Путинов хибридни рат одвлачи пажњу и ресурсе Запада од Украјине

Ако Америка жели да оконча рат у Украјини, први корак мора бити да сагледа сукоб очима Кремља.

Тенкови и борбени авиони руског председника Владимира Путина можда нису толико моћни, али његови хибридни ратни алати су довољно моћни да искористе тензије широм Европе, укључујући Грузију, Молдавију и Западни Балкан.

Упркос лошим војним резултатима Русије у Украјини, Путин и даље има бројне алате на располагању да дестабилизује Украјину и скрене пажњу и ресурсе Запада са ње.

Док је руско нуклеарно оружје видљиво, овај снажни човек такође води тихи и невидљиви рат, користећи енергију, избеглице и информације да би поткопао Запад.

Шеф руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин прошле недеље оптужио је Запад да жели да отвори „други фронт“ против Москве у Грузији.

Ово долази након што су руски званичници изразили посебно разочарање због неуспеха грузијске владе да одоли притиску јавности и спроведе закон о страним агентима.

Након што је грузијски парламент усвојио закон о „транспарентности страног утицаја“, невиђени излив беса захватио је земљу, наводећи чак и најапатичније слојеве друштва да изађу на улице Тбилисија.

Десетине хиљада демонстраната махало је заставама Европске уније и Грузије и скандирало „Не руском закону“.

Проевропски оријентисани Грузијци су љути јер је предложени закон сличан руском закону о страним агентима из 2012. године, који је Путин користио да циља медије и цивилно друштво.

А европски политичари су нагласили да би закон наштетио изгледима Грузије за кандидатуру за ЕУ.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је Запад да је оркестрирао још један сценарио обојене револуције, док је шефица државне телевизије РТ, Маргарита Симоњан, тврдила да демонстранти желе да отворе други фронт у сукобу са Русијом.

Московски дипломатски Твитер налог на Криму је чак отишао толико далеко да је претио Грузији још једним ратом.

Било каква политичка одлука о изолацији Грузије од Запада била би победа за Русију, јер би већ компликована безбедносна ситуација у Тбилисију постала још нестабилнија.

Путин је такође бацио око на Молдавију. Руско Министарство одбране је крајем фебруара оптужило Украјину да планира оружану провокацију у Придњестровљу (делу Молдавије који је Русија „инспирисала“ да прогласи независност пре две деценије); председница Маја Санду је рекла да Москва планира да сруши владу и осујети тежње Молдавије ка ЕУ.

Молдавија је прошле године постигла изузетан успех када јој је додељен статус кандидата за чланство у ЕУ. Кремљ проевропску владу Молдавије види као претњу свом регионалном утицају.

Сандуова изјава открила је низ саботажа које је Русија желела да изврши.

У марту су десетине људи изашле на улице како би се придружиле протестима које је организовао проруски опозициони политичар Илан Шор.

Кремљ је искористио незадовољства која су се погоршала од одлуке владе да прекине испоруку руских енергената.

Овакви инциденти подсећају на Грузију и Украјину, где је Русија такође користила локалне актере да сеје хаос и дестабилизацију.

Западни Балкан је још једна арена за игре Москве, а Путин је користио сличну тактику.

Председник Косова је открио да Русија користи плаћенике из озлоглашене Вагнерове групе и српских паравојних група да би изазвао хаос на Косову и евентуално извршио инвазију на ту територију.

Док Србија и Косово воде преговоре о нормализацији односа под вођством САД и ЕУ, проруске националистичке групе у Србији организују протесте оптужујући руководство земље да је формално признало Косово.

У Србији, Путин је задржао висок ниво утицаја кроз институције као што су Српска православна црква и медији. Информативни канал Спутњик ради у Београду већ неколико година; Москва је такође недавно покренула државни медијски канал РТ.

У Босни, Русија је појачала сецесионистичку реторику прокремљског лидера босанских Срба Милорада Додика, који је најавио планове за усвајање закона о страним агентима.

У Црној Гори, Русија је користила Српску православну цркву да подстакне нестабилност поларизацијом земље и поткопавањем НАТО-а, циљајући Србе.

Како се губици Русије у Украјини повећавају, Кремљ ће наставити да користи асиметрична средства да изазове и одвуче пажњу Западу, а Грузија, Молдавија и Западни Балкан представљају још једно бојно поље.

Док је већина америчке пажње усмерена на оперативни развој на терену, руска војна доктрина се ослања на хибридно ратовање како би остварила своје политичке и војне циљеве.

Тек када Запад ово схвати, може почети да развија ефикасне контрамере како би се супротставио Кремљу и његовим геополитичким амбицијама./NYP/

https://nypost.com/2023/04/09/putins-hybrid-warfare-diverts-western-attention-and-resources-from-ukraine/