Zašto brutalna kultura ruske vojske ostaje nekažnjena?

Ruska vojska je poznata po ubistvima, mučenju i užasnom zlostavljanju sopstvenih regruta. Kako takvo ponašanje može biti prihvatljivo u vojsci?

„Ubili su mi dete“, žali se Tatjana Bikova u video poruci. Ona koristi izraz „poništeno“ da opiše kako su njenog sina Andreja ubili ruski vojni komandanti. Ona ih pominje i kaže da ih mrzi.

Prvo su ucenjivali Andreja, tražeći polovinu odštete koju je dobio za povredu. Kada je odbio da im da novac i umesto toga kupio automobil, zahtevali su da im ga preda. Pošto je odbio da preda automobil, ubijen je.

Bikova je podnela žalbu Istražnom komitetu Ruske Federacije i Generalnom tužilaštvu, ali ništa se nije dogodilo. Andrej Bikov je jednostavno proglašen nestalim. „Rečeno mi je da je pretučen na smrt. Leži u šumi blizu Galizinovke [selo u Donjeckoj oblasti Ukrajine – napomena urednika]“, rekla je Bikova nezavisnom ruskom mediju Verstka.

U oktobru 2025. godine, istraživački novinski veb-sajt pokrenuo je projekat kako bi skrenuo pažnju na široko rasprostranjeno mučenje i takozvana „poništenja“ – sleng izraz za ubijanje drugova u ruskoj vojsci.

Verstka je takođe objavila imena desetina umešanih komandanata. Sledećeg dana, Aleksandar Paščenko, poslanik iz Hakasije u južnom Sibiru i član vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, odgovorio je na kritike jednog besnog građanina rekavši: „Na frontu biste bili diskvalifikovani za takve komentare.“ Ovaj komentar je nenamerno potvrdio da su diskvalifikacije kulturna norma.

Mučenje i ubistvo u vojsci

„Ubistvo drugova je samo jedan aspekt teške situacije u ruskoj vojsci. Mučenje je takođe široko rasprostranjeno“, rekao je za DW vojni stručnjak Jurij Fjodorov. Video snimci mučenja mogu se naći na Telegram kanalima posvećenim ratu. Prema rečima stručnjaka, vojnici se, na primer, bacaju u jamu i hrane smećem jednu ili dve nedelje, u zavisnosti od hira komandanta. Ili su vojnici primorani da „grle drvo“. Vežu se za stabla drveća i ostavljaju tamo jedan ili dva dana bez hrane ili vode.

Vojnik može biti upucan, a zatim prijavljen kao nestao ili poginuo u akciji. Štaviše, oficiri imaju pravo da odluče da li će vojnik biti raspoređen na lokaciju gde je rizik od smrti posebno visok.

Razlozi za otpuštanje su različiti – neposlušnost, kršenje discipline, konzumiranje alkohola, sukobi sa oficirima ili odbijanje da se preda deo plate.

„Ako ljude smatrate potrošnom robom i sposobnim da nekoga ubiju šaljući ga u beznadežnu bitku, onda ćete ubiti i zato što je neko počinio zločin, nije predao novac ili zbog svađe“, rekao je vojni stručnjak Jan Matvejev.

Psihoanalitičarka Alina Putilovskaja govori o ljudima koji „ispoljavaju“ ili „prenose“ agresivne emocije: „Nadređeni koji sami čine ove okrutne akte nasilja imaju nadređene koji im se rugaju – na primer, dajući im nerealna naređenja i uskraćujući vitalne zalihe njihovim jedinicama. Ovi visoki zvaničnici projektuju sliku superiornosti, nepobedivosti i prosperiteta. To izaziva veoma teška osećanja kod komandanta na terenu, koja oni zatim iskaljuju na svojim podređenima.“

Prema rečima Putilovske, vojnici se plaše da će i sami postati meta agresije svojih nadređenih. Ali takođe osećaju sažaljenje i krivicu prema drugovima koji postaju mete jer im ne mogu pomoći.

„Kultura poništenja“ radi sprovođenja discipline

Jurij Fjodorov pripisuje kulturu „otkazivanja“ u vojsci korumpiranim oficirima i kriminalnim, nedisciplinovanim vojnicima. On kaže da je oficirski kor u Rusiji postao sve problematičniji od 1990-ih. Od tada, mnogi ljudi su ostali u vojsci jednostavno zato što nisu mogli da nađu drugi posao. Dopunjavali su svoje oskudne plate koruptivnim praksama, kao što je prisiljavanje vojnika da obavljaju neplaćeni rad. Oficiri poput ovih trenutno se bore u Ukrajini, rekao je on.

Stručnjaci se slažu da je rat u Ukrajini promenio i rusku vojsku, jer sada uključuje plaćenike koji se bore za novac i osuđene kriminalce sa sopstvenim skupom vrednosti.

„Da bi celu ovu bandu držali pod kontrolom, morali su da pribegnu najbrutalnijim metodama“, kaže Fjodorov. Jedan od prvih poznatih primera ovoga bio je video podeljen na društvenim mrežama u novembru 2022. godine koji prikazuje plaćenike Vagner grupe kako ubijaju druga maljem. Zašto zlostavljanje ostaje nekažnjeno?

Prema rečima Jana Matvejeva, glavni razlog za ovu kulturu nasilja je nedostatak discipline i odsustvo pravilno strukturiranog vojnog sistema.

„Sve ovo podstiče nekažnjivost, što onemogućava vođstvo. Niko u ruskoj vojsci nije kažnjen za teške ratne zločine poput ubistava u Buči i Mariupolju. Ovo je odmah poslalo poruku da možete jednostavno ubijati ljude, a da ne budete kažnjeni“, kaže Matvejev. Uveren je da je ova zloupotreba moći potkopala disciplinu u vojsci. Dodao je da kontinuirana nesposobnost vojske da se pozabavi zloupotrebom dovodi do eskalacije nasilja.

Oba stručnjaka smatraju da ruska vojska više ne bi bila spremna za borbu ako bi se kultura mučenja, zlostavljanja, ucena, „otkazivanja“ i ratnih zločina okončala. „U stvarnosti, funkcionisanje vojske zasniva se na nekažnjivosti i zloupotrebi vojnika kao resursa, kao robova“, rekao je Fjodorov.

Iz perspektive psihoanalitičarke Aline Putilovske, ubistva i mučenje su metode koje se koriste za vršenje prisile, kontrole i zastrašivanja.

„Vojno rukovodstvo nije zainteresovano za izgradnju dugoročnih odnosa sa ljudima jer znaju da će uskoro uslediti novi. Dve stvari drže zajednicu na okupu, čak i u ratu: emocionalne veze i prinuda. Ako se jedna od njih izgubi – u ovom slučaju, emocionalna veza – onda prinuda preuzima, što u ovom slučaju dovodi do okrutnosti koja eskalira do krajnosti.“

Matvejev je dodao da ruski vojnici ne razumeju za šta se bore. „Ukrajinska vojska zna za šta se bori, iako prolazi kroz veoma teško vreme i pati od velikih problema. Ona brani svoju zemlju. Većina ruske vojske je svesna da se čini ozbiljan, gnusan ratni zločin, koji obuhvata mnoštvo manjih zločina, i da to moraju da prihvate“, rekao je stručnjak./DW/