Gde je zamrznuta imovina Rusije? Niko osim Belgije ne želi da komentariše.

Debata o odobravanju kredita za reparacije Ukrajini pokrenula je goruće pitanje: Gde se tačno nalazi zamrznuta imovina Rusije?

Kada je belgijski premijer Bart De Vever na prošlomesečnom samitu EU stavio veto na smeo plan da se Ukrajini obezbedi kredit za reparacije od 140 milijardi evra koristeći zamrznutu imovinu ruske centralne banke, požalio se da je po strani.

Na kraju krajeva, smela šema se u potpunosti oslanja na sredstva koja se drže u Euroclear-u, centralnom depozitaru hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu, iako su saveznici G7 više puta izjavili da imaju oko 300 milijardi evra zamrznute državne imovine raspoređene po njihovim jurisdikcijama.

„Najveća kokoška je u Belgiji, ali postoje i druge kokoške“, rekao je De Vever. „Niko nikada ne priča o tome.“

U stvari, niko, ili gotovo niko, ne priča.

Nakon De Veverovih izjava na samitu koji nije doneo konačne odluke, Evronjuz se obratio zapadnim zemljama koje, prema izveštajima medija i nezavisnim analizama, drže deo imovine ruske centralne banke.

To su: Francuska, Luksemburg, Nemačka, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan i Australija, koje se sve pridružuju međunarodnim naporima da osakati ratnu mašineriju Kremlja i okonča invaziju na Ukrajinu.

Ironično, najprecizniji odgovori stigli su iz dve zemlje koje se tradicionalno najviše povezuju sa finansijskom neprozirnošću: Luksemburga i Švajcarske.

Prema nedavnoj studiji istraživačke službe Evropskog parlamenta, Luksemburg poseduje rusku državnu imovinu vrednu približno 10 do 20 milijardi evra.

Međutim, u zajedničkom saopštenju, ministri finansija i spoljnih poslova Velikog vojvodstva naveli su drastično drugačiju cifru. „Iznos imovine ruske centralne banke koja je trenutno zamrznuta u Luksemburgu je manji od 10.000 evra“, rekli su.

Švajcarska je, sa svoje strane, potvrdila da poseduje ruske državne obveznice vredne 7,45 milijardi švajcarskih franaka, odnosno oko 8 milijardi evra. Sredstva se drže u komercijalnim bankama.

Švajcarska nije ni članica EU niti G7 i stoga nije obavezna da se pridruži inicijativi za odobravanje kredita za reparacije. Ipak, pažljivo prati proces.

„Savezni savet će odrediti svoj stav uzimajući u obzir švajcarsko pravo, uključujući međunarodno pravo, ciljeve spoljne politike Švajcarske i potrebu zaštite finansijske stabilnosti, kako bi se izbegle neželjene posledice po finansijska tržišta i buduće operacije centralnih banaka u međunarodnom finansijskom sistemu“, navodi se.

Ostale zemlje koje je kontaktirao Juronjuz izdale su saopštenja različite dužine, ali su izbegle da otkriju veličinu svojih obveznica Ruske vlade.

Nemačka, za koju se procenjuje da poseduje ograničen udeo zamrznutih sredstava, izjavila je da zbog propisa o zaštiti podataka i zakona o sankcijama EU ne može „ni da otkrije obim ni lokaciju imovine ruske centralne banke“ u zemlji.

Japan je bio slično uzdržan. Veruje se da poseduje između 25 i 30 milijardi evra u obveznicama Ruske vlade, što je brojka koju Tokio nikada nije zvanično potvrdio. (De Vever je tvrdio da samo Japan poseduje 50 milijardi evra.)

„Japanska vlada ne otkriva detalje o ruskoj državnoj imovini koja se nalazi u Japanu, uključujući njihovu vrednost i lokacije. Stoga se uzdržavamo od komentara“, navodi se u saopštenju.

Francuska je odbila da komentariše vrednost imovine koja se nalazi na njenoj teritoriji, iako je njen bivši ministar finansija, Bruno de Mer, ranije govorio o zamrzavanju 22,8 milijardi evra koji pripadaju ruskoj centralnoj banci.

Ministarstvo finansija SAD nije odgovorilo Evronjuzu.

U septembru 2023. godine, Aksios je izvestio da je globalna radna grupa pod nazivom „Ruske elite, punomoćnici i oligarsi“ (REPO) identifikovala procenjenih 5,06 milijardi dolara (4,41 milijardu evra) ruske državne imovine u američkom bankarskom sistemu.

Zid tišine

Nedostatak transparentnosti Zapada je u oštroj suprotnosti sa jasnoćom u Belgiji.

Euroklir redovno objavljuje izveštaje o ruskoj državnoj imovini, njenom valutnom sastavu i aktuelne informacije o ostvarenoj dobiti. Političari, investitori, novinari i analitičari imaju pristup ovim podacima.

Doduše, kao centralni depozitar hartija od vrednosti, Euroklir podleže strožim standardima transparentnosti i regulative nego privatne banke, gde se principi tajnosti i privatnosti radi zaštite klijenata smatraju svetim.

Do danas, saveznici G7 nisu bili u mogućnosti da pruže detaljan pregled ruske državne imovine koju kontrolišu, što je očigledan neuspeh u kontekstu kredita za reparacije.

Evropska komisija, koja je sastavila ambiciozni predlog kredita od 140 milijardi evra, više puta je izbegavala pitanja o tome da li bi išla dalje od Euroklira.

Dr Šimon Zaremba, viši istraživač na Poljskom institutu za međunarodne poslove (PISM), pokušao je da utvrdi tačnu lokaciju i vrednost imovine ruske centralne banke. Njegovi napori naišli su na iste prepreke kao i napori Euronews-a.

„Tokom naših neformalnih razgovora sa predstavnicima nekih zemalja članica G7 i EU, nismo dobili nikakve informacije o tome zašto podaci o tačnom iznosu imovine nisu javno dostupni“, rekao je Zaremba.

Istraživač je doveo u pitanje stav da bi objavljivanje konačne statistike o imovini moglo izložiti zapadne kompanije koje još uvek posluju u Rusiji riziku od odmazde Kremlja, mogućnost koju je De Vever takođe pokrenuo u svojim nedavnim izjavama.

„Na kraju krajeva, Rusija tačno zna gde su se njena sredstva nalazila pre izbijanja rata, kada je njena imovina zamrznuta i čiju privatnu imovinu treba da cilja“, dodao je.

„Još jedna stalna prepreka u potrazi za imovinom je (retka) razlika između državne imovine, naime rezervi ruske centralne banke, i privatne imovine sankcionisanih ruskih pojedinaca, kao što su oligarsi i poslovni lideri.“

Ujedinjeno Kraljevstvo je odličan primer za to.

S jedne strane, zemlja je energično vodila kampanju za zajam za reparacije.

„Sada je vreme da međunarodna zajednica deluje i iskoristi zamrznutu državnu imovinu Rusije da pomogne Ukrajini“, napisala je ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper u Tajmsu. „Jer, iskreno, Rusija bi trebalo da plaća štetu koju nanosi Ukrajini.“

S druge strane, međutim, to je stvorilo zabunu oko toga koliko bogatstva zapravo poseduje.

Zaključno sa majem 2025. godine, Kancelarija za sprovođenje finansijskih sankcija Ujedinjenog Kraljevstva (OFSI) registrovala je 28,7 milijardi funti (približno 32,6 milijardi evra) imovine zamrznute kao rezultat sankcija uvedenih Rusiji od februara 2022. godine. Međutim, u stvarnosti, brojka od 28,7 milijardi funti, koja se često navodi u štampi, uopšte ne uključuje državnu imovinu.

Britanska vlada je odbila da pruži posebnu cifru.

Kraljevska kanadska konjička policija (RCMP) kaže da je Kanada „efikasno“ zamrznula 185 miliona kanadskih dolara (114 miliona evra) ruske imovine i blokirala transakcije u vrednosti od 473 miliona kanadskih dolara (291 milion evra). Međutim, Euronews nije uspeo da dobije nikakve informacije o tome koliki deo od toga, ako uopšte, pripada Ruskoj centralnoj banci, što čini nemogućim razlikovanje.

Australija, koja ima manji iznos, takođe je odbila da pruži detaljan pregled.

„Nema preciznih brojki. To je nešto što apsolutno treba naglasiti u ovom kontekstu. Pojedinačne države mogu imati neku predstavu – ili bi se neko nadao da imaju grubu predstavu – o tome šta tačno spada u njihovu nadležnost, ali postoji vrlo malo javnog nadzora. I zato se debata vodi u tako opštim crtama“, rekao je Fransis Bond, viši saradnik u advokatskoj firmi za međunarodne sankcije Macfarlanes.

„Nikada ranije nismo videli takav predlog. I to je reakcija na ono što se smatra potpuno izuzetnom i neuobičajenom situacijom. I zato su pravni, finansijski i politički rizici toliko visoki, jer nemamo plan da utvrdimo kako bi se ovo moglo razvijati.“