Kineska kompanija pod sankcijama SAD u trci za izgradnju autoputa za Crnu Goru

Na tenderu za izgradnju druge deonice auto-puta u Crnoj Gori prijavile su se jedna kompanija iz Kine i tri konzorcijuma: dva kineska i jedan tursko-azerbejdžanski.

Jedan od učesnika na tenderu je China Communications Construction Company (CCCC), koja se nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Druga dva konzorcijuma iz Kine su: Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation – Shandong Luqiao Group i PowerChina-Stecol.

Treći konzorcijum je tursko-azerbejdžanski, Cengiz–Azvirt, koji je prisutan u regionu duže od jedne decenije preko svojih matičnih kompanija.

Početak izgradnje druge deonice od Mateševa do Andrijevice, na severu Crne Gore, planiran je za kraj godine, dok se očekuje da radovi budu završeni nakon pet godina.

Vrednost projekta je 600 miliona evra, od čega je 150 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske komisije, 250 miliona iz budžeta Crne Gore, dok je 200 miliona kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sa kojom je Vlada potpisala sporazum tokom leta.

China Communications Construction Company – ili CCCC

Kineska državna kompanija CCCC je na crnoj listi SAD-a od 2020. godine zbog veza sa kineskom vojskom.

Ova kompanija i njene podružnice bile su na crnoj listi Svetske banke do 2016. godine zbog prevarantskih praksi i sumnji na korupciju u projektu nacionalnih puteva na Filipinima.

Izgradila je luku Hambantota na jugu Šri Lanke, uz kineski kredit. Vlada Šri Lanke, nakon što nije bila u mogućnosti da otplati kredit, predala je luku Kini na upravljanje na 99 godina 2017. godine.

Prema organizaciji Just Finance, CCCC je prekršila nekoliko zakona tokom izgradnje auto-puta E-763 u Srbiji (na Koridoru 11), koji povezuje Beograd sa Jadranskim morem. Ova kompanija godinama gradi neke od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Kao deo konzorcijuma CRIC&CCCC, učestvovala je u rekonstrukciji i modernizaciji brze pruge Beograd–Subotica, u okviru čega je rekonstruisana železnička stanica u Novom Sadu. Njen betonski krov se srušio 1. novembra 2024. godine, uzrokujući smrt 16 ljudi.

Takođe je izgradila 31 kilometar auto-puta “Miloš Veliki”, deonicu Preljina–Požega, čiji su radovi nekoliko puta odlagani. Ugovor, vredan 450 miliona evra, dobijen je bez tendera, putem direktnog sporazuma sa državom, dok je finansiranje obezbeđeno kreditom kineske Exim banke.

CCCC je 2021. godine angažovala kao podizvođača kamenolom Slovac, u vlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koji su nekoliko meseci kasnije stavljeni na listu sankcija SAD-a, zbog veza sa korupcionaškim mrežama i međunarodnim organizovanim kriminalom.

CCCC je matična kompanija firme China Road and Bridge Corporation (CRBC), koja je bila glavni izvođač radova na prvoj deonici crnogorskog auto-puta Bar–Boljare, dugačkoj 41 kilometar, koja je Crnu Goru koštala oko 900 miliona evra. Izgradnja, praćena brojnim kašnjenjima, trajala je sedam godina, uz nedostatak transparentnosti i fiskalne i ekološke probleme, na šta je EU više puta upozoravala. Crna Gora je uzela kredit od kineske Exim banke za ovaj projekat. Zbog poteškoća u otplati duga, država je – uz posredovanje EU – bila prinuđena da potpiše sporazum sa dve američke i dve evropske banke kako bi zaštitila javni dug od valutnog rizika.

Konzorcijum Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation – Shandong Luqiao Group

Konzorcijum Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation i Shandong Luqiao Group registrovao je svoje predstavništvo u Podgorici krajem 2022. godine.

Sledeće godine dobio je ugovor za izgradnju puta Budva–aerodrom Tivat (16 kilometara), u vrednosti od 54 miliona evra, sa rokom izgradnje od dve godine, prema sporazumu potpisanom 29. marta 2023. Iako je rok istekao pre više od šest meseci, radovi su i dalje u toku.

Od jula 2024. godine, ovaj konzorcijum izvodi i radove na rekonstrukciji mosta na Đurđevića Tari na severu Crne Gore, projekat koji je Kina poklonila.

U Srbiji, kompanija Shandong dobila je radove na putu Požarevac–Golubac 2021. godine bez tendera, putem sporazuma država sa državom, u vrednosti od 337 miliona evra. Završetak predviđen za kraj 2024. godine odložen je za početak 2026. Podizvođači su bile i firme Inkop (u vlasništvu Milana Radoičića i braće Zvonka i Žarka Veselinovića) i Novi Pazar, koja od 2022. godine radi na drugom projektu u Srbiji vrednom 158 miliona evra, finansiranom uglavnom kreditom kineske Exim banke. Sve ove kompanije su na listi sankcija SAD-a zbog organizovanog kriminala i korupcije.

U Bosni i Hercegovini, predstavništvo Shandong, SDHS-CSI BH, potpisalo je ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta Banja Luka–Prijedor, dugačkog 40 kilometara i vrednog oko 300 miliona evra. Ugovorna dokumentacija je držana u tajnosti od strane vlasti u Banjoj Luci, uprkos četiri sudske odluke koje su zahtevale njihovo objavljivanje. Završetak radova, planiran za kraj 2024. godine, odložen je za proleće 2026.

Kineska državna kompanija PowerChina

PowerChina, kineska državna kompanija, proširila je svoje aktivnosti na Balkanu putem podružnica kao što su Sinohydro i PowerChina Resources.

U Bosni i Hercegovini, uključena je u projekat vetroparka Ivovik kod Livna, koji je praćen žalbenama meštana i sporovima oko zemljišta i prava koncesije.

U junu 2019. godine, PowerChina (putem Sinohydro i PowerChina Road Bridge Group) i AzVirt iz Azerbejdžana potpisali su ugovor za izgradnju mosta Počitelj (vrednost 28 miliona evra). Radovi, koji su trebali biti završeni u martu 2023., finalizovani su tek u septembru 2024. Sve kompanije učesnice u ovom projektu su stavljene na crnu listu Autocesta Federacije Bosne u maju 2023. zbog kršenja ugovora.

U Srbiji, PowerChina učestvuje u projektu Beogradske obilaznice i u izgradnji Beogradskog metroa. U decembru 2024. godine potpisala je ugovor za prvu fazu Linije 1 metroa, vrednosti 720 miliona evra, čiji su detalji “poslovna tajna”. Takođe 2024. godine, PowerChina je završila prvu fazu najvećeg solarnog parka u Srbiji, Saraorci, i potpisala sporazum sa turskom kompanijom Fortis Energy za razvoj solarnih i vetroparkova.

U Crnoj Gori, PowerChina nema potpisanih ugovora, iako se sastala sa nekoliko zvaničnika iz energetskog sektora.

Konzorcijum Cengiz–Azvirt

Konzorcijum se sastoji od turske kompanije Cengiz i azerbejdžanske kompanije AzVirt. Obe su dobile velike ugovore za izgradnju puteva u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Na čelu konzorcijuma je Cengiz Holding, jedna od najvećih turskih privatnih kompanija, sa oko 44.000 zaposlenih i prihodima većim od 5 milijardi evra. Njen direktor, Mehmet Cengiz, pominje se u Panamskim papirima, kroz izveštaje organizacije OCCRP, u vezi sa ofšor kompanijama i sumnjama na korupciju u projektu jedne brane u Azerbejdžanu. Uspeh Cengiz Holdinga povezan je sa državnim projektima u Turskoj – brza pruga Istanbul–Ankara, istanbulski aerodrom – i njegovom bliskošću sa vlašću predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana od početka 2000-ih.

U Bosni, preko sestrinske kompanije, Cengiz je izgradio deonicu Vlakovo–Tarčin Koridora 5C 2012. godine. Dve godine kasnije, urušio se potporni zid dugačak 120 metara pre otvaranja puta. Kompanija je zatim izgradila i segmente Poprikuše–Nemila, kao i tunele Bosna i Zenica. Vrednost projekata koje je Cengiz dobio u Bosni prelazi 1 milijardu evra, uglavnom finansiranih od strane EBRD-a i Evropske investicione banke. Cengiz je takođe izgradio tunel Karavanke u Sloveniji i izvršio rekonstrukciju železničke pruge Križevci–Koprivnica u Hrvatskoj. U julu 2025. godine, Cengiz Holding osnovao je podružnicu Cengiz Insaat u Podgorici za izgradnju puteva.

Drugi član konzorcijuma, AzVirt, je privatna azerbejdžanska kompanija koja je dobijala tendere u Srbiji i Bosni. U junu 2019. godine, AzVirt je bio deo azerbejdžansko-kineskog konzorcijuma za izgradnju mosta Počitelj, a kasnije je stavljen na crnu listu zbog kršenja ugovora. U maju 2019. godine, AzVirt i Hering iz Širokog Brijega potpisali su ugovor za izgradnju segmenta Vranduk–Ponirak, vrednosti 76 miliona evra. Projekat je obustavljen u julu 2023. godine nakon što su sredstva potrošena i rokovi istekli. Vlasništvo AzVirt-a podeljeno je na sledeći način: Elnur Alijev (25%), Falcom Holding (Luksemburg) (25%), Martin Beteiligungs (Nemačka) (30%) i Walz (20%). AzVirt posluje u Podgorici od 2012. godine, sa samo jednim zaposlenim i bez značajnih prihoda. U 2024. godini, kompanija je prijavila gubitak od oko 20 hiljada evra.

//www.evropaelire.org