Скоро 1200 манипулација и дезинформација на насловним странама пет новина у Србији прошле године

Новине Информер, Ало, Вечерње новости, Курир и Српски телеграф објавиле су прошле године на својим насловним странама најмање 1,174 манипулативна наслова, углавном у облику неоснованих или пристрасних тврдњи, дезинформација или измишљања чињеница, према најновијој анализи Раскрикавања. Податак такође показује да је број сумњивих тврдњи у насловима повећан у односу на претходну годину. Истовремено, компаније које стоје иза ових таблоида добиле су више од 800,000 евра из јавних буџета у 2022. години. Информер је прошле године имао највећи број манипулативних вести – дезинформација, пристрасних или тврдњи за које није било доказа – са 363, затим Српски телеграф са најмање 253, затим Вечерње новости са 238 таквих наслова, Ало са 198 и Курир са 122 таква наслова.

Резултати анализе показују да је прошле године објављено више манипулација у насловима новина него годину дана раније. У 2021. години, „Раскривање“ је на насловним странама шест таблоида (укључујући „Објекат“, који је престао да излази прошле године) навело мање од 1000 контроверзних или нетачних тврдњи.

То може бити због значајних догађаја који су обележили протеклу годину и били су „ризница“ разних манипулација за таблоиде – посебно рат у Украјини и његове последице, парламентарни и председнички избори у априлу и догађаји на Косову.

У зависности од периода и догађаја, различити актери су се смењивали у насловима, али су се неки посебно истицали. У првој половини године имали смо прилику да чешће на насловним странама видимо лидера опозиције Драгана Ђиласа, као и Владимира Путина и Владимира Зеленског, док се у другој половини године често (у негативном контексту) појављивао премијер Косова, Аљбин Курти. Једини који се доследно појављивао током целе године, скоро увек у позитивном контексту, а понекад и у неутралном, био је Александар Вучић, чије се лице појавило на насловним странама ових пет новина најмање 851 пут.

Доминантни облик манипулације, као што смо видели, били су неутемељени наслови, за које је у самом тексту било мало или нимало доказа или аргумената. Поред тога, преовладавале су једностране тврдње у облику коментара, увреда или „вике“ на рачун различитих актера, на рачун дебата, што је довело до тога да таблоиди отворено заузму страну. Видели смо и неколико случајева фабриковања чињеница и дезинформација и лажних вести.

Нисмо анализирали вести из света шоу-бизниса и спорта, са изузетком догађаја везаних за депортацију Новака Ђоковића из Аустралије почетком 2022. године.

Информер о ратним играма

Прорежимски таблоид Информер је и прошле године био неприкосновено шампион манипулације насловима, према рачуници новинара Раскринквања – најмање 363 њих, више од једном дневно, јер је током године објављено 306 бројева.

Година је почела обрачуном са лидерима опозиције, јер се Србија суочила са изборима на пролеће. Могли смо да читамо чланке о „Сави ЦИА Манојловићу“ који припрема „крваве нереде“, Поношу као „НАТО кандидату“, „лажним еколозима“, „непријатељима“ и „будалама“ из опозиције. У кампањи против њих, овај таблоид је често тврдио да су рекли нешто што нису рекли – „преобликовање“ туђих изјава био је један од најчешћих облика манипулације у Информеру прошле године.

Крајем фебруара, Информер је отворио еру ратних манипулација сада већ чувеним насловом „Украјина напада Русију“, а у наредним месецима, овај таблоид ће писати о томе како је Путин „газио“ Украјину, како је његов „муњевити удар“ „погодио“ и како је Украјина на коленима „молећи за милост“. Слика руског председника појавила се 86 пута на насловним странама.

Током рата, таблоиди су писали о кризама хране и енергије, а у европским земљама: „ЕУ жели гас“ или „Швајцарска – ко греје стан изнад 19 степени иде у затвор“, открили смо да је изрека била чиста дезинформација.

Видели смо и наслов: „Свет се суочава са великом глађу“, одмах након чега је уследила тврдња да „Србија има довољно хране“. Ово је, иначе, био уобичајени наратив прорежимских медија када се говори о економским последицама рата – свет скоро гладује, Србија је под контролом – а о томе је прошле године писало и „Раскрикавање“ у великој анализи медијског извештавања о руско-украјинском сукобу.

Док је у првој половини године главна негативна фигура био Драган Ђилас, чија је фотографија објављена најмање 32 пута у негативном контексту, као и претходне године, од друге половине године – са ескалацијом кризе на Косову – „битку“ је преузео премијер Косова, Аљбин Курти. Његово лице се појавило најмање 49 пута на насловним странама Информера, и сваки пут Информер није ублажио ни реч – називајући га, између осталог, „темпираном бомбом“, „албанским олошом“ и „психопатом из Приштине“.

Извештавање о Косову пратиле су честе објаве рата, посебно у време када је косовска влада покушавала да инсталира регистарске таблице РКС, а затим је Раскринкање анализирало како је изгледала медијска пропагандна паљевина из Београда и Приштине.

Реч рат била је само један од најчешћих наслова у овом таблоиду.

Истовремено, култ личности председника Александра Вучића је пажљиво чуван, појављујући се 142 пута на насловним странама, готово искључиво у позитивном контексту – спречавајући објављене ратове и смирујући тензије, „бранећи Србију“ и „растварујући“ противнике.

Српски телеграф „доминирао“ Вучићевим фотографијама

Српски телеграф је на својим насловним странама објавио најмање 253 неосноване, пристрасне и друге манипулативне тврдње.

Главни позитиван ефекат таблоида био је, очекивано, Александар Вучић, чија се фотографија појавила најмање 242 пута само на насловној страни – убедљиво највише од било којих других новина. Видели смо његово лице када је цитиран, када се извештавало о државној посети, када су инвестиције биле тема, као и када је неко (безуспешно) покушао да га „сломи“.

Српски телеграф је изразио подршку председнику, описујући његову политику као „мудру“, а њега као човека који „води борбу лава“, „не познаје пораз“ и „одбија сваки притисак као зид“. На крају предизборне кампање, крштен је као „Александар Велики“, а дан касније на насловној страни је била илустрација Вучића као Терминатора, са београдским споменицима, крановима и градилиштима у позадини, уз натпис „АУТОМОБИЛ“.

Наратив који прорежимски таблоиди „плету“ око Вучића мора да убеди читаоце не само у његову моћ, већ и у његову рањивост. Српски телеграф га је толико пута представљао током протекле године – као жртву, човека „сломљеног од Истока и Запада“, „који трпи невиђене притиске“ и „кривог на функцији за све“.

Владимир Путин је други најистакнутији политичар – његова фотографија је објављена у овом таблоиду најмање 162 пута, знатно више него у било којим другим новинама. За разлику од других, Српски телеграф је променио свој приступ извештавању о Русији и Путину током рата, о чему можете прочитати у посебној анализи.

Свакој причи је потребна негативна, али и позитивна страна. Прошле године то је био Албин Курти, чије се лице појавило најмање 32 пута у насловима Српског телеграфа. За њега је речено да је „примитивни“ и „зли“, више пута оптуживан да „жели рат“ и „тражи крв“.

Након што је објављен састанак двојице државника за преговарачким столом у Бриселу, Вучић се представио као неприкосновено доминантни. Крајем новембра, на пример, објавили су текст у којем се наводи да се „Курти не усуђује да погледа Вучића у очи“ – на основу „анализе“ његовог говора тела, закључили су да он „показује екстреман страх и анксиозност у директним разговорима са Александром Вучићем, за разлику од Вучића, који делује изузетно одлучно, одређено, припремљено“. Као доказ, приложили су неколико фотографија Куртија како гледа у папире на столу или Жозепа Бореља и Мирослава Лајчака, који су такође били на састанку. Међутим, на веб-сајту Европског савета постоји и фотографија са истог састанка, где Курти гледа Вучића у очи.

Српски телеграф је такође критиковао недавне сараднике Александра Вучића. На пример, бивша министарка енергетике Зорана Михајловић је оптужена да „тренира опозицију“, „уцењује и напада јер губи место“ и „директно напада Вучића“. Више пута је оптужена, без доказа, да је давала информације новинама Нова јер се плашила да не изгуби место и да „плаћа Шолаковим медијима да пишу промотивне чланке о томе колико је вредна, паметна и брижна“.

Бивши министар одбране Небојша Стефановић није прошао ништа боље. Након интервјуа бивше државне секретарке Дијане Хркаловић за Објектив, у којем је оптужила Стефановића да штити Вељка Беливука, Српски телеграф је позвао на његово хапшење: „Сада нема повратка, ухапсите државу.“ Готово свако помињање Стефановића пратили су пристрасни или сензационалистички наслови попут „Страх, Небојша“, „Министар се сакрио у мишју рупу“, „Стефановић наплаћује дугове за Шарића“ итд.

Вечерње новости и Срби као вечне жртве регионалних и западних интрига

Трећи на листи најбројнијих манипулација (најмање 238) су Вечерње новости.

Овим документом се веома често манипулише представљањем сумњи и спекулација као чињеница, неоправданим генерализацијама, изјавама попут „нема сумње“ и „ван сваке сумње“ за сумњиве и непоуздане ствари, суптилним уметањем сугестивних новинарских коментара у извештаје о чињеницама, попут „уцењивачких тонова из Вашингтона“ или „усијаних глава у Кијеву“, а такође је био случај да нису имали ни један извор у тексту, па су износили снажне тврдње без икакве аргументације.

Иако се Вечерње новости нису посебно бавиле Вучићевом опозицијом или људима из СНС-а, традиционално су се углавном бавиле „непријатељима“ из региона – Албином Куртијем, Албанцима и Хрватима – у негативном контексту, у поређењу са свим осталим новинама.

Курти се појављивао на насловним странама Вечерњих новости углавном у негативном контексту и користећи запаљиву реторику, често без доказа за изнете тврдње. У црно-белој перспективи Вечерњих новости, ствари су изгледале овако током целе године: Курти, у сарадњи са својим савезницима на Западу, припрема разне злочине и добија подршку од њих против Срба, који су често некритични, приказани као пасивни и жртве у Вечерњим новостима. Како ове новине тврде током целе године, многи људи су радили за Србе – Курти, Албанци, Мило Ђукановић, Европска унија, Хрвати, НАТО…

На позитивној страни били су руски председник Владимир Путин, али и Милорад Додик, који је представљен као један од ретких пријатеља Србије преко границе. Али Александар Вучић је био најзаступљенији у Вечерњим новостима, са његовом фотографијом која се појавила на насловној страни 161 пут, скоро сваки други дан.

Вечерње новости су одржавале свој култ личности на сличан начин као и Информер – данима су распиривале тензије оштрим и неоснованим ратним речима и декларацијама, само да би се та тензија распршила у року од једног дана. На пример, десет дана пре краја године, готово свакодневно су се ширили драматични наслови о кризи на косовским барикадама – „Курти жели масакр на барикадама“, „Куртијев терор уз одобрење Немачке“, „Вучићев брат и син на листи за одстрел“, „Куртијева полиција пуцала на Србе“, „Дигли су војску да нападне Србе“, „Желе да нас све протерају са Косова“. После те драматичне недеље, уследила је резолуција у облику председника: „Гаранције узете, уклоните барикаде“, са великом Вучићевом фотографијом.

Спољнополитичко питање које је доминирало опсежним манипулацијама у овим прорежимским новинама био је рат у Русији. Као што смо писали у прошлогодишњој анализи, Вечерње новости су извештавале о рату као ПР центар Кремља – са великим ослањањем на руске изворе и извештавањем у корист Русије и из руске перспективе. Сви могући цивилни злочини у Украјини су негирани и релативизовани, уз тврдње да је то био инсцениран догађај „попут Маркала и Рачка“.

У духу националистичке реторике ових новина, „Вечерње новости“ прошле године такође нису пропустиле прилику да порекну геноцид у Сребреници, са насловима попут „Сребреница, Рачак, Бућа, пропагандно лице“, „Срби нападнути да би се осветили“. „НАТО предаје Сребреницу“ или „Потпис геноцида затим улази у Поточаре“, где се тврдило да свако ко жели да посети меморијални центар у Поточарима мора да потпише на улазу да признаје геноцид. Према мишљењу Центра, то није био случај.

Ало: Манипулација изјавама и Ђилас тамо где нема Ђиласа

Прошле године смо забележили најмање 198 пристрасних, неоснованих или на други начин манипулативних вести на насловним странама таблоида Ало.

Једна од карактеристика овог таблоида јесте да се тврдње разних аналитичара или политичара често представљају на насловним странама као неспорне истине. Оно што се на насловној страни чини као чињеница, у тексту се испоставља као нечија тврдња (која није нужно тачна), најчешће него неутемељена, спекулација или мишљење.

Овај таблоид такође није одступио од уобичајеног модела извештавања који прате други прорежимски медији – постоје позитивни (Вучић) и негативни (Албин Курти, лидери опозиције, Хрвати).

Александар Вучић се прошле године појавио на насловним странама ових новина најмање 122 пута, у просеку сваког трећег дана, углавном као доминантни лидер.

Тако је, пре самих избора, Ало описао појединце који подржавају Вучића као „тим из снова“, а његову политику као „одговорну и државничку“. Вучићев говор на Генералној скупштини УН, Ало је описао као „историјски“ и са одушевљењем приметио да је он „разрушио лицемерје света“ и „окренуо свима лица“. Да би илустровали ову поенту, како је Раскринкавање тада писало, користили су фотографију пуне сале, која је заправо снимљена током говора украјинског амбасадора при УН, док је сала била полупразна током Вучићевог говора.

Ало није штедео оштре речи о Аљбину Куртију, негативцу број 1 претходне године. Описан је као „силеџија“, „лудак“, „криминалац“, „терориста“, „мрзитељ Срба“ и „кловн Приштине“. Негативна кампања против Куртија била је најизраженија током лета, када је Косово објавило нове мере за лична документа, и крајем године, када су косовски Срби поставили барикаде како би ухапсили српског полицајца.

Један од наслова из тог периода показује како изгледа манипулативно извештавање, са тврдњом да је „Курти отворено изјавио да ће убијати Србе“ и коментаром „Страшно“. У новинама читалац сазнаје да је повод за текст била Куртијева изјава Гардијану, у којој је заправо рекао да „нас брине да уклањање барикада неће искључити жртве“. Из текста је јасно да он не само да није предвидео убијање Срба, већ напротив – рекао је да „желимо да будемо што опрезнији како не би дошло до дестабилизације и релативног мира и безбедности“. Али ове реченице није било у тексту, а измишљене претње Гардијана коментарисали су премијерка Ана Брнабић, министар одбране Милош Вучевић и директор Канцеларије за Косово, Петар Петковић.

Други „непријатељи“, попут Драгана Ђиласа, који је означен као „опозициони тајкун“ и „лицемер“, били су изложени погрдном језику и стављени су на насловну страну, иако уопште није поменут у тексту. Тако смо забележили наслов у којем је Ало тврдио да су „Срби убице за Ђиласа и Маринику“, позивајући се на чланак у Данасу. У овом тексту се не помињу ни Ђилас ни Мариника Тепић, али се преноси сведочење сведока у Хагу, који је тврдио да су српске снаге убијале цивиле током рата на Косову. Ало је „оправдао“ насловну страну овим речима: „Листи Данас, које контролишу (...) Ђилас и његова десна рука Мариника Тепић, наставили су да представљају Србе као убице, силоватеље и криминалце.“

Побољшање етичких стандарда Курира: „Ко спава са Ксиласом, буди се бесан“

На насловним странама Курира прошле године објављено је најмање 122 неосноване или пристрасне тврдње и друге врсте манипулација.

Вучићева фотографија се појављивала на насловној страни у просеку сваки други дан – најмање 184 пута – због чега је овај таблоид на другом месту, после Телеграфа српског. Председник је представљен у позитивном или неутралном контексту, а позитивни ставови према њему често су изражени само једном речју: „Стабилан“, „Одлучан“, „Принципијелан“, „Доследан“, „Одговоран“, „Снажан“...

Слично томе, Курир је изразио пристрасност према неким другим актерима, попут Албина Куртија, чији су политички покрети праћени на насловним странама са епитетима „Транспарентни“ или „Подмукли“, док су поступци опозиционих лидера оцењивани као „неодговорни“, „Немоћни“ и слично. Други политичари и актери из Хрватске и Црне Горе такође су писали о „Јадницима“, „Очајном покрету“, „Срамоти“, „Комплексу“...

На пример, Драган Шолак је наводно био „грабежљивац“ и да је „сређивао своју биографију“, након чега је уследио коментар „Жаба је видела коња како бежи“. Забележили смо још неколико примера употребе народних изрека у сличном контексту („Село гори, а Зорана чешља“), али посебно је био занимљив „Ко спава са Ђилашем, буди се бесан“. Овај наслов је прогласио „анализу политичких ликвидација Драгана Ђилаша“.

И Курир је, као и други таблоиди, понекад „филтрирао“ фотографије одређених актера ако су биле „негативне“. Тако је Вучићево лице на фотографији „омекшано“ и недостаје му контраст који се користи на фотографијама Куртија или опозиционих политичара, чија су лица у неким насловима изгледала уморно, болесно и злобно.

Поред пристрасних наслова, било је и неутемељених наслова, односно тврдњи за које није било адекватних доказа или аргумената у самом тексту који би их „оправдали“.

На пример, објављена је наводна изјава градоначелника Кијева Виталија Кличка да је „Србија извршила инвазију на Косово“, што је „Раскринкавање“ већ тада сматрало неоснованим, али је сам Кличко брзо демантовао. Такође је објављено да Северна Кореја шаље 100.000 војника Путину, што су проверавачи чињеница широм света пре неколико дана оценили као тврдњу за коју нема доказа – штавише, руско Министарство спољних послова је то демантовало за „Њузвик“.

Манипулације обезбеђују читаоце, читаоци обезбеђују профит

Истовремено, компаније које стоје иза ових докумената су током прошле године склопиле подуговоре са државом, локалним самоуправама, фондацијама и институцијама.

Служили су углавном кроз оглашавање тендера и у мањој мери кроз тендере за суфинансирање пројеката. Овим уговорима је исплаћено више од 800 хиљада евра из јавних буџета, о чему можете прочитати у посебном тексту Раскринкавање./Raskrinkavanje/