„Нови напад“, „Курти се неће повући“ – овако Спутњик и РТ Балкан дезинформишу о рушењу зграда у Ујману

„Нови напад Приштине на српску имовину у Ујману: Компанија 'Ибар-Лепенац' поднела је своје захтеве“ и „Курти не одустаје: Спрема се нови талас рушења српских викендица у Ујману“ - у вези са уклањањем објеката у језеру Ујман објављена су два чланка у којима се тврди да су то српски наративи на порталима Спутњик и РТ Балкан. 

Постоји низ тврдњи које процес уклањања неовлашћених објеката представљају искључиво као етнички мотивисану меру и као наводни „злочин“ против Срба, тврдећи да у подручјима са албанском већином неовлашћена градња није погођена.

Такође, одељком „Курти се не повлачи“ покушава се створити несигурност и паника међу српском заједницом која живи на Косову, а последично и виктимизација пред међународним представницима.

Анализа :

Закон се не односи само на српску имовину – у Приштини и другим областима се руше и неовлашћено изграђени албански објекти.

Тврдња да косовске институције уклањају само објекте у власништву Срба није поткрепљена чињеницама.

Општински инспектори и Министарство животне средине и просторног планирања годинама спроводе мере за уклањање бесправно изграђених објеката, чак и у општинама са албанском већином.

Последњих година, акције против неовлашћене градње спроведене су и у другим деловима Косова, као што су Ругова, Батлава и Приштина.

Исто тако, медији попут Радија Слободна Европа наглашавају да је у случају Ујмана питање спора везано за власништво над земљиштем и законитост објеката, док се власници противе одлукама и покушавају да заштите своја права путем правних поступака.

Рушења у Ујману се спроводе на основу законских процедура и административних одлука.

Поменути текстови, који такође тврде да изазивају панику, изостављају законски оквир који регулише питање вода, градње и недозвољених објеката.

Јавно хидропривредно предузеће АД „Ибар-Лепенац“ је регистровано у катастарским евиденцијама као јавни носилац права над водним земљиштем и заштитним појасом хидроенергетске акумулације Ујман (Газиводе).

Према Закону о водама Косова (Закон бр. 04/Л-147), изградња сталних стамбених зграда и хотелских објеката је строго забрањена на јавним водним добрима и у зонама I и II заштите акумулација воде за пиће.

За уклањање бесправно изграђених објеката на јавним/државним водним добром, према законским процедурама, нису увек потребни вишегодишњи судски поступци. Инспекција за заштиту животне средине и Водна инспекција могу доносити управна решења на извршење ради заштите водоснабдевања и јавног интереса.

Према овом правном оквиру, чињеница да власник оспорава одлуку на суду не значи аутоматски да зграда има грађевинску дозволу или да је изграђена у складу са прописима.

Није тачно да постоји 300 нелегално изграђених објеката и да се руши само српска имовина.

Тврдње да се рушење зграда на Косову врши само против српских власника не одговарају чињеницама.

Пример је случај у Приштини, где је срушена кућа породице Маџуни у насељу Ветерник.

Према извештајима, објекат је уклонила општинска инспекција јер је изграђен на земљишту у власништву општине, дакле без одговарајућег правног основа.

Број од неколико стотина хиљада зграда изграђених без дозвола повезан је са проценама укупног броја недозвољених објеката на целој територији Косова.

Ова информација, сама по себи, не доказује да се закон примењује само на одређену етничку заједницу.

Закон предвиђа могућност легализације одређених објеката, али објекти који се налазе на јавном земљишту, у водним ресурсима или у заштићеним подручјима могу бити предмет уклањања.

Исти правни основ важи и за друге случајеве неовлашћене градње. Косовски закон о поступању са неовлашћеном градњом утврђује процедуре за све нелегално изграђене објекте, укључујући могућност легализације или уклањања ако не испуњавају законске услове.

Закон не дискриминише власнике на основу националног порекла.

ЗАКЉУЧАК

Тврдње да се „руши само српска имовина“, да „не постоји законски основ“ за уклањање објеката или да су уговори о коришћењу земљишта довољан доказ за легалну градњу, представљају непотпун и селективан приказ чињеница.

Текстови Спутњика и РТ Балкан изостављају правни контекст и представљају имовински спор као искључиво етничко питање, иако расположиве чињенице показују да је реч о комбинацији питања власништва над земљиштем, грађевинских дозвола и заштите јавних ресурса.

/Геопост/