Осовина српских политичких покрета лежи уз Српску православну цркву!

Из етногенезе је познато да је српско православље снажно повезано са стварањем државе и српском политиком на Балкану. Српска православна црква представља осовину политичких кретања у Србији, како унутар ње тако и ван ње. И у кризама и ратовима и у миру, реч и стратегија СПЦ је последња. Она ту позицију у односу на српску политику држи са великим поносом, чак и када су уз њен благослов почињени масакри и геноциди на територији држава бивше Југославије. Све то са циљем и сврхом очувања српског националног идентитета.

Односи СПЦ са водећим политичким законодавним телима Србије имали су разне тренутке прилагођавања, али никада прелазећи координацију ради очувања, како кажу Срби. Однос СПЦ са садашњим председником Србије, Александром Вучићем, подељен је на два периода. У време патријарха Иринеја и патријарха Профирија!

Године 2013, када је први потпредседник Владе Републике Србије био Александар Вучић, Српска православна црква је упутила низ критика Вучића и због тога је он позван на састанак.

Сабор СПЦ да обавести и објасни црквене поглаваре у вези са Бриселским споразумом између Србије и Косова. Вучић се плашио поступака СПЦ, пошто повремено појашњава свој став пред СПЦ у вези са Бриселским споразумом из 2013. Овде треба додати да поглавар СПЦ, патријарх Иринеј, није имао посебне односе са Александром Вучићем. Када је патријарх Иринеј преминуо 2020. године, суштински интерес је био да Александар Вучић оствари максималан утицај на избор новог патријарха СПЦ.

Након избора, на чело СПЦ био је митрополит загребачко-љубљански, бивши монах манастира Дечани, који је докторирао у Атини 2004. године, Првослав Перић је именовао патријарха Профирија. Патријарх Профирије је свакако био избор који је одговорио и на политичке околности у којима се Србија налазила. Избор новог патријарха, Профирија СПЦ, 2021. године, објашњен је и анализом листа Фигаро, која је говорила о оквиру притиска који је државни врх вршио у вези са изборима у СПЦ. С обзиром на утицај Цркве, за Александра Вучића је кључно да на чело СПЦ буде постављена особа која му је послушна, објаснио је Фигаро.

На првом састанку Сабора СПЦ, којим је председавао новоизабрани патријарх Профирије, у мају 2021. године, председник Србије Вучић организовао је ручак за све архијереје у Клубу посланика на Дедињу. Овај тренутак представљао је иновацију у ритуализацији симфоније српске државе и цркве. Председник Вучић покушава да настави ову традицију, али нису сви архијереји присуствовали. Посебно је био одсутан владика Григорије, познат као онај који најчешће показује незадовољство и изражава критике.

Читава ова атмосфера односа између СПЦ и државног врха усмерена је на наставак традиције политичке сарадње између њих. СПЦ никада није била само црква посвећена религији, већ је дубоко координисала политику са владом. Састанци између председника Србије Александра Вучића и председника ентитета Република Српска у Босни и Херцеговини,
Милорад Додик и патријарх СПЦ Профирије су увек чести и усмерени на очување осовине српске политике.

Тренутна блискост српског државног врха и СПЦ, као и узастопни сусрети, усмерени су на финализацију изградње „свесрпског светилишта“, које је СОК-у обећао Александар Вучић. „Свесрпско светилиште“ обухвата балканске земље у којима живе Срби.

У наставку очувања осовине српске политике, Српска православна црква је ангажована у Босни и Херцеговини, Црној Гори, на Косову, али и у Северној Македонији, упркос чињеници да је ова последња признала независност Македонске православне цркве. У Црној Гори највише се ангажовао покојни владика Амфилохије, који је преминуо од ковида 19. Протести организовани у Црној Гори и подршка коју је СПЦ пружила бившем премијеру Здравку Кривокапићу приближили су тренутак потписивања Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ. Овим споразумом, СПЦ је, поред свог постојања у Црној Гори, гарантовала и политичку моћ у овој земљи. Максимално је ослабила Црногорску православну цркву и учинила свако њено деловање независним од црногорске државе.

На Косову, упркос чињеници да ни Србија ни СОК не признају његову независност, у недавном помирењу између Александра Вучића и Аљбина Куртија које се догодило у Бриселу током текуће године, Косово је било обавезно да Српској православној цркви додели посебан статус. Статус који изгледа да превазилази чак и тренутна овлашћења која СОК има на Косову са Ахтисаријевим планом.

Сви ови маневри су у складу са званичним изјавама поглавара СПЦ. Патријарх Профирије је, на почетку своје каријере као поглавар СПЦ, изјавио: „Црква снажно штити српски народ, чува језик и културу тамо где нема српске државе.“ /Геопост/