Deca među žrtvama u ruskim napadima, nekoliko sati nakon što su razgovori Trampa i Putina odloženi

Najmanje sedam ljudi, uključujući dvoje dece, poginulo je u intenzivnim ruskim napadima dronova i raketa na Ukrajinu, prema zvaničnim izveštajima.

Vrtić je pogođen u drugom najvećem gradu Ukrajine, Harkovu, a velika šteta je pričinjena u Kijevu. Deca su bila među 27 povređenih.

Nekoliko sati ranije, američki predsednik Donald Tramp je objavio da su njegovi planovi za predstojeći samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti odloženi jer nije želeo „protraćen sastanak“.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da napadi dokazuju da Moskva nije pod dovoljnim pritiskom da nastavi svoj rat.

Kremlj je odbacio pozive na prekid vatre duž trenutnih linija fronta i od Trampa i od evropskih lidera.

Međutim, ruski zvaničnici su u sredu rekli da se pripreme za sastanak između Trampa i Putina nastavljaju, što je suprotno proceni američkog predsednika da je on odložen.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da datum još nije dogovoren i da su neophodne pažljive pripreme.

Izjavio je da je samit „zajednička želja oba predsednika“ i da je većina „glasina i spekulacija“ o tome netačna.

Ukrajinski predsednik je stigao u Norvešku u sredu na početku svoje evropske turneje, nekoliko dana nakon razgovora sa Trampom u Vašingtonu prošlog petka, tokom kojih nije uspeo da ubedi američkog predsednika da isporuči Ukrajini rakete dugog dometa „Tomahavk“.

Zelenski je novinarima u Oslu rekao da je Trampov predlog o zamrzavanju linije fronta „dobar kompromis, ali nisam siguran da će ga Putin podržati, i to sam rekao predsedniku“.

Ukrajinski lider je direktno povezao odlaganje planiranog samita Tramp-Putin sa svojim zahtevom za američke „Tomahavke“: „Čim je pitanje raketa dugog dometa za nas, za Ukrajinu, donekle palo u drugi plan, Rusija je gotovo automatski izgubila interesovanje za diplomatiju“.

Nakon sastanka u sredu, Zelenski i švedski premijer Ulf Kristerson potpisali su memorandum o razumevanju prema kojem bi Švedska mogla da isporuči Ukrajini 100 do 150 domaćih borbenih aviona „Gripen“.

Letelice treba da budu isporučeni u periodu od 10 do 15 godina, a prvi će biti poslat Ukrajini „u roku od tri godine“, dodao je Kristerson.

Ruski napad dronom i raketama dogodio se ubrzo nakon što je ukrajinska vojska objavila da je napala rusku hemijsku fabriku u pograničnom regionu Brjanska kasno u utorak uveče raketama „Storm Šedou“, koje je isporučila Velika Britanija.

Vojni zvaničnici nazvali su napad „uspešnim pogodkom“ koji je prodro kroz ruski sistem protivvazdušne odbrane, navodeći da fabrika u Brjanskom „proizvodi barut, eksploziv i komponente raketnog goriva koje se koriste u municiji i raketama koje neprijatelj koristi za bombardovanje ukrajinske teritorije“.

Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a njeni noćni napadi na ukrajinsku prestonicu bili su prvi takvi napadi u skoro dve nedelje.

Bračni par u šezdesetim godinama poginuo je kada je dron udario u njihovu soliter zgradu u gradu, a četiri osobe su poginule u širem području Kijeva.

Među žrtvama su 36-godišnja žena, šestomesečna beba i dvanaestogodišnja devojčica kada je ruski napad zapalio njihovu kuću u selu Pohrebi, severno od prestonice. Muškarac u obližnjem selu kasnije je preminuo od zadobijenih povreda.

Mikola Larošinski, koji živi pored pogođene kuće, rekao je da je video dron kako dolazi „kao ptica“ „i to je bilo to“.

„Sekundu kasnije, dogodila se eksplozija“, rekao je za BBC.

„Video sam plamen kako se diže i odmah sam otrčao tamo. Pozvao sam da vidim da li je neko živ, ali niko se nije javio. Kuća je već bila u plamenu.“

Još jedan komšija, Vasil Radčenko, rekao je da je „eksplozija bila toliko snažna“ da je njegovoj ženi „trebala psihološka pomoć“.

Zvaničnici u Harkovu su kasnije objavili da je jedan 40-godišnji muškarac poginuo, a sedam drugih povređeno u napadu drona na vrtić. Među šestoro povređenih bila su deca, a desetine drugih su evakuisane, dodali su.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija oborila 405 dronova i 28 raketa, uključujući 15 balističkih raketa.

Glavni grad je bio pod pripravnošću od balističkih raketa veći deo noći, a zvuk eksplozija se mogao povremeno čuti. Ujutru su spasioci gasili požare u stambenim zgradama.

Širom Ukrajine, ruski napadi su ponovo ciljali energetsku infrastrukturu, a došlo je do vanrednih nestanaka struje u nekoliko oblasti.

Kijevska poslanica Ina Sovsun rekla je za program „Newsday“ na Bi-Bi-Siju da su vazdušni napadi nastavljeni tokom cele noći i da su očigledno bili usmereni na snabdevanje električnom energijom: „Za većinu, kojoj pripadam i ja, to znači da nemamo struju ni vodu.“/BBC/