине до „колективне кривице“

Један од главних пропагандних елемената Захаровине изјаве је намерно повезивање два потпуно различита питања – одговорности Ратка Младића и колективног идентитета српског народа.

Европска критика државних и војних почасти Младићу није захтев да се српски народ прогласи колективно кривим за ратове деведесетих. То је критика величања појединца који је, правоснажном пресудом међународног суда, проглашен одговорним за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине.

Међународни суд је 2021. године потврдио Младићеву доживотну казну затвора, укључујући и његову одговорност за геноцид у Сребреници и друге тешке злочине.

Међутим, Захарова у својој изјави не помиње ову чињеницу и уместо тога нуди политички конструкт за наводни покушај Запада да „сломи“ Србију.

Москва ћути о томе шта је пронађено у Хагу

Захарова говори о „канибалском ставу“ према Младићу, али не објашњава зашто би правоснажна пресуда међународног суда требало да се третира као политички прогон.

Младић није осуђен зато што је био Србин, нити због своје политичке припадности. Осуђен је на основу одговорности утврђене током судског поступка.

Управо то руска пропаганда покушава да потисне у други план: када се говори о Младићу, тема није колективна кривица Срба, већ индивидуална одговорност човека који је командовао снагама одговорним за неке од најтежих злочина почињених у Европи после Другог светског рата.

Косово као додатни елемент руске пропагандне матрице

Захарова укључује и Косово у исти наратив, тврдећи да ЕУ наводно ћути док се на Србе врши притисак.

На овај начин, Москва покушава да повеже различита питања – Младића, Србију, Косово и европску политику – у јединствену причу о такозваном „западном прогону Срба“.

Таква конструкција има јасну политичку функцију.

Русија је представљена као једина велика сила која наводно доследно штити српске интересе, док је Европска унија представљена као непријатељски актер.

Ово је посебно важно у време када Србија покушава да балансира између европских интеграција и односа са Москвом.

Москва користи питање наслеђа ратова Србије и Босне и Херцеговине као инструмент ширег геополитичког сукоба са Европском унијом.

У овој пропагандној конструкцији, Младић се од ратног злочинца осуђеног правоснажном пресудом трансформише у симбол наводног отпора „западном диктату“.

Истовремено, свака европска критика покушава да се представи као напад на Србе.

/Геопост/